„Igra reči koja skriva suštinu“: Koliku snagu ima pismo koje su Šolc i Makron uputili Vučiću i Kurtiju?

Kako dodaje, Srbija posebno nema interes da se proces dijaloga ubrzava, osim ako od toga ne bude imala velike koristi, ili ne ostvari kompromis kom teži.

U pismu se od predsednika Srbije i kosovskog premijera traži da pokažu spremnost u donošenju teških odluka u nastavku dijaloga Beograda i Prištine, ali i najavljuje da će njihovi savetnici, zajedno sa Miroslavom Lajčakom, posetiti Srbiju i Kosovo.

„Uvereni smo da, u svetlu ruske agresije nad Ukrajinom, moramo da uložimo još snažnije napore kako bi evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana postala realnost i kako bi se rešili dugotrajni bilateralni i regionalni sporovi. Nedavne tenzije su pokazale da su konstruktivni koraci napred hitno potrebni, kako na praktičnom, tako i na političkom nivou“, poručili su Makron i Šolc.

Sagovornica Danasa podseća da Nemačka već ima specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, kao i mnoge druge evropske zemlje, ali da je do eskalacije u dijalogu došlo pred očima svih njih.

“To pismo jeste vid pritiska, ali ne značajan i ne deluje kao da će biti uspešan. Sve i da ostvare određeni nivo slaganja sa Beogradom o tome kako bi sveobuhvatni sporazum trebalo da izgleda i dobiju saglasnost Beograda da to prihvati, šanse da će Kurti odbiti sve što nije eksplicitno i skoro bezuslovno priznanje, jako su velike. Ako ne mogu obe strane da se u dovoljnoj meri pomere sa početnih pozicija po pitanju tablica, ne vidim mnogo prostora da se to uradi po mnogo većem pitanju kakvo je sveoubuhvatni sporazum”, napominje Rakić Andrić, dok Rada Trajković, predsednica nevladine organizacije Evropski pokret Srba sa Kosova i Metohije kaže da je zajedničko pismo Makrona i Šolca donekle očekivana reakcija na činjenicu da su dve glavne zemlje EU poprilično skrajnute iz procesa progovora o Kosovu.

https://www.danas.rs/vesti/politika/brnabic-danas-na-kosovu-posetice-severnu-mitrovicu-zvecan-i-leposavic/

Prema njenim rečima, Kosovo je jedan od najvažnijih političkih i bezbednosnih problema u Evropi, nakon Ukrajine, i sigurno da Makronu i Šolcu ne prija da oni ne vode glavnu reč u procesu njegovog rešavanja.

“Kao EU izaslanik koji nije imao najuspešniji početak na Kosovu, Lajčak je u poslednje vreme dobio jaku i jasnu podršku i “leđa” od strane američke administracije i g. Eskobara – kao i NATO-a, što ga je učinilo izuzetno efikasnim. Pristup Lajčak-Eskobar-NATO fokusira se na praktična pitanja i stabilizaciju bezbednosne situacije, što je apsolutni prioritet za sve građane Kosova. Sigurno je da je efikasnost tog pregovaračkog pristupa motivisala Makrona i Šolca da i oni pokušaju da uzmu deo zasluge za progres u pregovorima. Ipak, moje mišljenje je da se proces pregovora ne bi trebao rasplinjavati dodavanjem novih lica i pregovarača, i da se trenutna pregovaračka formula, koja već daje rezultat, ne bi trebala menjati”, ističe Trajković.

Dragomir Anđelković, politički analitičar, ističe da u policentričnom svetu koji je već uveliko zamenio unipolarni poredak sa američkom hegemonijom, EU uviđa da ubrzano nastavlja da gubi i ono malo globalnih pozicija koje je sačuvala. Da ta zajednica – čiju okosnicu čine nekadašnje evropske velike sile, ne bi postala puki objekat u budućim nadmetanjima SAD, Rusije i Kine – ubrzano mora da prevaziđe parališuće unutrašnje protivrečnosti sa kojima se suočava, kao i konfliktne zamke na svojoj periferiji.

“Berlin i Pariz toga ne mogu da ne budu svesni, stoga je i realno da su sada spremni da pokažu mnogo više energije kako bi bio, ako ne prevaziđen, onda makar umiren i doveden u stanje održive saradnje suprotstavljenih strana, kosovski spor. U tom svetlu treba gledati i na aktuelnu inicijativu nemačkog kancelara i francuskog predsednika, odnosno na njihovo pismo upućeno Vučiću i Kurtiju, koje nagoveštava mnogo realnije EU perspektive tzv. Zapadnog Balkana ako dođe do normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Na prvi pogled ohrabrujuće je što „teške odluke“ treba shvatiti kao poziv na ozbiljne ustupke bez kojih nema kompromisa, traže od obe strane. Do sada su beskrajna popuštanja zahtevana samo od Srbije. No, navedeno ne znači da je i sada drugačije. Prerano je da se radujemo” , kaže Anđelković.

