Osnovne ideje sadržane u tobožnjem francusko-nemačkom non-pejperu o rešenju kosovskog problema bliske su stavovima tih dveju država, iako ne postoje nikakvi dokazi da su zvanični Berlin i Pariz zaista osmislili taj papir, kažu za Danas nemački i britanski stručnjaci za Zapadni Balkan, komentarišući sadržaj nezvaničnog dokumenta koji je objavila Koha ditore, a čija autentičnost za sada nije dokazana.
Prema tvrdnjama tog prištinskog lista, navedeni koncept podrazumeva da će Kosovo i Srbija „međusobno poštovati suverenitet i teritorijalni integritet, postojaće autonomna oblast Sever Kosova“, Srpska pravoslavna crkva imaće poseban status, a Mitrovica (Kosovska Mitrovica, prim. nov.) biće zajednička ekonomska zona.
Takođe, tvrdi se da je predviđeno da se primene svi dosad postignuti sporazumi Beograda i Prištine, a da konačni dogovor bude postignut do februara 2022.
Nemački ambasador u Prištini Jens Rode izjavio je da je takozvani nemačko-francuski non-pejper „lažna vest“.
„Možda postoji takav dokument, ali sigurno ga nisu pripremile Nemačka i Francuska.
Dajemo punu podršku pregovorima koje predvodi EU, što je šef nemačke diplomatije Hajko Mas i naglasio prošlog četvrtka u Prištini“, poručio je Rode putem Tvitera.
Komentarišući sadržinu pomenutog nezvaničnog dokumenta, Franc-Lotar Altman, nezavisni nemački akademik, kaže za naš list: „Imao sam uvid u taj non-pejper, koji se, naravno, tako naziva jer strane koje su uključene ne žele da on bude ugrožen već od samog početka, što bi, možda, bio slučaj kada bi Francuska ili Nemačka priznale autorstvo.“
– Nisam ovih dana dovoljno blizak politici zvaničnog Berlina da bih potvrdio da li sadržaj ovog non-pejpera zaista odražava politiku Berlina prema Kosovu i Srbiji. Ipak, pretpostavljam da se vode stalni razgovori između Pariza i Berlina o ovom pitanju, jer obe strane žele da stvari krenu napred. I takođe mislim da su u principu predložena rešenja u skladu sa osnovnim idejama razmatranim u političkim krugovima u Berlinu. Nemačka je priznala Kosovo, a i dalje podržava Ahtisarijev plan za rešenje kosovskog pitanja. S druge strane, Berlin veoma dobro zna da je puno priznanje kosovskog suvereniteta veoma težak orah za Beograd, i da je konačno uspostavljanje kvazinezavisne zajednice srpskih opština u podjednakoj meri teško prihvatljivo za Prištinu. Stoga, ovaj non-pejper kristalno jasno predočava uslove, i nedvosmisleno stavlja do znanja obema stranama da su najpopotrebniji politički ubedljivi argumenti na domaćem terenu za postizanje sporazuma. Jedini istinski snažan alat, ili poluga, u predstojećem pregovaračkom procesu jeste postavljanje krajnjeg cilja za obe strane, za Srbiju i Kosovo, a to je članstvo u EU. U suprotnom, konačni sporazum je nezamisliv, smatra on.
Prema Altmanovom mišljenju, „ovaj non-pejper je veoma važan, jer još jednom jasno pokazuje šta je u igri i koje su osnovne teške pozicije koje moraju biti prevaziđene“.
Govoreći na istu temu, Timoti Les, vođa projekta „Studije dezintegracije“ Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž, napominje za naš list: „Nemam nikakvu insajdersku informaciju o ovom non-pejperu, ne znam odakle potiče, ni, čak da li je pravi, ono što znam jeste da Koha ditore kaže da je to francusko-nemački papir i da nemački ambasador kaže da nije.“
– Sudeći po jeziku i sadržaju, ovaj papir je gotovo sigurno nastao u Zapadnoj Evropi, i prema mojim pretpostavkama došao je iz Lajčakove kancelarije (Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog o Kosovu, prim. nov.), jer on vodi proces posredovanja. To bi bilo u skladu sa komentarom nemačkog ambasadora. Ovaj non-pejper se čini kao pokušaj da se uvaže zamerke kosovskih Albanaca na zajednicu srpskih opština, tako što će se ona teritorijalno organičiti na sever. Stoga, ne vidim kako bi Srbija pristala na takav predlog. Što se tiče Nemačke, ne postoji ništa u navedenom papiru što se kosi sa njenom pozicijom, koja glasi: Srbija mora da prizna Kosovo i ne može biti nikakvih izmena granica, ali to, naravno, ne potvrđuje da su ga Nemci pisali, konstatuje on.
Les ukazuje da je „interesantna količina non-pejpera o Balkanu koji cirkulišu u Briselu ovih dana – hrvatski non-pejper o Bosni, slovenački non-pejper, i sada ovaj – što nagoveštava da su evropski lideri prepoznali da se ruši postojeći pristup EU Balkanu“.
Podsetimo, politički dijalog Beograda i Prištine trebalo bi da bude nastavljen 11. maja, susretom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, pod pokroviteljstvom Miroslava Lajčaka u Briselu. Očekuje se da nakon tog sastanka budu održani i razgovori na temu normalizacije odnosa dveju strana u Parizu, čiji će domaćin biti francuski predsednik Emanuel Makron.
Ćutnja Brisela i demanti Ljubljane
Od portparola Evropske komisije naš list juče nije uspeo da dobije odgovor da li su zvaničnici EU dobili bilo kakav non-pejper o Kosovu, čiji autori su navodno Francuska i Nemačka. Istovremeno, slovenačka vlada je posle višednevnog ćutanja poslala pisani odgovor Danasu u kojem demantuje da je na bilo koji način učestvovala u pisanju non-pejpera o reorganizaciji Zapadnog Balkana, kojim se zagovara dezintegracija BiH i ujedinjenje Kosova i Albanije. Tvrdilo se, podsetimo, da je autor tog predloga slovenački premijer Janez Janša. U pisanom odgovoru Vlade Slovenije navodi se: „Aktuelna vlada Republike Slovenije nikada nije diskutovala niti je imala uvid u takozvani non-pejper koji se pominjao u novinskim izveštajima prethodnih dana. Niti je Vlada, niti bilo koje vladino telo ikada razmatralo, pripremalo ni diskutovalo o bilo kakvom izveštaju iz 2011, kako je to tvrdio gospodin Mustafa Cerić u pismu bivšem predsedniku Milanu Kučanu, niti se tobožnji non-pejper na to odnosio, niti se bavila u bilo kojem drugom kontekstu dezintegracijom BiH. Ni Ministarstvo spoljnih poslova ni bilo koje drugo ministarstvo u aktuelnoj Vladi Slovenije nije učestvovalo u bilo kakvim sličnim aktivnostima. Slovenija, zajedno sa drugim akterima u ovom regionu, u EU i šire, preduzima sve napore da ubrza integraciju država Zapadnog Balkana u evroatlantske strukture, i ubeđena je da nijedan korak u ovom pravcu ne sme da ugrozi mir i koegzistenciju u BiH i na Zapadnom Balkanu u celosti.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.