I dalje otvorena politička i ekonomska pitanja

To je rečeno danas na okruglom stolu “Bilateralni odnosi Srbije i Hrvatske: manjinska politika i evropske integracije”, koji je organizovao Forum za etničke odnose.

Konstatovano je da države imaju otvorena pitanja koja se odnose na politiku, ekonomiju i proces evropskih integracija Srbije. Navedeno je da dve zemlje još nisu rešile pitanje nestalih lica, povratak i status izbeglica, prava srpske i hrvatske nacionalne manjine u obe zemlje, granice na Dunavu, sukcesije i povraćaja kulturnih dobara.

Ambasador Hravtske u Srbiji Gordan Markotić naveo je da je u ostvarivanju onoga što je navedeno u Deklaraciji najvažnije da se imenuju voditelji mešovitih odbora koji bi odgovarali za svoj rad najvišim čelnicima država kako bi mogli da sprovode ono što bude zaključeno.

Prema njegovim rečima, Sporazum o zaštiti nacionalnih manjina iz 2004. temelj je zaštite manjina sa obe strane granice.

– Za Hrvatsku je veoma važno pitanje informisanja na hrvatskom jeziku, posebno posle gašenja medija koji su radili na tom jeziku. Po pitanju obrazovanja beležimo napredak jer je potpisan Memorandum između nekoliko nacionalnih veća menjina sa Ministarstvom prosvete Srbije i Zavodom za udžbenike. Pitanje nestalih je takođe veoma važno i tragamo za informacijama o sekundarnim grobnicama u Slavoniji – naveo je on.

Markotić je istakao da se otvara prostor za bližu saradnju ministarstava pravosuđa koji bi mogao da bude osnov za potpisivanje sporazuma o procesuiranju ratnih zločina u koji bi bila ugrađena međunarodna rešenja i konvencije.

Kada je reč o političkim pitanjima, on je naveo pitanje granice na Dunavu u kojem dve strane imaju različit pristup i rekao da ako se ne postigne dogovor, rešenje treba prepustiti međunarodnim institucijama, odnosno Međunarodnom sudu pravde u Hagu. U ekonomskom pogledu, prema njegovim rečima, robna razmena između dve zemlje dostigla je skoro milijardu evra i da je Hrvatska u Srbiju uložila 700 miliona evra. Kako je rekao, mešoviti odbor za saradnju na privrednom planu se nije sastao već deset godina, iz nepoznatih razloga.

Markotić je istako da su rešena brojna pitanja koja se odnose na život ljudi i to potpisivanjem ugorovora o aviosaobraćaju, saradnji na području katastrofa i standardima u zaštiti životne okoline.

Diplomata Zoran Milivojević istakao je da nedavno potpisana Deklaracija mora postati predmet izvršne vlasti, pogotovo u Hrvatskoj, jer kako je naveo, reakcije najvažnijih stranaka u Hrvatskoj, posle njenog potpisivanja, ukazuju na to da Deklaracija možda neće biti realizovana onako kako je napisana. On je podsetio da se ništa značajnije u odnosima dve zemlje nije dešavalo do 2009. kada je premijer Hrvatske Ivo Sanader došao u Beograd, a nastavilo se susretom predsednika Hrvatske i Srbije Ive Josipovića i Borisa Tadića. Ipak, kako je konstatovao, Milivojević, odnosi su uvek bili opterećeni kontekstom devedesetih godina i proboji političara do sada nisu dali rezultate jer nisu rešena pitanja koja i danas opterećuju dve zemlje.

On je podsetio da su otvorena pitanja bila rešavana različitim metodama, formiranjem komisija za svaki problem i da razultati tih komisija nisu dobri, kao da se problemima prišlo metodom takozvane tri korpe. Prva korpa su bila politička pitanja, druga ekonomska, gde je napravljen najveći napredak, i treća evropske integracije Srbije.