Iako će potrošiti manje, SNS daleko od štedljivca

Međutim, niže troškove SNS, kao najveći potrošač, može iskoristiti kao argument ne bi li sebe predstavio kao štedljivu partiju iako funkcionerskom kampanjom kojom okupira medijski prostor nadomešćuje medijsko oglašavanje, upozorava Zlatko Minić, saradnik Transparentnosti Srbija.

Učesnici izbora u Srbiji tokom proteklih kampanja potrošili su na desetine miliona evra.

Deo novca za pokrivanje troškova liste dobijaju iz državnog budžeta a deo same obezbeđuju iz donacija, kredita, članarina….

Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti sve izborne liste na parlamentarnim izborima, koje podnesu jemstvo i dobiju više od 1 odsto glasova (manjinske liste 0,2) dobiće između 60 i 70 hiljada evra iz budžeta.

Za tu namenu je u budžetu izdvojeno 6,744 miliona evra.

Tačan iznos koji liste dobijaju zavisi od broja proglašenih lista, a ukoliko ih bude 20, kao na prethodnim izborima, pet dana pred izbore će im biti uplaćeno po 7,924,000 dinara, podaci su Transparentnosti Srbija.

Osim toga, oni koji pređu cenzus dobiće oko 21.500 evra po poslaničkom mandatu, tako da će stranke i koalicije koje preskoče cenzus od tri procenata, dobiti za pokriće troškova još 170.000 evra (20.287.232 dinara).

U slučaju da jedna lista osvoji polovinu poslaničkih mesta, po tom osnovu će steći pravo na čak 2,7 miliona evra budžetskih sredstava, objavila je Transparentnost Srbija. Kako se dodaje, daleko manja sredstva se izdvajaju iz lokalnih budžeta, pa se tako, čak i u gradu srednje veličine, može očekivati da bi svaka lista mogla da računa na budžetsku podršku od svega 20.000 dinara.

Oni koji pređu cenzus mogli bi da računaju na još oko 30 hiljada dinara po odborničkom mestu.

Zlatko Minić za Danas kaže da je zasad uočeno da nema puno pratećih troškova, dakle onog što nije medijsko oglašavanje koje uvek odnose više od 70 odsto troškova. Zasad nema nema skupova na čiju organizaciju i logistiku se dosta troši.

– Videćemo nadalje da li će biti skupova. Ali sad nema puno bilborda, plakata, materijala, letaka. Vidimo veće prisustvo na društvenim mrežama iako je to vrlo ograničen domet i tako se ne dobijaju izbori. Ključno pitanje je prisustvo u medijima i koliko će biti intenzivno. Najveći potencijalni potrošač SNS dobar deo kampanje bazira na funkcionerskoj kampanji i to se sad intenziviralo. Bilo ga je i pre izbora i a tokom vanrednog stanja. Osim Vučića, koji je dominantan, uključuju se i drugi funkcioneri premijerka i ministarka infrastrukture. Sada vidimo da je i ministar obrazovanja počeo da obilazi škole. To je vid kampanje koji u dobroj meri zamenjuje potrebu za medijskim oglašavanjem jer dobijate ogroman prostor u medijima. Kad se svi ti faktori uzmu u obzir, čini se gotovo izvesnim da će ukupni troškovi biti manji, posebno kod SNS, koja čak to može da iskoristi kao argument da je štedljiva i ponaša se racionalno u ovoj situaciji – zaključuje on.