Idejni tvorac Evropske političke zajednice ocenio da je skup u Pragu uspeo: Bez zvaničnih zaključaka na kraju

Ipak, učesnici samita izrazili su različita shvatanja o tome kako će novi format ubuduće funkcionisati i da li će imati i nadležnost da donosi konkretne odluke, navodi Dnevni evropski servis.

Britanska premijerka Liz Tras je uoči skupa u autorskom tekstu za londoinski Tajms naglasila očekuje konkretne rezultate i da novi format ne sme da se pretvori u „pričaonicu“. Ona je precizirala da želi konkretne poteze u bezbednosnoj, energetskoj i migracionoj politici.

Najavila je i da će se zauzimati da u Evropskoj političkoj zajednici težinu ima i glas zemalja koje nisu članice EU, među kojima je i Velika Britanija.

Nemački kancelar Olaf Šolc je, sa druge strane, u Pragu podvukao da njemu mu nisu po svaku ceni važni čvrsti rezultati, i da će lideri u novom forumu moći “ceo dan, u razičitim formatima i bez dnevnog reda ili obaveze da donose zaključke, da razgovaraju o stvarima od zajedničkog interesa”.

Šolc je ocenio da je to dobro za mir, bezbednosnu arhitekturu i ekonomski razvoj, i da na taj način EU može da unapredi odnose sa susedima koji žele da postanu njen deo. Nemački kancelar je i ranije u više navrata isticao da Evropska politička zajednica ne sme da bude surogat za proširenje EU.

Da Evropska politička zajednica ne treba da bude zamena za evropske integracije rekao je je na odvojenoj konferenciji za novinare i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je takođe ocenio da je samit bio uspešan i dobar.

„Dobra je ideja ali ne bi smeo da zameni politiku proširenja Evropske unije ni da naruši proces pristupanja Turske EU“, kazao je Erdogan novinarima na kraju samita.

Turski predsednik je povodom teme koja je obeležila samit, rata u Ukrajini koju je u februaru napala Rusija i svim posledicama po energetsku bezbednost, privredu i Evropljane, podsetio da Turska igra aktivnu ulogu u posredovanju u razgovarima Rusije i Ukrajine.

„Verujemo da je i najgori mir bolji od rata. Nažalost i dalje vidimo neke članice EU koje umesto saradnje sa Turskom daju prednost eskalaciji i provokacijama“, rekao je Erdogan.

Kao što je zvanična Ankara dala doprinos da se omogući izvoz žitarica iz ukrajinskih luka, Erdogan je upozorio da je sada potrebno da se obnovi i izvoz ruskih veštačkih đubriva u zemlje kojima su hitno potrebna.

Na samitu je osim 27 zemalja EU učestvovalo još 17 partnerskih država Evrope, a jedino su nepoželjni bili ruski predsednik Vladimir Putin i njegov bliski saveznik, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.

U Pragu, zbog domaćih političkih prilika, nije bila ni danska premijerka Mete Frederiksen.

Ukrajinu je predstavljao premijer Denis Šmihal, dok se predsednik Volodimir Zelenski uključio video linkom i ocenio da “Evropska politička zajednica može da postane evropska zajednica mira”.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel najavio je 6. oktobra, na kraju samita nove inicijative, Evropske političke zajednice, da će naredni domaćin samita 44 zemlje Evrope, bez Rusije i Belorusije, biti Moldavija a posle nje Španija pa Velika Britanija.

Šefovi država ili vlada zemalja Evropske unije, kandidatskih zemalja i suseda dogovorili su se da im odgovara ovakav način susretanja i razgovora o problemima i susedskoj saradnji, bez agende i bez formalnih zaključaka na kraju, te da će se samiti nastaviti.

„Naš cilj nije bio da zamenimo institucije, ima ih puno. To što smo hteli da uradimo jeste da stvorimo prostor za razgovore, koji nisu vezani potrebom usvajanja zaključaka i cenkanjem oko reči. Doveli smo za isti sto one koji se inače ne bi sreli. Do susreta je došlo u kritičnom trenutku za kontinent jer su zbog ruske agresije ugrožene stabilnost i bezbednost Evrope“, rekao je domaćin samita, češki premijer Petr Fijala.

Češki premijer rekao je da su državnici razgovarali o migraciji, bezbednosti i energetici i da će će se razgovori nastaviti na sledećem samitu u Kišinjevu a zahvalio je predsedniku Francuske Emanuelu Makronu što je došao sa idejom Evropske političke zajednice.

„Možemo da razgovaramo o zajedničkim problemima. Veoma je važno što smo razgovarali o krizama koje pogađaju kontinent, krizi na Balkanu i tenzijama u Mediteranu. Predstavili smo jedinstvo 44 zemlje koje su jasno rekle da osuđuju rusku agresiju i to je veoma vredno. Ta poruka je jedinstvo“, kazao je na konferenciji za novinare posle samita francuski predsednik Makron.

„Delimo zajedničko okruženje, često i zajedničku istoriju, i pozvani smo da zajedno ispišemo svoju budućnost“, rekao je Makron, prenosi Dnevni evropski servis.