Iguman Sava: Za saradnju bez uslovljavanja

Očekujem da će se oni poštovati, što je i stav kosovskog premijera Avdulaha Hotija i međunarodnih predstavnika. Manastir je za saradnju sa komšijama, ali ne može se ispunjavanje zakona uslovljavati nesprovođenjem odluka Ustavnog suda o upisu zemlje u katastar i obratno – kaže za Danas iguman dečanski arhimandrit Sava (Janjić) posle posete ambasadora i predstavnika država članica Kvinte, EU, KFOR-a i OEBS-a u Prištini ovom srpskom srednjovekovnom manastiru.

Zapadne diplomate su zbog problema nastalih oko izgradnje puta Dečani – Plav u blizini Visokih Dečana pozvali na striktno pridržavanje Zakona o specijalnim zaštićenim zonama i od kosovskih vlasti ponovo zatražili da što pre sprovedu odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. o upisu i povraćaju 24 hektara manastirske zemlje.

Ambasadori i otpravnici poslova ambasada Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD zajedno sa predstavnicima EU, Kfora i Oebsa obišli su specijalnu zaštićenu zonu dečanskog manastira i imali odvojene sastanke sa gradonačelnikom Dečana Baškimom Ramosajem i igumanom Savom.

U zajedničkom saopštenju pozvali su „strane da se striktno pridržavaju kosovskih zakona i da se pre bilo kakve akcije obrate Savetu za praćenje i sprovođenje Zakona o specijalnim zaštićenim zonama iz 2008. godine“.

Zapadne diplomate obišle su Visoke Dečane istog dana kad je problem izgradnje puta Dečani – Plav, prema rečima šefa Kancelarije za KiM, bio jedna od tema njegovih „ekspertskih razgovora“ u Briselu sa prištinskim koordinatorom za dijalog sa Srbijom Skenderom Hisenijem pod patronatom specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka.

Lajčak u zvaničnoj izjavi o trećoj rundi „ekspertskog dijaloga“ to nije pomenuo, rekao je da se razgovaralo o nestalim i raseljenim licima, kao i o ekonomskim pitanjima. Dva dana ranije Visoke Dečane je obišao i kosovski premijer Avdulah Hoti, koji je najavio da će rešenje prihvatljivo za sve biti pronađeno u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja.

– Problem ugrožavanja zone zaštite manastira Visoki Dečani ima političku pozadinu, ali s druge strane tu je i realnost na terenu. Status zaštićenih zona rešen je u okviru Ahtisarijevog plana na koji se poziva Ustav Kosova i posebnim zakonom u čijem je donošenju učestvovala i Crkva. Ahtisarijev plan nije pravno obavezujući dokument, prva ga nije prihvatila Srbija, zbog čega nema pravnih garancija da će se to što je u njemu verifikovano poštovati u slučaju promene Ustava Kosova. Zato Crkva, pre svega Eparhija raško-prizrenska, insistiraju da se u Briselu nađe tema kulturnog nasleđa srpske zajednice i položaja SPC. Ne zna se zbog čega Beograd ne kandiduje ovu temu da bi ušla u pravno obavezujući sporazum – kaže za Danas politički analitičar Dušan Janjić.

Što se tiče lokalnih prilika na terenu, Janjić ukazuje da je manastir Visoki Dečani već pokazao spremnost na kompromise u rešavanju problema bespravno podignutih stambenih objekata za koje je opština Dečani dala dozvole u zoni zaštite, a da nije rešila pitanje vraćanja 24 hektara manastirske zemlje. Janjić smatra da je reč o sprezi lokalnih vlasti i građevinskih moćnika.

Zabranjene aktivnosti

Prema kosovskom Zakonu o specijalnim zonama zaštite, izgradnja tranzitnog međunarodnog puta sa teretnim saobraćajem spada u zabranjene aktivnosti. Postoji projekat zaobilaznice kroz zonu zaštite manastira iz 2014, iza kog je stala vlada Hašima Tačija. Radovi u zoni zaštite Visokih Dečana započeti su 2018. godine, u vreme vlade Ramuša Haradinaja, koji je rodom i drži lokalnu vlast u dečanskom kraju, a obustavljeni su pod pritiskom međunarodnih predstavnika. Nastavljeni su početkom avgusta 2020, a prošle nedelje prekinula ih je Hotijeva vlada, uprkos protivljenju lokalne vlasti.