Idemo u Tripoli

On navodi i da „mešetari oružjem“ protiv Ministarstva odbrane i njega lično preko nekih medija vode „brutalnu kampanju“.

Za nedelju dana ste posetili dva kontinenta, afrički i azijski, u potrazi za novim poslovima za srpsku odbrambenu industriju. S kakvim rezultatima dolazite iz Angole?

– SFRJ je imala veoma dobre odnose sa Angolom, ali nažalost ti odnosi dugo nisu negovani. Poseta je bila na najvišem nivou u poslednjih 25 godina. Razgovori koje smo vodili s predsednikom i ministrom odbrane, kao i izjava o saradnji koju smo potpisali, otvaraju mogućnost za ulazak u velike, pre svega infrastrukturne projekte, od čega bi značajne koristi imala i naša građevinska industrija. Verovatno najveće stambeno gradilište na svetu u ovom trenutku je upravo u Angoli. Grade više miliona kvadratnih metara za moderno stanovanje i Srbija ima veliku šansu, koju mora da iskoristi, da uđe u to „gradilište“. Veoma blizu realizaciji jeste gradnja vojne bolnice, kao i obrazovanje njihovih kadeta na našim vojnim školama, a radimo i na tome da krene izvoz proizvoda naše odbrambene industrije.

Posetili smo i vojnu avio bazu, za koju postoji projekat rekonstrukcije, a jasno nam je rečeno da imaju potrebe i za izgradnjom fabrika lekova, uniformi i zaštitne opreme, municije i ortopedskih sprava i pomagala. Srbija poseduje znanje za sve to, a Angola je velika država, u snažnoj ekspanziji, s mladom populacijom, kojoj trebaju znanje i upošljavanje radne snage. Fabrikama o kojima govorim, nakon izgradnje, rukovodili bi naši ljudi, iz Srbije.

Zemlja sa ovakvim potencijalom sigurno nije zanimljiva samo Srbiji. Gde su tu naše prednosti u odnosu na neke mnogo veće i bogatije zemlje?

– Prvo, u samom državnom vrhu Angole i u njihovoj vojsci ima mnogo ljudi koji govore srpski, koji su se u vreme bivše SFRJ obrazovali na ovim prostorima i zadržali su poseban odnos prema Beogradu. Drugo, naša tehnika je njima vrlo dobro poznata, jer su je koristili. Treće, mnogi angolski lekari su završili specijalizacije na našoj VMA i sada žele da sličnu bolnicu imaju u svojoj zemlji. Oni bi VMA praktično prekopirali, što znači da bi se hiljade njihovih studenata medicine i oficira školovalo kod nas, a stotine naših stručnjaka bi odlazilo u Angolu, sa idejom ne samo da izgradimo tu bolnicu, već i da se njome upravlja.

Kakve su finansijske projekcije ovih poslova?

– Projekcije su na nivou najboljih godina bivše SFRJ, koje već polako dostižemo. Ako sve bude kako treba, Angola bi nam bila glavna kapija za celu podsaharsku Afriku i glavni partner u oblasti odbrambene industrije. Samim tim, i potencijalni profit bi se višestruko uvećao.

Koji su rezultati posete Indoneziji?

– Kao zemlja od 250 miliona stanovnika, s vojskom od 500.000 ljudi, Indonezija je ogromno tržište i postoji veliko interesovanje za saradnju. Tokom višednevne posete obišli smo i njihove proizvodne pogone, za avio industriju, za opremu za kopnenu vojsku… i ima prostora ne samo za izvoz tehnologije, već i za zajednički razvoj. Trenutno, obim naše saradnje je oko pet miliona dolara, što je izuzetno malo, s obzirom na mogućnosti. Ova poseta je imala za cilj da “otvorimo vrata” Indonezije, a sada treba da idemo u konkretan nastup prema njima. U svakom slučaju, očekujem da 2012. bude rekordna godina za poslove srpske odbrambene industrije na globalnom nivou.

Da li su uspostavljeni kontakti s Prelaznom vladom Libije, s obzirom na to da je Beograd s Gadafijem dogovarao mnoge unosne poslove?

