Igranje na evropsku kartu

Povelja u prvi plan stavlja novu metodologiju proširenja Evropske unije a članovi SSP se zalažu da Srbija bez odlaganja prihvati tu metodologiju i sa Evropskom komisijom postigne dogovor o konkretnim modalitetima po kojim bi se ona primenjivala i čime bi se pokazalo, kako se navodi, da je članstvo u EU za Srbiju više od deklarativnog cilja.

„Dosadašnje oklevanje kada je u pitanju prihvatanje nove metodologije govori o nerazumevanju signala koji dolaze iz EU, kao i izbegavanju odgovornosti za dosadašnje neuspehe na evropskom putu“, piše između ostalog u Povelji.

Ana Stevanović, članica Predsedništva SSP, za Danas kaže da je cilj usvajanja Povelje da se zvaničnim dokumentom još jednom potvrdi usmerenje SSP ka EU, ali i da se naglasi podrška novoj metordologiji EU. Na pitanje zašto se dokument usvaja baš sada usred kampanje ona odgovara da ne postoji neki poseban razlog.

– Prošle godine smo usvojili deklaraciju o pomirenju, a u nedelju na Glavnom odboru usvojili smo i ovaj dokument. Usled pandemije i vanrednog stanja nismo mogli ranije da organizujemo GO kako bi njegovi članovi mogli da čuju i vide deklaraciju i da se izjasne o njoj. Zato je usvojena sada – navodi ona.

Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija za naš list kaže da usvajanje povelje predstavlja signal da Stranka slobode i pravde planira da bude opozicija sa proevropske pozicije.

– To je bilo manje-više jasno od njenog osnivanja, ali ovaj potez je jedan od prvih koraka koji to jasno i potvrđuju. Napadati vlast sa proevropskih pozicija bilo je dosta teško u prvim godinama njihove vlasti, s obzirom na to da je ova stranka formalno usvojila politiku pristupanja EU. Međutim, nakon dugogodišnjeg perioda tokom kojih su rezultati u približavanju Srbije članstvu u EU vrlo mršavi, koketiranje sa trećim državama sve snažnije, a u političkim kriterijumima (demokratija, ljudska prava, sloboda izražavanja) dolazi i do nazadovanja, otvorio se prostor, i to kako u delu biračkog tela, tako i u strujama unutar EU koje nisu toliko blagonaklone prema onome što se dešava u Srbiji, za razliku od, na primer, Evropske narodne partije. Ovim potezima SSP radi na sticanju podrške obe ove grupe – komentariše Štiplija.

Prema njegovim rečima, nova metodologija proširenja poslužila je kao prvi povod sa evropske agende za ozbiljniju kritiku Vlade od strane opozicije, koja će nastaviti da pokušava da je nadigra na „proevropskom terenu“.

Predsednik SSP Đilas izjavio je na sednici Glavnog odbora te stranke u Požarevcu, da je budućnost Srbije u Evropi.

„Mi smo deo Evrope. Ako smo deo Evrope, treba i mi da imamo predstavnike u Evropskom parlamentu. Verujemo da je budućnost Srbije u EU i da proces pristupanja evropskoj zajednici naroda treba da predstavlja jedan od najvažnijih strateških ciljeva Srbije“, naveo je Đilas.

On je rekao da je stvaranje slobodnog i demokratskog društva utemeljenog na evropskim vrednostima u najboljem interesu Srbije i njenih građana, kao i da je proces pristupanja odlična prilika za sveobuhvatnu političku i ekonomsku transformaciju za koju se ta stranka zalaže.

Reagovala Joksimović

Jadranka Joksimović, internacionalna sekretarka SNS, koja obavlja funkciju ministarke za evropske integracije, reagovala je na usvajanje Deklaracije saopštenjem koje je postavljeno na sajt SNS. Ona navodi da su SSP i Đilas poslednji koji imaju verodostojnost i legitimitet da optužuju Vladu da „okleva da odmah prihvati novu metodologiju vođenja pregovora sa EU, i time pokazuje da Srbija neiskreno vodi strateško opredeljenje za članstvo Srbije u EU“. Ona navodi da u Sporazumu sa narodom, čiji je SSP jedan od inicijatora, ni u jednoj tački nije pomenut evropski put Srbije, „jer su“, kako navodi, „smatrali da će se tako dodvoriti evroskeptičnom delu naših građana“. Joksimović saopštava da su predsednik Srbije i premijerka izrazili naklonost i uverenje da će se novom metodologijom poboljšati proces pregovora. Njen je stav je pak, kako dodaje, oprezniji i znači jasno očekivanje od EK da nam se kaže kako će se primeniti nova metodologija na naš dosadašnji pregovarački okvir.