Igra prestola na nemački način

Zeder zna da onaj ko prvi podigne ruku, na kraju prvi ispada iz trke“, preciziraju diplomate.

*Na „listi“ kandidata je i konzervativac Fridrih Merc, miljenik „desnog krila“ CDU, iz Severne Rajne-Vestfalije, korporativni advokat. Merc je javno optužio svog rivala za čelno mesto u stranci Armina Lašeta, premijera navedene pokrajine, da nastoji da osujeti njegovu kandidaturu.

„Teško je reći ko će naslediti Angelu Merkel“, poručuju za Demostat pojedine berlinske diplomate, upitane ko ima najveće šanse da postane lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU), najveće nemačke stranke, na glasanju koje se održava 16. januara. Takvo političko nadmetanje prati se s velikom pažnjom, budući da se smatra da onaj ko preuzme kormilo CDU automatski postaje favorit za kancelara nakon septembarskih izbora, budući da je Merkel odavno saopštila da ne želi da se ponovo takmiči za tu funkciju. Paradoksalno, popularnost predsednice vlade, koja se smatra i najuticajnijom političarkom u Evropi, raste kako joj se bliži kraj mandata, što mnogi pripisuju načinu na koji je vodila zemlju tokom najsnažnijeg udara korona krize.

Izvori Demostata tvrde da nijedan od trojice trenutnih kandidata za lidera CDU „nije dovoljno ubedljiv“. Kako objašnjavaju :„Uticaj Norberta Retgena, jednog od vodećih spoljnopolitičkih stratega CDU, primetno je porastao unutar partije, tokom proteklih nekoliko sedmica“, ali, istovremeno, napominju:“Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da u ovom trenutku bavarski premijer Markus Zeder ima najveću podršku građana da nasledi Merkel na kancelarskoj funkciji“. Oni ističu da je Zeder, koji predvodi Hrišćansko-socijalnu uniju (CSU), „sestrinsku partiju CDU“, „obazriv, zbog čega još nije obelodanio da li je uopšte zainteresovan da postane kancelar“. „Zeder zna da onaj ko prvi podigne ruku, na kraju prvi ispada iz trke“, preciziraju diplomate.

Da bi Markus Zeder uopšte preuzeo čelnu funkciju u Berlinu, i CDU i CSU bi morale da „aminuju“ njegovu kandidaturu. Takav scenario nagovestio je nedavno predsednik Bundestaga i bivši ministar finansija Volfgang Šojble, izjavom da bi „kandidat CDU/CSU za kancelara mogao da postane i neko iz redova CSU“. On je podsetio da se to već desilo dva puta – 1980. i 2002. godine, kada su kandidovani Franc Jozef Štraus i Edmund Štojber. Slučajno ili namerno, prećutao je da su i jedan i drugi bili poraženi.  U svakom slučaju, ankete pokazuju da bi 58 odsto građana Nemačke moglo da zamisli Zedera na poziciji kancelara. Navedeni rezultati možda će ga podstaći da razmisli o kandidaturi.

Norbert Retgen, šef Odbora za spoljne poslove Bundestaga, nastupa direktnije od Zedera, što pokazuje i njegova poruka da želi da „podmladi CDU, da je učini ženstvenijom i digitalizovanijom“. On ima neveliko iskustvo u izvršnoj vlasti – bio je jedno vreme ministar ekologije, ali ga je Merkel smenila sa funkcije.

Na „listi“ kandidata je i konzervativac Fridrih Merc, miljenik „desnog krila“ CDU, iz Severne Rajne-Vestfalije, korporativni advokat. Merc je javno optužio svog rivala za čelno mesto u stranci Armina Lašeta, premijera navedene pokrajine, da nastoji da osujeti njegovu kandidaturu. Lašet, koji slovi za potajnog favorita aktuelne kancelarke, umnogome je umereniji u svojim političkim stavovima od Merca, i obećao je da nastaviti „centristički kurs“ Angele Merkel. On tečno govori francuski, i ima reputaciju „posvećenog Evropljanina“, ali nije prepoznatljiv među „običnim građanima“ Nemačke. Štaviše, način na koji se ponašao nakon izbijanja epidemije korona virusa u pokrajini koju predvodi produbio je sumnje u to da li je dostojan da vodi državu. Kritičari Lašeta tvrde da se poneo „veoma loše“, jer je dugo odbijao da nametne ograničenja. 

Iako je posle izvesnog vremena počeo da sledi primer drugih pokrajina i naredio je privremeno zatvaranje restorana, barova i većine prodavnica, među prvima je i uputio apel za ukidanje takvih mera. Kada je izbila epidemija masovnih razmera u gradu Giterslohu, važnom regionalnom centru, Lašet se iznova suočio sa oštrim kritikama, uključujuči tvrdnje da je neodgovornim ponašanjem „isključio“ samog sebe iz nadmetanja za lidera CDU.

Čovek koji bi mogao da „pomrsi račune“ svim navedenim „takmičarima“ u nemačkoj „igri prestola“ je ministar zdravlja Jens Špan, ministar zdravlja, koji je stekao naklonost javnosti načinom na koji predvodi borbu sa koronom. Novostečena popularnost stavlja Špana na muke, ako se uzme u obzir podatak da je u februaru objavio da će se kandidovati za Lašetovog zamenika. Ipak, to je bilo pre pandemije, tokom koje je imenovan za „nacionalnog kriznog menadžera“, pa nemački mediji spekulišu da će promeniti mišljenje i istaći kandidaturu za lidera CDU, što je on ranije demantovao.

Na kraju, ima i onih koji se potajno ili javno nadaju da će Angela Merkel odustati od povlačenja. S druge strane, daleko je više građana Nemačke koji veruju da ona neće pogaziti datu reč i da će otići u političku penziju. U tom kontekstu, pamti se njeno odlučno „nein“ („ne“), kao odgovor na pitanje jednom novinaru da li postoji šansa da se predomisli i počne „trku“ za novi mandat.

Delegatsko glasanje

Odluku o novom lideru CDU doneće 1.001 delegat. Uglavnom su to stranački funkcioneri iz 16 pokrajina Nemačke. Interesantno je da oko trećina delegata dolazi upravo iz Severne Rajne-Vestfalije, odakle potiču Lašet, Merc i Retgen. Izborni kongres je dva puta odlagan zbog pandemije. Podsetimo, Anegret Kramp-Karenbauer, koja je bila „viđena“ za naslednicu Angele Merkel na mestu kancelarke, postala je predsednica CDU 2018. godine,  ali je podnela ostavku zbog skandala koji se desio na regionalnim izborima, u februaru 2020. Tada je liberal Tomas Kemerih izabran za pokrajinskog premijera, uz podršku liberala, demohrišćana, ali i desničarske Alternative za Nemačku.