– Uspostavili smo kontakte, a uskoro ću i zvanično zatražiti da delegacija Ministarstva odbrane Srbije u najkraćem mogućem roku otputuje u Tripoli na razgovore o mogućnostima za nastavak saradnje u oblastima odbrane i vojnog zdravstva, kao i o tome kako sve Srbija može da pomogne Libiji u ovom burnom periodu. Spremni smo da u sastavu mirovne misije UN pošaljemo medicinski tim Vojske Srbije u Tripoli, koji bi pomagao stanovništvu, jer imaju ogromne probleme humanitarnog karaktera.

U kojoj meri promene režima na severu Afrike i Bliskom istoku utiču na planove srpske odbrambene industrije?

– Svakako da utiču, mnogo, jer je novim vlastima tamo prioritet da olakšaju život civilnom stanovništvu, sada svakako ne mogu da stavljaju odbranu u prvi plan. Ali, i tu vidim šansu za Srbiju, pre svega u oblasti izgradnje i rekonstrukcije infrastrukture, puteva, raznih ustanova i slično.

Preko Vikiliksa, pojavile su se američke depeše u kojima se navodi da je komanda SAD u Iraku bila protiv prodaje vojne opreme iz Srbije iračkoj vojsci, bojeći se, kako tvrde, korupcije i lošeg kvaliteta proizvoda?

– Svi poslovi između Srbije i Iraka su uspešno realizovani, a ta zemlja je naš značajan partner, jedan od najvećih. Dakle, pokazalo se da nije bilo osnova za takve informacije. Nije bilo nikakvih zamerki na našu robu i saradnju s Irakom uspešno nastavljamo.

U kojoj meri na imidž Srbije utiču slučajevi poput ove srpske kriminalne grupe, koja je uhvaćena u trgovini ilegalnim softverom za minobacače u Južnom Sudanu?

– Svakako da utiču. U odbrambenoj industriji naše zemlje radi oko 10.000 ljudi, dakle skoro isto toliko porodica zavisi od poslovanja, i onda nekoliko neodgovornih lica vam napravi da se nađete na naslovnim stranama novina kao zemlja koja izvozi oružje u delove sveta gde je to zabranjeno. Drago mi je da je ta grupa otkrivena, a posebno jer su je otkrili naši organi. Moram priznati da, zbog politike nulte tolerancije prema mešetarima oružjem, trpim preko određenih medija brutalne napade. Oni koji su nezadovoljni zbog toga jer ne mogu da manipulišu Ministarstvom odbrane direktno su zainteresovani da “oblate” i Ministarstvo i mene lično, i aktivno rade na tome.

Radimo najbolje moguće na Kosovu

Ako Kfor krene u akciju uklanjanja barikada na severu Kosova, bez dogovora s Beogradom, šta Srbija može da učini?

– Situacija u kojoj se sada nalazimo svima nanosi štetu, a pre svega građanima severa KiM, između ostalog i jer je roba široke potrošnje poskupela. Lično mislim da Kfor ne treba da se bavi takvim stvarima, jer mu to nije mandat. S druge strane, Rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum propisuju da Kfor mora da se slobodno kreće na celoj teritoriji KiM, što mu treba i omogućiti. Ali, ne sme da izlazi iz svog mandata. I u tako složenoj situaciji, mislim da Srbija konačno radi najbolje moguće, a na to ukazuje i činjenica da opozicija ne može da uputi nijednu jedinu argumentovanu kritiku.

DS još neće u predizbornu kampanju

Predizborna platforma DS najavljuje se za kraj ove, početak sledeće godine. Šta bi trebalo da sadrži?

– Pre svega, podvući ćemo crtu, sumiraćemo sve što smo uradili i realno mislim da su na mnogim poljima napravljeni ogromni pomaci. Takođe, treba da kažemo i šta i zbog čega nismo učinili. Još važnije, potrebno je da formulišemo novu politiku za novo vreme. Lično mislim da su nam neophodne suštinske reforme u oblastima poreske i penzione politike, kao i u poljoprivredi i energetici, gde smo daleko od nivoa na kome možemo da budemo. Ali, za razliku od drugih stranaka, mi u DS se još ne bavimo predizbornom kampanjom. U kampanju ćemo ući kad se raspišu izbori, a sada smo svi fokusirani na svoje državne poslove.