I dalje niska stopa usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim kursom EU

To pokazuje najnovija analiza ISAC fonda.

Kako se navodi u tom dokumentu, imajući u vidu da je ukupan procenat za 2020. godinu bio 56 odsto, može se reći da Srbija trenutno beleži blagi pad u usklađenosti, pa treba očekivati da će „trend“ usaglašavanja najverovatnije ostati u okviru proseka od 2014. naovamo. Istovremeno, podseća se da je najniža stopa usklađenosti zvaničnog Beograda sa ZSBP Brisela iznosila 47 odsto, što je zabeleženo 2017. godine, a najviša 66 odsto, što je bio slučaj u 2015. godini.

Autori analize napominju da su „sami procenti samo opisna kategorija koja upućuje na generalni trend usaglašavanja, dok su suštinski bitnije teme sa kojima se Srbija nije usaglasila”, odnosno da “spoljnopolitičke deklaracije, kao i mere koje mogu da sadrže, obuhvataju širok spektar tema koje su često nejednake po važnosti za EU i države članice”.

Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, objašnjava za Danasov portal: “Procenti usaglašavanja Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i dalje su niski, ali je ostvaren napredak oko usaglašavanja u vezi sa pojedinim temama”.

Kako precizira naš sagovornik: “Najznačajnije poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu došlo je u vezi sa Mjanmarom (nekadašnjom Burmom). Srbija se uskladila sa jednom političkom deklaracijom, kao i sa tri odluke EU u vezi sa restriktivnim merama prema Mjanmaru, pa se čini da je u ovom slučaju Srbija odlučila da napusti interese svojih partnera (ako pretpostavimo da se zvanični Beograd u prošlosti nije usklađivao zbog ruskih i kineskih interesa u Mjanmaru), ili svoje sopstvene interese, pa demonstrira Uniji da postoji neka volja za poboljšanje. Što se tiče odnosa prema Belorusiji, Srbija se pridružila odluci EU da se ne dozvoli prizemljenje beloruskih aviona, pa je i to napredak”.

Prema Novakovićevom mišljenju, moguće je da Srbija planira da poboljša stepen usaglašavanja sa spoljnopolitičkim odlukama EU, što je naveo i predsednik Aleksandar Vučić nakon sastanka sa šefom diplomatije Unije Đozepom Boreljom.

U analizi ISAC fonda se takođe navodi  da se kao ni prethodnih godina Srbija nije usaglašavala “uglavnom sa onim spoljnopolitičkim deklaracijama i merama koje su direktno ili indirektno” bile povezane sa Rusijom i Kinom, ili sa njihovim spoljnopolitičkim interesima.

Kada je reč o deklaracijama u vezi sa Rusijom, većina deklaracija odnosila se na samu Rusiju, dok se manji deo odnosio na oružani sukob u Ukrajini. EU je izdala jednu deklaraciju kojom je obeležila sedmogodišnjicu aneksije Krima i Sevastopolja, koju Unija smatra nezakonitom i ozbiljnom povredom međunarodnog prava, kao i dve šestomesečne obnove restriktivnih mera uspostavljenih odlukama  Saveta EU iz 2014. godine.

Četiri deklaracije su protesti protiv hapšenja ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog po njegovom povratku u Rusiju, izricanja kazne tokom njegovog boravka u zatvoru što EU smatra pravdanim i pristrasnim (što je podržao i Evropski sud za ljudska prava 2017. godine), te pogoršanja njegovog zdravlja u kaznenoj koloniji gde izdržava kaznu, i konačno protiv presude moskovskog suda koji je organizaciju Navaljnog označio kao „ekstremističku grupu“.

Što se tiče Kine, EU je ove godine izdala dve političke deklaracije, i Srbija se ni sa jednom nije uskladila. Obe deklaracije povezane su sa situacijom u Hong Kongu. Prva od 7. januara je povezana sa masovnim hapšenjem 50 ljudi, koje se desilo dan ranije na osnovu kontroverznog Zakona o nacionalnoj bezbednosti, a zbog optužbi povezanih sa organizovanjem primarnih izbora u julu 2020. EU je reagovala i zatražila njihovo puštanje zbog kršenja ljudskih prava, demokratskih principa i vladavine prava i autonomije Hong Konga. Isto tako, u martu je EU protestovala zbog nove odluke Nacionalnog narodnog kongresa Narodne Republike Kine koja jača ulogu hongkonške Izborne komisije, tela koje nije demokratski izabrano, navodi ISAC fond.

Poslednja pozicija u regionu

Srbija nije zabeležila najlošiji rezultat od kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana, uprkos niskoj stopi usklađivanja sa ZSBP Unije. ISAC fond beleži da se na poslednjem mestu našla Bosna i Hercegovina, čiji procenat usaglašenosti iznosi 42 odsto, tako da je našoj zemlji zapravo “pripala” pretposlednja pozicija u ovom regionu. Što se tiče ostalih država Zapadnog Balkana, Crna Gora i Albanija su se sto odsto usaglašavale sa spoljnom politikom Brisela, a stepen usaglašavanja Severne Makedonije iznosi 93 odsto.