Srbija se po prvi put pridružila restriktivnim merama Evropske unije povodom situacije u Ukrajini još od izbijanja krize 2014. godine. Ona se usaglasila sa Odlukom Saveta Evropske unije kojom se produžava važenje restriktivnih mera bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču, za koga se veruje da je ruski državljanin, i vodećim članovima ukrajinskog rukovodstva iz perioda 2010-2014. godine, objavio je EWP.
Kako za Danas kaže Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC Fonda, Srbija se prvi put pridružila sankcijama Rusiji, odnosno prvim sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji, još 2014. godine, a koje se obnavljaju svake godine od tada.
– Srbija se prvi put pridružila sankcijama i to je objavljeno 12. marta. Ne znam da li je vlast skrivala to ili ne, ali pretpostavljam da vlast pokušava da pronađe srednji put između Rusije i Evropske unije. Međutim, da bi to ušlo u medije, ne znam šta je trebalo… Mislim da je taj potez određena kupovina vremena dok ne prođu izbori – kaže Novaković.
Međutim, dodaje on, neočekivani efekat toga je neizostavan iz prostog razloga što se situacija u Ukrajini tolikom brzinom menja.
– I spektar sankcija koje je EU uvela do sada je ogroman tako da je ova priča mali segment… – ističe naš sagovornik.
Ne izlazi se u javnost sa tim, smatra on, jer nije oportuno.
– Zauzima se neki kurs između Rusije i Evropske unije. Dakle, Srbija se ne izjašnjava i stalno govori da ne uvodi sankcije. Ona iz te pozicije, iz traženja nekog međuprostora, pridružuje se prvom paketu sankcija koji je uveden. Dakle, Srbija se prvi put pridružila paketu sankcija koji je u vezi sa Rusijom. To su sankcije koje se odnose na pojedince i entitete. Odnose se na čitav niz pojedinaca uključujući bivšeg predsednika Ukrajine i one koje su povezani sa njim. Te sankcije se, međutim, odnose na Ukrajince, pa se i to može sagledavati kao neki međukorak zato što ipak nije uvedeno prema predstavnicima ruskog političkog rukovodstva, već, pre svega, prema onima koji nisu bili izvorni ruski već ukrajinski građani, iako Januković ima rusko državljanstvo – kaže Igpr Novaković.
Srbija je u problemu zbog gasa
Govoreći o posledicama uvođenja sankciji Rusiji za Srbiju, sagovornik Danasa kaže da Srbija u proteklih deset godina nije uradila diversifikaciju snabdevanja gasom, odnosno sve karte su stavljene na Turski tok, a projekat diversifikacije koji je podrazumevao izgradnju konvertora prema Bugarskoj nikada nije urađen.
– Mi praktično ne možemo da primimo drugi gas osim iz Rusije. U međuvremenu, Srbija se od 2018. godine veoma gasifikovala. Odnosno, računajući na Turski tok, povećali smo svoju konzumaciju gasa na preko pet milijardi kubika, a do pre svega nekoliko godina to je variralo između 1,8 i 2,3 milijarde. Srbija je u problemu jer mora da pregovara novi dugoročni sporazum o snabdevanju a odložili smo pregovore za šest meseci računajući da ćemo u aprilu dobiti bolju cenu – ističe Novaković.
U ovom kontekstu, napominje on, pitanje je koju cenu Srbija može da ispregovara u smislu odnosa sa EU i dugoročnog državnog interesa.
– Druga stvar je pitanje svih ostalih veza koje smo posledično od 2008. godine vezivali sa Rusijom. Mislim na prodaju NIS, koji je u većinskom vlasništvu Gaspromnjeft i po onome što možemo da vidimo već sada trpi posledice sankcije EU jer gube poslovne partnere i nemaju pristup tržistima – ističe Igor Novaković.
Prema njegovim rečima, pitanje je i skladište Banatski dvor i Yugorozgas koji je posrednik u trgovini između Srbije i Rusije, ali i pitanje rusko-srpskog centra u Nišu.
– Postoje pitanja koje ćemo morati da rešavamo ako Srbija uvede sankcije Rusiji. Tome smo sami doprineli jer smo previše polagali u Rusiju u kontekstu saveznika u vezi sa Kosovom koja je šest meseci nakon priznanja nezavisnosti od strane zapadnih država koristila taj presedan za priznanje Južne Osetije i Abhazije – zaključuje sagovornik Danasa.
Kako se navodi u Deklaraciji, ove zemlje postaraće se da njihove nacionalne politike budu usklađene sa Odlukom Saveta.
Sankcije Janukoviču i ostalima su prvi put uvedene u martu 2014. godine Odlukom Saveta EU a zatim produžavane svake godine. Kao razlog za uvođenje sankcija navodi se „zloupotreba državnih resursa i kršenje ljudskih prava“ u vreme ukrajinske krize 2013-2014. koja je dovela do aneksije Krima i proglašenja nezavisnosti Donjecka i Luganska.
Savet EU je 3. marta 2022. produžio važenje ovih sankcija za godinu dana, do 6. marta 2023. godine.
Prema podacima ISAC Fonda, EU je od 2014. godine definisala jedinstveni pristup i otpočela primenu restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji, odnosno prema povezanim osobama i entitetima koji su označeni kao odgovorni za dešavanja u Ukrajini.
Na osnovu Odluke koju je Savet doneo 2014, a sa kojom se Srbija sada usaglasila, zamrzavaju se sva sredstva i ekonomski resursi koji pripadaju osobama navedenim u odluci. Pored Viktora Janukoviča, među ove osobe spadaju, između ostalih, Mikula Azarov, premijer Ukrajine pod Janukovičem, kao i više bivših članova tadašnje vlade.
Podsećamo, Viktor Janukovič bio je predsednik Ukrajine od 2010. do 2014. kada je u prevratu zbačen sa vlasti, nakon čega je izbegao u Rusiju. Dobitnik je Ordena Republike Srbije na lenti za zasluge u razvoju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa Srbije i Ukrajine 2013. godine.
Vučićeve neprecizne izjave
Vučić je početkom marta spominjao nekoliko pozicija EU sa kojima se Srbija usaglasila, ali nismo dobili preciznu informaciju o tome. Drugim rečima, ta izjava se odnosila i na pozicije EU u okviru UN, Savetu Evrope, a po svoj prilici i na deklaracije EU, što se sada pokazuje kada je deklaracija i konačno objavljena, zaključuje Igor Novaković za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