Kaže da se možda radi samo o igri reči, koja skriva suštinu, odnosno nameru da formiranje već davno dogovorene Zajednice srpskih opština od strane Prištine, bude cinično predstavljeno kao bogzna kakav albanski ustupak, dok bi se od Beograda tražilo da povuče još niz novih poteza koji bi bili na liniji učvršćivanja kosovskog separatističkog projekta.

“Ako je to slučaj, onda Makron i Šolc neće moći da učine išta korisno ni za EU, niti za tzv. Zapadni Balkan. Čak i da je oficijelna Srbija spremna da daje nove ustupke, nezadovoljstvo velikog dela srpske javnosti već je došlo do tačke ključanja i teško da ne bi rezultiralo ozbiljnim talasanjima koja bi onemogućila nove dogovore na uštrb srpskih interesa. Međutim, s obzirom da je sada vitalni interes i EU da se stanje na njenoj periferiji brzo stabilizuje, ipak ostaje prostor za nadu da će ovaj put tamošnji zvaničnici istinski biti spremni da rade na nekom modelu neutralnog rešenja, koji će i Srbima i Albancima ostaviti mogućnost da žive u svojoj „realnosti“, a da međusobno u ekonomskoj i svakoj drugoj sferi sarađuju na način koji bi bio kompatibilan sa produbljivanja odnosa sa EU čitavog našeg regiona, smatra politički analitičar

Anđelković napominje da će Pariz i Berlin morati da ulože mnogo dobre volje i napora da zajedno sa Beogradom i Pištinom iznađu kreativno rešenje, koja bi u okviru postojećih stavova obe strane, predstavljalo neku vrstu modusa vivendi.

“Ako je aktuelno pismo u funkciji toga, onda ga vredi podržati, ali da li je tako ili je u pitanju samo još jedan pokušaj jednostranog pritiska na Srbiju na kakve smo već navikli, vreme će vrelo brzo pokazati”, zaključuje Anđelković, a politikolog Milan Krstić kaže da je pismo Šolca i Makrona komplementarno sa nastojanjima EU i SAD da se dijalog ubrza i pokrene, ali da je zanimljivo da se u pismu uopšte ne pominju sankcije Rusiji, što znači da je, ipak, trenutni prioritet njihove politike prema Beogradu kosovsko pitanje. Kaže i da je jasno da će biti tražen napredak u dijalogu, ali da ćemo na konačno rešenje još poprilično čekati.

Predsednik Makron i kancelar Šolc najavili su da će u ovu misiju na Balkanu poslati savetnike za spoljne i bezbednosne poslove iz svojih kabineta, a ne izaslanike za Zapadni Balkan iz ministarstava spoljnih poslova koje obe zemlje imaju. Savetnik za spoljnu i bezbednosnu politiku nemačkog kancelara Jens Pletner, karijerni je nemački diplomata, sa velikim iskustvom u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, a dolaskom Olafa Šolca na mesto nemačkog kancelara postao je njegov glavni savetnik za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Pletner je rođen 1967. godine, studirao je prava u Hamburgu, Bordou i Parizu. Od 2008. do 2009. godine bio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, a potom je otpočeo svoju karijeru ambasadora te zemlje. Bio je ambasador u Šri Lankii Tunisu, šef kabineta ministra spoljnih poslova Frank Valtera Štajnmajera, sadašnjeg nemačkog predsednika, kao i ambasador Nemačke u Atini.

Od 2019.godine imenovan je za političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova, a od 2021, nakon izbora, postao je glavni savetnik nemačkog kacelara za spoljnu i bezbednosnu politiku. Platner dobro poznaje Izrael, Ujedinjene nacije, kao i zemlje u kojima je bio ambasador,a kao politički direktor Ministarstva spoljnih poslova bio je zadužen za veoma važne zadatke, koordinaciju sa Kinom, prepirke za Vladimirom Putinom, Severni tok 2.

Emanuel Bono, koji je savetnik za diplomatiju francuskog predsednika Emanuela Makrona od 2019. godine takođe je iskusan dipomata. Diplomirao je na Institutu za političke studije u Grenoblu i nosilac diplome naprednih studija uporednih političkih nauka. Stručnjak je za Bliski istok. Radio je kao istraživač u CERMOC-u u Bejrutu, bio je urednik u centralnoj upravi, u Odeljenju za Severnu Afriku i Bliski istok, ali i drugi savetnik u Iranu i prvi savetnik u Rijadu u Saudijskoj Arabiji.

Tri godine proveo je na funkciji drugog savetnika stalne misije Francuske pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku, a bio je savetnik za Severnu Afriku i Bliski istok u diplomatskoj jedinici Predsedništva Republike. Od 2015 do 2017. godine Bone je bio ambasador Francuske u Libanu, a bio je i šef kabineta francuskog Ministarstva za Evropu i spoljne poslove.