„I šta onda“: Zakulisne priče baronice kojoj je Dačić navodno pevao „Oprosti mi Katrin“

Ketrin Ešton se u srpsku javnost “uvukla” pre svega od 2012. godine posredujući u dijalogu Beograda i Prištine, u kojima je bila medijator od 2009 godine, pa sve do 2014.

Narednih 149 sati dijaloga, koliko ih je sama izbrojala, pamte se po potpisivanju Briselskog sporazuma, odnosno birokratski “Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine”.

Pozicija na kojoj je bila donela joj je i mogućnost da bude na prvoj zajedničkoj fotografiji premijera Srbije i kosovskog premijera, koju ova dva zvaničnika, prisećala se, nisu bili spremni odmah da objave, a i ovu i druge fotografije iz vremena dijaloga i dalje čuva.

Neka druga prisećanja Ešton je objavila u knjizi “And then what?” u prevodu “I šta onda?”. Među belim koricama sa kartom Evrope u obliku znaka pitanja svoje mesto našao je, očekivano, i kosovski problem.

Ešton čitaoce vodi iza kulisa diplomatskih odnosa, “od Srbije do Somalije”.

Zastupnica “duboke demokratije” donosi priču i o tome na šta su predstavnici Beograda i Prištine bili spremni, a na šta ne, a s obzirom da se dijalog i danas “vrti” oko onih tema oko kojih se i u vreme Eštonove vrteo, poput Zajednice srpskih opština, ova laburistkinja ne mora da brine o tome hoće li njeni memoari danas biti aktuelni.

Kako piše novinar Luk Harding za Gardijan, u recenziji ove knjige, najdirljivi deo njenih memoara vezan je za 2013. godinu i Muhameda Mursija, vođu Muslimanskog bratstva koji je godinu dana nakon pobede na prvim slobodnim izborima vojska uhapsila. Ašton su prevezli helikopterom do Egipta, a do zatvora zatim „pohabaton Tojota Korolom“. U sivu trenerku obučeni Mursi rekao joj je da ne zna gde se nalazi, ali da misli da je blizu Aleksandrije – jer čuje more.

U knjizi, prenosi Gardijan, priznaje i greške EU – od Egipta koji se vratio vojnoj hunti, do povratka odnosa Beograda i Prištine u probleme koje je trebalo da budu rešeni još pre 10 godina, baš u vreme Ešton. A tu je i Ukrajina.

Dačić joj je u duhu svoje “mikrofon diplomatije” navodno pevao Balaševićevu “Oprosti mi Katrin”, zvao je nadimkom Keti, a spekulisalo se i da će 2017. postati savetnica predsednika Vučića. Ipak, to je demantovano, a po Vučićevim rečima Ešton je bila u prolazu po regionu pa je svratila u Predsedništvo da mu čestita na izbornom rezultatu. O daljem aganžmanu Ešton se spekulisalo i prošle godine, pričalo se da će biti deo Lajčakovog tima za dijalog, a šef pregovaračkog tima Prištine odlazio je u Brisel da razgovora sa njom o tome “šta znači sporazum o normalizaciji”.

Rođena je 1959. godina u gradiću Apholand, između Liverpula i Mančestera. Titulu baronice dobija 1999. godine od strane Donjeg doma britanskog parlamenta. Učestovala je i u diplomatskim akcijama u nuklearnom sporazumu sa Iranom, u Arapskom proleću i Ukrajini. U braku je sa novinarom Piterom Kelnerom, imaju petoro dece, od kojih su troje usvojili.

Prva je žena na poziciji visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, prva Britanka na tom mestu, prvi zvaničnik na fotografiji sa premijerima iz Beograda i Prištine, prvi Britanac, odnosno Britanka koja je vodila spoljnu politiku zajednice 28 zemalja. Prva Britanka i poslednja. Jer, Bregzit.