Identične sednice obeležile april u parlamentu

Obe sednice u aprilu “odrađene” su po istom scenariju. Čini se da sada možemo da znamo tok cele sednice i pre nego što ona započne. Identične sednice će, po svemu sudeći, nastaviti da obeležavaju proleće u parlamentu.

Sada već uvežbana praksa poslanika vladajućih partija da podnose veliki broj skoro identičnih amandmana i troše vreme za raspravu, ponavljala se iz sednice u sednicu i tokom aprila. Druga i Treća sednica sa pravom mogu da dobiju epitet “amandmanskih”. I ovoga puta, najveći broj amandmana podnet je na prvu tačku dnevnoga reda, što je značilo da će poslanici vreme predviđeno za raspravu u pojedinostima potrošiti samo na obrazlaganje ovih amandmana i da će rasprava o preostale četiri tačke dnevnog reda izostati, što se i desilo.

Gotovo svi podneti amandmani poslanika vladajuće većine bili su identični, dok se menjao samo zadnji deo rečenice. Na kritiku opozicije iz redova Srpske radikalne stranke da podneti amandmani nisu u logičkoj vezi sa zakonom i “da se može podneti bilo kakav amandman na bilo koji član zakona”, predsedavajući Veroljub Arsić imao je odgovor da poslanici: “imaju pravo da imaju određenu slobodu prilikom obrazlaganja svog amandmana”. Kao i u slučaju prethodne sednice, većina amandmana poslanika vladajućih partija nije usvojena. Za predložene amandmane nisu glasale ni njihove stranačke kolege.

Analizom prve tri sednice prolećnog zasedanja, možemo da kažemo da su se u Parlamentu ustalile dve vrste amandmana. Prvi su opozicioni amandmani, koji glase “briše se”, što je odgovor na amandmansku farsu. Drugi su “identični” amandmani poslanika vladajuće većine kod kojih se menja samo zadnji deo rečenice, a koje, iz sednice u sednicu, Vlada odbija, uz obrazloženje da “suštinski ne utiču na zakon”.

I pored činjenice da poslanici imaju neprikosnoveno pravo podnošenja amandmana, analiza sadržaja sednica koju smo sproveli otvara brojna pitanja o odnosu vladajuće većine prema institutu amandmana, ali i odnosa političkih partija prema institucijama. Da li poslanici vladajućih partija zaista podnose amandmane kako bi unapredili zakone ili su pronašli još jedno efikasno oružje za otežavanje i onesposobljavanje rada političkih protivnika? Oružje o kom govorimo je zloupotreba prava i procedure podnošenja amandmana. Jednostavnim rečima, ono se može opisati kao trošenje vremena za raspravu sa namerom da se ne čuje ni jedno drugo mišljenje, sem onog koje dolazi iz redova vladajuće većine.

Sa druge strane, možda amandmani od strane poslanika vladajuće većine znače da Vlada ne radi dobro svoj posao i da u zakonima imamo propuste? Međutim, analizom sadržaja sednica smo utvrdili da je rezultat velike upotrebe amandmana zapravo jedan veliki paradoks – umesto rasprave, zatičemo glasnu tišinu o unapređenju zakonskih rešenja. I ponovo smo u situaciji da svedočimo neprekidnom zarobljavanju institucije Parlamenta. Primer sve aktivnije (zlo)upotrebe amandmana od strane vladajuće većine, predstavlja još jedan pokazatelj ovog opasnog fenomena, kada institucije države i društva služe partijama ili drugim partikularnim interesima, a ne građanima Srbije.

Sredinu aprila obeležila su i dva događaja kojima je u znatnoj meri dodatno narušen, ionako već poljuljani, ugled Narodne skupštine. Najpre je narodna poslanica Demokratske stranke, Aleksandra Jerkov, postavljajući  pitanje kada će Vojislavu Šešelju biti oduzet mandat, a nakon što je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na zatvorsku kaznu dužu od 6 meseci, izazvala burne reakcije među poslanicima Srpske radikalne stranke. U pauzi između zasedanja, narodnoj poslanici ostavljene su uvredljive poruke, ali i pretnje, što je objavila i na svom Twitter nalogu.

Istog dana, 18. aprila, visoka delegacija Sabora Republike Hrvatske prekinula je posetu Beogradu, a nakon navodnog gaženja zastave Republike Hrvatske u Narodnoj skupštini i upućivanja psovki od strane narodnog poslanika Vojislava Šešelja.

Slike koje su stizale u aprilu iz Parlamenta Srbije nisu pozitivne. Debata je opet u drugom planu, a događaji u najvišem predstavničkom telu ne oslikavaju parlamentarnu kulturu i tradiciju kojom se hvalimo. Sve ovo odvija se u jeku objavljivanja novog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2017. godinu, u kojem se ističe da Parlament Srbije:

– ne vrši adekvatan nadzor nad radom Vlade,

– usvaja i dalje visok procenat zakona po hitnom postupku, što je potrebno smanjiti, odnosno pravilo pretvoriti u izuzetak od pravila.

Pored toga, zaključak Evropske komisije je i da Parlament još uvek nije usvojio Etički kodeks koji bi regulisao ponašanje poslanika, a koji je, sudeći po svemu što se trenutno dešava u Parlamentu, preko potreban.

Portal Danas u saradnji sa inicijativom Otvoreni parlament svakog meseca objavljuje mesečne izveštaje o aktivnostima u Skupštini Srbije.