IEA: BIA prisluškuje bez kontrole

Bezbednosno-informativna agencija je posle tri zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koje je Institut za evropske poslove poslao, a nakon rešenja Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, dostavila podatke o broju prisluškivanih građana i pravnih lica tokom 2015. i 2016. godine.

Sa druge strane, Vojnobezbednosna agencija, koja takođe ima zakonsku mogućnost za presretanje komunikacija, tvrdi da podatke o broju fizičkih i pravnih lica ne poseduje podatke kao i da nema pravilnik koji reguliše stavljanje lica pod posebne mere. Viši sud u Beogradu još uvek nije postupio po rešenju Poverenika i dostavio tražene informacije Institutu.

Institut pozdravlja što se BIA nije oglušila o Rešenje Poverenika Šabića, i na taj način stala na stranu transparentnosti i prava građana da budu informisani o ovim važnim pitanjima.

Na osnovu naredbe Višeg suda u Beogradu, Agencija je u 2015. godini primenila posebne mere prema 360 fizičkih i 8 pravnih lica. U 2016. godini broj fizičkim lica prema kojima su primenjivane posebne mere je porastao na 405, dok je broj pravnih lica ostao isti, 8.

Činjenica da je broj prisluškivanih fizičkih lica u izbornoj godini porastao za više od 10% ostavlja prostor za sumnju da su službe bezbednosti pod političkim uticajem. Sumnje i nepoverenje građana Srbije izazvani su činjenicom da su delovi bezbednosnih službi bili učesnici u političkim ubistvima, uključujući i ubistvo premijera Đinđića.

Ovu sumnju moguće je otkloniti kroz punu civinu kontrolu službi bezbednost, kao i lišavanje bezbednosnih agencija svakog političkog uticaja. Izgradnja poverenja u službe bezbednosti važna je i za razvoj demokratskog društva u Srbiji, jer dokle god to poverenje ne postoji postojaće sumnje da službe prikupljaju podatke na nezakonit način, da ih koriste u političke svrhe.

Institut za evropske poslove očekuje da parlament, nezavisna tela i civilni sektor zajednički rade na uspostavljanju civilne kontrole službi bezbednosti. Verujemo da veća odgovornost bezbednosnih službi vodi i većoj slobodi građana, ali i da je bezbednosnim službama u interesu da im građani veruju i ne dovode u pitanje njihov integritet i profesionalnost. Nažalost, trenutno niko ne kontroliše (ne)zakonito presretanje komunikacija građana i pravnih lica budući da parlamentarni odbor za kontrolu službi bezbednosti nema kapaciteta što smo utvrdili posebnom analizom.