Ideja privremenog sporazuma između Beograda i Prištine nerealna?

Ona komentariše navode Artana Behramija, savetnika bivšeg kosovskog predsednika Hašima Tačija, da je prema njegovim saznanjima Francuska predložila privremeni sporazum u dijalogu Beograda i Prištine bez uzajamnog priznanja.

– Prema mojim informacijama, Nemačka nije u igri, jer su izbori ove godine, Amerika je predala ovlašćenje Briselu za dijalog. Postoji ideja koju forsira Francuska, koju je podržao Brisel, da se postigne privremeni sporazum, vezano za Vašingtonski sporazum, ali je on štetan za Kosovo, jer govori o autonomiji Severa, većim pravima Crkve u zamenu za priznanje od strane Grčke i liberalizaciju viza – rekao je Behrami u intervjuu za TV Kljan Kosova, a preneo portal Kosovo onlajn.

Radosavljević objašnjava da na Kosovu postoji podrška za sporazum koji uključuje priznanje, ali ne i za proces normalizacije.

Prema njenom viđenju, uzrok tog raspoloženja nije samo nepoverenje u Srbiju i eventualne „spojlere“ kao što su Rusija i Kina, već i nepoverenje u Evropsku uniju koje raste zbog onoga što se vidi kao neuspeh da se Kosovu odobri liberalizacija ili da se Srbija pritisne da prizna Kosovo.

– Uverenje je kosovskih vlasti da nije Kosovo to koje treba nešto Srbiji da pruži u zamenu za priznanje, već da to treba da učini EU u vidu članstva u uniji. Ova i druge pozicije koje lično smatram pogrešnim, kosovsku vladu udaljavaju od dijaloga – kaže Radosavljević.

Kako navodi, da postoji veliki broj „non-pejpera“ u vezi odnosa Beograda i Prištine potvrdio je i u intervjuu za N1 specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak i u tom smislu joj nije teško da poveruje da su različite zemlje zainteresovane za ove pregovore zaista i izašle sa sopstvenim idejama kako doći do sporazuma.

– Takođe, osim Francuske koja je sa Nemačkom pokazala interesovanje za odnose Beograda i Prištine zajedničkim saopštenjem nakon što je obnovljen dijalog prošle godine, sličan trend postojao je i u SAD. Ono što je drugačije i što vremenom postaje sve evidentnije je da zahtevi međunarodne zajednice da Srbija prizna Kosovo gube na snazi što je delom i zasluga toga što je Srbija uspela da Kosovo predstavi kao nepouzdanu stranu u pregovorima. Takođe, u odsustvu jasne EU perspektive, EU ponestaje načina da Srbiju pritiska na tako težak korak. Slično je i sa SAD koje su već posredovale u postizanju prelaznog sporazuma o ekonomskoj normalizaciji i time pokazale da priznanje možda više nije toliko eksplicitan zahtev. Taj sporazum jeste postigla prethodna administracija, ali ga je nova ipak prihvatila – obrazlaže Radosavljević.

Prema rečima političkog analitičara iz Prištine Fatmira Šeholija, izjava Artana Behramija, savetnika bivšeg predsednika Kosova, dolazi u jednom veoma osetljivom momentu za dijalog.

– Institut za afirmaciju međuetničkih odnosa (IAMN) čiji sam izvršni direktor već pet godina se bavi temom dijaloga i mnogobrojnim analizama i studijama, kao i istraživanjima. Nikada do sada IAMN nije imao ni naizgled ovakav ili sličan podatak o privremenom sporazumu. Nikada niko ni iz Srbije, ni sa Kosova ali ni iz krugova bliskih Briselu i SAD-u nije nam rekao o ovakvoj vrsti privremenog sporazuma, te zbog toga ne verujem da ima istine u takvom francuskom pristupu – poručuje Šeholi.