Ima li smisla da opozicija sad bojkotuje Skupštinu Srbije?

Ciljani i povremeni bojkot ili organizacija alternativne skupštine sada mogu dati rezultat, smatraju sagovonici Danasa odgovarajući na pitanje ima li smisla da opozicija bojkotuje rad parlamenta.

Posle dvodnevne burne skupštinske rasprave o Kosovu, u kojoj je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nije odgovorio na postavljena pitanja a skupštinska većina i predsednik Skupštine ponovo pokazali da nemaju nikakvog poštovanja prema opoziciji, lider pokreta Srbija centar Zdravko Ponoš je sugerisao opozicionim partijama da bi trebalo da razmisle o bojkotu.

On je između ostalog rekao, da je predsednik „pokazao da mu ne treba Vlada, za ministre nije bilo mesta ni na galeriji, a Skupštinu je izvrgnuo ruglu, kako bi pokazao kako je ona prethodna, jednostranačka SNS bila umivenija. Njemu Skupština treba samo kao pokriće i da pruži formalni legitimitet njegovoj samovolji“.

Ponoš je sugerisao parlamentarnoj opoziciji da bi, zbog toga, trebalo da razmisli o bojkotu rada Skupštine, jer je raniji bojkot izbora „zažuljao“ vlast.

Iako se poslednje zasedanje skupštine po brutalnosti naprednjaka nije mnogo razlikovalo od prethodnih, kada su opozicioni poslanici najniže vređani, isključivan im je mirkfon, oduzmana reč, kažnjavani su bez osnova, opoziciji, koja se na sve to žalila na sve strane, nije padao na pamet novi bojkot.

To se može razumeti ako se uzme u obzir to da opozicija, skrajnuta sa nacionalnih frekvencija svaki prenos zasedanja Skupštine maksimalno koristi za promociju svojih ideja, ali i za organozovane akcije poput držanja transparenata sa porukama na aktuelne teme, skretanje pažnje javnosti na otvorena pitanja i probleme.

Da li u takvim okolnostima ima smisla da opozicione partije ponovo izađu iz predstavničkog doma, pitali Dušana Spasojevića, vanrednog profesora Fakulteta političkih nauka, politikologa Cvijetima Milivojevića i političkog analitičara Dragomira Anđelkovića.

Spasojević za Danas kaže da misli da nema smisla bojkotovati institucije.

– Opozicija je pokušala sa bojkotom i parlamenta i izbora i to nije dalo očekivane rezultate, što znači da sada mora da nađe način da izvuče najviše iz postojećih uslova. To ne znači da mora da učestvuje u svakoj aktivnosti (npr povremeni i ciljani bojkoti mogu da daju nekakav rezultat) ali načelno gledano, nakon izlaska na izbore 2022. bojkot nije na raspolaganju kao sredstvo – smatra on.

Politikolog Cvijetin Milivojević ukazuje na to da je Vučić raspravu o Kosovu u parlamentu iskoristio da najveći deo opozicije svrsta bilo u leve, bilo u desne divljake, a da ove koji mu daju blanko podršku bilo šta da učini, pozicionira kao front “pristojne Srbije”, na čijem je čelu on lično.

– Tako da smo ponovo u periodu “prvobitne akumulacije kapitala” i opet ne znamo ni šta je ni ko je ni gde je opozicija. Opozicija nije trebalo ni da učestvuje u raspravi u kojoj se raspravlja zvanično nekakvom birokratskom izvestaju, a nad zemljom se, navodni, nadvio nekakav bauk ultimatuma – opisuje on.

A kad je reč o bojkotu navodi da bi to imalo efekta ako bi cela parlamentarna opozicija bojkotovala.

– Uostalom, ako su se čak i Ćuta Jovanović i Boško Obradovič složili da u parlamentu skoro da nema poslanika koji su za nezavisno Kosovo ili prijem Kosova u UN, bio bi čist opozicioni mazohizam da im skupštinska većina i dalje prišiva izdaju ili ratnu politiku – navodi on.

Anđelković ima kreativan predlog za opoziciju.

– Pošto vlast obesmišljava parlament i onemogućava opoziciju da deluje na regularan način, opozicija treba da povuče kreativan potez. Da prihvati ovo što je rekao Ponoš a da ne izađe iz parlamenta. Drugim rečima, da napravi konferencije ili rasprave na otvorenom pred medijima kao alternativni parlament gde će reći ono što ne mogu da kažu u Skupštini. Takvu vrstu nastupa treba kombinovati sa klasičnim parlamentarnim nastupom i pokazivati građaniam da ne mođe da se kaže sve što bi trebalo da se kaže slobodno u parlamentu – zaključuje on.