Opozicija nije razgovarala o mogućnosti blokada rada institucija u Nišu, za šta se zalaže dr Dragan Milić, osnivač istoimene grupe građana, i dok neki njeni pripadnici „nemaju komentar“, drugi kažu da su spremni da je podrže samo ukoliko bude dobro isplanirana i organizovana.
Dr Milić, osnivač istoimene grupe građana, ranije je kazao da njegova GG podržava mirne proteste, ali da on lično neće učestvovati na skupu u Beogradu, koji je u ponedeljak 11. novembra organizovala opozicija povodom tragedije u Novom Sadu, kada je prilikom pada nadstrešnice sa rekonstruisane Železničke stanice poginulo 14 ljudi, već da se zalaže za „blokadu rada institucija“.
„Naš pritisak mora da bude kroz institucije, odnosno kroz blokadu njihovog rada, koja narod ne bi dovodila u bilo kakav rizik. Stalno tražimo da u ovakvim situacijama narod preuzme sav teret, a odgovornost moraju da preuzmu političari. Zašto, recimo, ne bi ušli u Skupštinu Srbije i u skupštine naših gradova, gde smo poslanici i odbornici, i odbili da izađemo dok se zahtevi ne ispune“, rekao je dr Milić za Danas.
Njegova grupa građana osvojila je na ovogodišnjim lokalnim izborima najviše glasova među političkim organizacijama koje su u kampanji nastupale opoziciono, tako da u Skupštini grada, koja ima 61 odbornika, raspolaže sa 16 mandata.
Neophodni strategija, konkretan plan, „ujedinjenje cele opozicije“…
Đorđe Stanković, šef odborničke grupe „Biramo Niš“ u gradskoj skupštini, koji je i republički poslanik Narodnog pokreta Srbije, kratko kaže da o ovakvom predlogu nisu razgovarali.
On pritom ne želi da komentariše takvu ideju, odnosno koliko je blokada rada skupština i drugih institucija moguća, efikasna, pa i bezbedna.
„Biramo Niš“ ima deset odbornika u Skupštini grada.
Miodrag Stanković, šef odborničke grupe „Ujedinjeni- Nada za Niš“, koja ima tri odbornika, potvrđuje da u opoziciji još uvek nisu razgovarali o ovakvom vidu protesta, ali naglašava da su za njegovu realizaciju potrebni ozbiljni preduslovi.
„Za mene je prihvatljiv svaki vid protesta, ali i protest na ulici i protest kroz blokadu institucija mora biti dobro isplaniran. U tom kontekstu, ulazak u skupstinske institucije može da bude samo prvi korak, a opozicija neizostavno mora da definiše i drugi, treći i četvrti korak, kako bi sve to imalo smisla i dalo rezultate. Preduslov za sve te korake je, pak, ujedinjenje u jedan front svih opozicionih snaga- i parlamentarnih i vanparlamentarnih, i stranaka, i grupa građana, i pokreta. Takvo ujedinjenje opozicije mora da postoji na nivou cele Srbije, a Niš će svakako biti deo tog fronta“, kaže Stanković.
On precizira da opozicija u ovako delikatnoj i teškoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija, pogotovu nakon tragedije u Novom Sadu, ne treba da organizuje ad hok jednokratne akcije, već mora da definiše strategiju za dugoročno delovanje.
… Prevazilaženje sujeta, istrajnost svih do kraja i odgovornost opozicionih funkcionera
Slaviša Dinić, šef odborničke grupe „Koalicija za Niš“, koja takođe ima tri odbornika, kaže da je on na nedavnoj vanrednoj sednici Skupštine grada, sazvanoj na zahtev opozicije, kada tesna SNS većina nije izglasala dnevni red, pa nije bilo rasprave o važnim temama koje su štetne po vlast, već predlagao da opozicija ne napušta skupštinsku salu dok ne dođe do ponovnog zasedanja, a da za to zatraži i podršku građana.
„Ali, to nije bilo prihvaćeno- verovatno je za mnoge bilo ishitreno i neplanirano, te očekujem da u dogledno vreme posle svih ovih dešavanja ponovo otvorimo i tu temu“, kaže on.
I on smatra da je za eventualne blokade rada institucija potreban jasan plan i dobra organizacija, kao i da za ono što rade ne odgovaraju samo vladajući funkcioneri i političari, već i oni opozicioni.
„Da li je i koliko moguća, efikasna, pa i bezbedna ta blokada rada? Moguća je svakako, ali, opet naglašavam, ukoliko joj prethodi konkretan i jasno definisan plan, podela uloga, prevazilaženje sujeta i stav da nema odustajanja do ispunjenja zahteva. A što se tiče bezbednosti (onih koji bi blokirali institucije, ili građana koji bih ih podržali, prim. aut.)- ovde više niko i nigde nije bezbedan, ovde je i skupštinska rasprava postala problem, pa se od nje beži jer tu treba da se polože računi“, kaže Dinić.
On dodaje da, sa druge strane, razume i stav dr Milića da opozicioni protesti nisu više delotvorni, jer se već više desetina puta uglavnom uzaludno prosipala energija, naboj i bes građana, te to dovelo do „gubljenja poverenja u ljude, stranke, stranačke lidere i na kraju i u same proteste“.
U Pokretu Kreni- Promeni, koji u Skupštini grada ima dva odbornika, takođe odbijaju da komentarišu zalaganje dr Milića za blokadu rada institucija jer, kako kažu, „ne komentarišu odnose unutar opozicije“, a o „strateškim i taktičkim pitanjima ne razgovaraju u medijima.“
Kratko dodaju da „podržavaju svaki vid borbe protiv ove vlasti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.