foto Miloš Tešić/ATAImages.„Veliki junak Vojislav Koštunica izdao je Kosovo, pustio je 1800 albanskih terorista. Isti taj junak abolirao je i od krivičnog gonjenja i od daljeg izvršenja krivičnih kazni Aljbina Kurtija. Nije to radio samo Koštunica, zajedno sa njim radio je i Slobodan Samardžić koji je vodio Kancelariju za KiM i koji je poznat samo po tome šta je pljačkao na Kosovu i Metohiji. I sada je veliki patriota, veliki rodoljub itd. Sve veliki rodoljubi“, ponavljao je, da svi upamte, Aleksandar Vučić tokom dvodnevnog zasedanja parlamenta Srbije o Kosovu.
Petar Petković, direktor kancelarije za KiM, sve je to slušao sa smeškom i odobravanjem.
I ne bi bilo ništa čudno da jedan od najbližih Vučevih saradnika, bar kada je Kosovo u pitanju, odobrava ono što govori predsednik, da Petković svjevremno nije bio i najbliži saradnik Vojislava Koštunice.
Bio je portparol DSS i iznosio je upravo Koštuničine stavove i po pitanju Kosova i po pitanju odnosa DSS prema SNS. I nije bio samo portparol, već je jedno vreme bio i Koštuničin savetnik, dok je on obavljao funkciju premijera. Jednom rečju u to vreme divio se Koštunici.
Kao poslanik i portparol DSS, Petković se isticao u žestokim kritikama Briselskog sporazuma nazivajući ga izdajničkim. I kreatore tog sporazuma Ivicu Dačića, ondašnjeg predsednika vlade i Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika vlade nazivao je izdajnicima.
Poručivao je, između ostalog i da „nijedan Srbin na Kosovu nije za Briselski sporazum“.
I to je bilo do momenta dok DSS na izborima 2014. godine nije ostala ispod cenzusa. Te iste godine Petković je napustio DSS, samo dan nakon što je to učinio Koštunica, i ubrzo je, zajedno sa Slobodanom Samardžićem, osnovao Državotvorni pokret Srbije.
Isticao je da će ta organizacija „pre svega kritikovati vladajući SNS i svaku vrstu saradnje sa njim“, ali je u međuvremenu napustio i Samardžića i Državotvorni pokret.
Žurno je promenio i politički tabor, ali i ideologiju, pa je prelaskom u SNS shvatio da su oni koje je nazivao izdajnicima, ipak najveće patriote, a da „Briselski sporazum i nije više „izdajnički dokument“.
U jednom intervju Tomislav Nikolić, bivši predsednik Srbije, citirao je poslovicu: „Samo se budala nikad ne menja. Zašto smo se promenili Vučić i ja? Da bismo pobedili na izborima. I pobedili smo. Zar je trebalo da ostanemo kakvi smo bili, i da nikad ne pobedimo na izborima? Da bi situacija u Srbiji bila kakvom su je drugi zamislili i kakva je bila tada“.
Pouku iz poslovice, ili možda iz Nikolićevog tumačenja izvukao je i Petar Petković, pa se zato i on promenio.
Tako su dva njegova idola Koštunica i Samardžić postali izdajice, a one koje je ranije nazivao izdajicama postali su heroji koji jedini rade za dobrobit zemlje .
Kako i zbog čega je došlo do te metamorfoze pokušali smo da saznamo i od samog Petkovića, ali je i on očigledno prihvatio manire naprednjaka da ne odgovara na pitanja Danasa. I tako nismo saznali kako to prijatelji postaju neprijatelji.
„Petar Petković je dokaz da i politički lideri – i to zbog sebe, a ne radi društvenih interesa – treba da vode više računa o karakteru i moralu svojih saradnika. Dobre sluge su u politici korisne, ali ako se sve svodi samo na kapacitete za laskanje i slepo izvršavanje, oni koji ih angažuju dugoročno prizivaju nesreću i za sebe, i za državu“, kaže za Danas Dragomir Anđelković, politički analitičar.
O tome, nažalost, kako kaže, nije vodio računa ni Koštunica, koji je spram sadašnjih čelnika Srbije bio oličenje pristojnosti.
„Ljudi kao što je Petković, radi i najmanjih mrvica koristi za sebe, spremni su da gaze preko onih kojima su se do juče poltronski klanjali, kao i preko uverenja koja su ranije predstavljali kao svoja sveta načela. Za Petkovića Koštunica, za čije skute se nekada opsesivno držao, danas ne znači ništa, kao što mu je i do Kosova koje je zadužen da brani, stalo koliko do Aljaske“, ističe Anđelković.
Dodaje da će direktor kancelarije za KiM sličan odnos imati i prema svom sadašnjem lažnom idolu.
„Biće Petković spreman da sutra prihvati bilo šta negativno po Vučića, ako se nađe neko ko će ga prihvatiti kao deo nove vlasti. Petković je jedan od simbola preletačkog dodvorištva, i kao takav bi trebalo da bude opomena političkim liderima da oni koji su bezpogovorno spremni da po naređenju nadređenih bilo kome kopaju rupu, na kraju ne oklevaju da u nju gurnu svoje istrošene političke gospodare“, zaključuje sagovonik Danasa.
Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, primećuje da se Aleksandar Vučić dugo klonio da proziva lično Koštunicu kada je navodio dug spisak dos-ovskih, što stvarnih, što izmišljenih grehova i grešnika.
„Pominjao je „puštanje šiptarskih terorista“, „nečinjenje prilikom pogroma 2004“, „dosmanlijku pljačku“, „bivše koji su sve upropastili“ itd. ali je samog Koštunicu uglavnom izuzimao, ili makar zaobilazio. Međutim, nakon što je Koštunica ovih dana potpisao „svetosavski kosovski proglas“ grupe intelektualaca, prećutno višegodišnje primirje je prekinuto i Koštunica se poimence našao na meti predsednika i njegove propagandne mašinerije“, napominje Vukadinović.
Dodaje i da ako se to više-manje i moglo očekivati, ipak upada u oči reakcija, odnosno odsustvo bilo kakve reakcije bivših Koštuničinih saradnika koji su u međuvremenu završili u SNS, uključujući tu i šefa kancelarije za KiM Petra Petkovića ili šefa poslaničke grupe SNS u parlamentu, Milenka Jovanova, koji su najteže optužbe na račun svog bivšeg lidera slušali kao da to sa njima nema nikakve veze.
„Doduše, kada se setimo šta sve, na primer, dugogodišnji prijatelj, saradnik i savetnik Nebojša Krstić govori za Borisa Tadića može se reći da je je Koštunica još i dobro prošao“, ocenjuje urednik Nove srpske političke misli.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
