I dalje nepoznate teme i učesnici dijaloga

Što bi moglo da ukaže na neozbiljnost vlasti i stvarni odnos prema ovom procesu kroz koji treba da dođe do dogovora svih aktera na političkoj sceni o uslovima za slobodne izbore.

Ni u opoziciji stvari nisu ništa jasnije. Ni ona u potpunosti nije spremna za brz početak dijaloga. Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, ovih dana skoro svi sa svima, ali i sa evropskim poslanicima, razgovaraju i pregovaraju o platformama i učešću u razgovorima koji slede.

Inicijativu u određivanju tema i učesnika će, čini se, preuzeti posrednici iz Brisela, predsedavajući Odbora za spoljne poslove Dejvid Mekalister, Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju, i Tanja Fajon, predsednica Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU. Njih troje će, kako su naveli u zajedničkoj izjavi posle razgovora s Dačićem, obaviti niz konsultacija sa svim relevantnim akterima u Srbiji o agendi predstojeće runde međustranačkog dijaloga i predložiti Skupštini potencijalne učesnike i teme od zajedničkog interesa koje se utvrde tokom konsultacija. Ipak, kako dodaju, uloga Evropskog parlamenta nije da ponudi gotova rešenja, već da potpomogne dijalog u kom bi političke partije došle do dogovora o relevantnim pitanjima i temama od obostranog interesa

Rok druga polovina marta

Dačić je na jučerašnjoj konferenciji za novinare najavio da bi svi detalji trebalo da budu poznati u narednih nekoliko nedelja, odnosno do druge polovine marta, kada se očekuje prva runda dijaloga, to jest prvi plenarni sastanak partija vlasti i opozicije uz posrednike iz EP. On je, kao predsednik Skupštine Srbije, koja je domaćin dijaloga, pozvao sve političke stranke koje žele da učestvuju u međupartijskom dijalogu da Skupštini predlože predstavnike i platforme za dijalog, kao i da imenuju po dva stalna predstavnika koji će u dijalogu učestvovati od početka do kraja. Taj poziv, kako je pojasnio, odnosi se i na partije koje ne žele da učestvuju u dijalogu kojim posreduju stranci iz EP, uz Bilčika i Fajon, još dva penzionisana poslanika Eduard Kukan i Knut Flakenštajn.

Dačić je razgovor s Mekalisterom opisao kao početak druge faze dijaloga započetog 2019. ocenivši ga vrlo konstruktivnim. On je istakao da se ne kreće od nule, ali i da je princip da ništa nije dogovoreno, dok sve nije dogovoreno, kako je bilo i u prvoj fazi razgovora.

Podeljena opozicija

Odugovlačenje s početkom pravih razgovora daje još koju nedelju fore i opoziciji u kojoj postoje bar dva bloka partija koje ne mogu da nađu zajednički jezik, a kamoli zajedničku platformu ili predstavnike.

Jedan blok je oko SDS Borisa Tadića, koji je već usaglasio platformu za pregovore. Pitali smo Arisa Movsesijana, predsednika Nove stranke, koja blisko sarađuje sa SDS, hoće li se Nova samostalno prijaviti ili u bloku sa partijama sa kojima ima pregovarački dokument. On kaže da će se o tome odlučiti na današnjem sastanku.

–  O tome ćemo odlučiti na sledećem sastanku. Postojala je nada da će se i ostale opozicione stranke odazvati pozivu za dijalog i usaglašavanje koji sam im poslao ali vremena je sve manje. Takođe, važno je da vidimo kakav će biti format tih pregovora, što će biti presudno za donošenje odluke šta i kako – kaže Movsesijan.

Drugi blok su partije koje još pokušavaju da usaglase svoje pregovaračke papire, SSP, DS, PSG, PZP s jedne i Dveri i NS s druge strane, koji sarađuju sa neformalnom grupom intelektualaca pod nazivom Skupština slobodne Srbije.

I iz inicijative Ne davimo Beograd nema puno informacija o budućim potezima, s obzirom na to da iz vlasti nema novih informacija. U ovoj inicijativi nam je rečeno da očekuju više informacija o dijalogu i učesnicima kako bi doneli odluku o načinu učešća u tom procesu.

Komentarišući i dalje veliki broj nepoznanica u vezi s dijalogom, politikolog Boban Stojanović za Danas kaže da će vlast svakako hteti da sve izgleda neozbiljno, a ključno pitanje je kako će evropski parlamentarci na sve to reagovati.

Ko će istrajati

– Naravno da će sada vlast i da uvodi „svoje“ opozicionare kao relevantne aktere da možda i odvaja priče – jedna sa EP, druga bez i slično. Mada se iz poslednjih izjava Vladimira Bilčika jasno videlo šta je cilj i šta se mora postići, a to je da se bojkot opozicija vrati u političke institucije. A ona se neće vratiti bez jasnih pomaka. I sada je samo pitanje ko će tu duže da istraje, vlast koja hoće da umanji značaj ili bojkot opozicija i EP koji moraju da ih nateraju pritiskom na pomake – navodi on. Kako dodaje, bojkot opozicija bi trebalo odmah da kontaktira predstavnike EP i da zahteva hitne sastanke i početak procesa na najvišem mogućem političkom nivou (predsednici/potpredsednici stranaka).

Među zainteresovanima za poboljšanje izbornih uslova su i partije koje ne žele posrednike poput DSS, POKS, SPAS i SRS.

EP veruje u vraćanje poverenja

Proces međustranačkog dijaloga posredstvom Evropskog parlamenta je u najboljem interesu Srbije i to je važan element u nastojanjima zemlje da dodatno ojača demokratiju i poveća poverenje građana u institucije i izborni proces, navodi se u zajedničkoj izjavi predsednika Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera i predstavnika Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika i Tanje Fajon, u kojoj se ocenjuje da je sastanak bio konstruktivan.