Ima li prevare sa „novoprijavljenim“ a nepoznatim biračima

Dimitrijević kaže da je jedan od potencijalnih scenarija taj ’’da je neka osoba nekada prijavila prebivalište na toj adresi, prošla zvaničnu proceduru za prijavljivanje prebivališta, ali da to prebivalište nije odjavila. Da su u međuvremenu promenjeni vlasnici stana i da novog vlasnika niko nije informisao o tome, tako da on ne zna o čemu se radi. To je jedan od potencijalnih scenarija koji može da se desi’’.

’’Ono što formalno može da uradi vlasnik stana, niko drugi osim njega, je da ode do policijske stanice na opštini na kojoj se nalazi i da se raspita o proceduri za pasivizaciju adrese lica koje je prijavljeno na njegovoj adresi. Biće upućen na odgovarajući šalter gde će prvo proveriti da li je na adresi tog stana čiji je vlasnik prijavljeno neko lice osim ukućana. Ukoliko mu kažu da jeste prijavljeno neko lice, a nisu članovi porodice, onda je moguće odmah pokrenuti i postupak pasivizacije adrese tog dodatnog nepoznatog lica na način da se da izjava MUP-u da to lice tu jednostavno ne stanuje. Bitno je da vlasnik stana ponesi vlasnički list ili neki dokaz da je vlasnik stana. Kroz razgovor sa službenikom se pokrene postupak pasivizacije adrese tog nepoznatog lica. To nije retko, ljudi to rade“, objašnjava Dimitrijević.

Dodaje da iz ličnog primera zna za slučaj u kom su studenti došli na studije, iznajmili stan i vlasnika stana pitali da li mogu da prijave prebivalište na adresi tog stana, zbog studentskog kredita ili nekog sličnog razloga. Vlasnik im dozvoli i kasnije zaboravi na to, tako da oni ostanu prijavljeni na toj adresi. Kaže da se takvi slučajevi dešavaju, da je moguće da budu i neke druge greške, ali da njemu nisu poznati razlozi zbog kojih do njih dolazi.

Napominje da je bitno da se zvanično proveri ko je prijavljen na adresi, jer greška ’’može da bude i na drugoj strani’’, tačnije da je poziv koji stigao, upućen zbog pogrešnih podatak u biračkom spiskum, te da ta osoba na koju je poziv naslovljen tu uopšte nije prijavljena.

Upitan da li je ovo otvara vrata za moguće malverzacije, poput da neko na tom biračkom mestu glasa umesto osobe na koju je naslovljen poziv, odgovara da ovakve sitaucije ’’uzkazuju na nedoslednost i nedovoljno kvalitetne baze podataka kojima barataju državni organi’’.

’’Od nesređenih baza podazaka do zloupotrebe na izborima je dug put. Mi nismo zabaležili slučajeve i prikupili dokaze da je u pitanju neka organizovana prevara sa preseljenjima ljudi iz jednog kraja u drugi kraja“, odgovara Dimitrijević.

Dodaje da je CRTA i za prethodne izborne cikluse, uključujući i 2020. godinu, prikupljala podatke o kretanju broja birača od svih lokalnih samouprava. Kretanje broja su pratili na tromesečnom nivou, a odstupanja nisu bila toliko drastična da mogu ukazivati na bilo koji način na organizovanu zloupotrebu ili prevaru.

’’Uopšte nekih drastičnih odstupanja u podacima koji bude neku sumnju, da ne ulazimo u to da li jeste ili nije prevara. Prosto svi ti podaci su da kažem banalno – bili tu negde, ili je bilo objašnjivo zašto je nešto više, a nešto manje. Nismo dobili na primer nijedan podatak da na Vračaru ima dvadeset hiljada ljudi više. Karikiram hoću da kažem da takvih drastičnih odstupanja u podacima nije bilo’’, zaključuje Dimitrijević.