Ima li Srbija pandan „Pokretu Evropa sad“ Jakova Milatovića?

„Evropa sad!“ na prošlim lokalnim izborima u Podgorici pokazao se drugom najjačom opcijom u ovom gradu. I pored toga što je Demokratska partija socijalista u glavnom gradu Crne Gore, koji je i njihovo tradicionalno uporište, osvojila najviše mandata na poslednjim izborima za odbornike u lokalnoj Skupštini, usled slabog koalicionog kapaciteta Đukanovićeve stranke, pobedu je odnela opozicija u ovom gradu.

Kandidat za gradonačelnika „Evrope sad!“ bio je Jakov Milatović, a kako vlast u ovom gradu i dalje nije formirana, i kako je za očekivati da je formira opozicija DPS-a, Milatović neće moći da bude gradonačelnik – ako u nedelju „uspje“, kako kaže njegov slogan „Uspjećemo“, da pobedi Đukanovića.

I na drugim lokalnim izborima održanih u isto vreme kad i podgorički Evropa sad, većinski samostalno, a negde u koaliciji sa Demokratama Alekse Bečića i Ujedinjenom Crnom Gorom Gorana Danilovića, ostvarili su zavidne rezultata.

DPS je izgubio vlast u sedam opština.

Ono što je u svemu ovome bitno napomenuti je da je „Evropa sad!“ vanparlamentarna opcija, nastala nakon 30. avgusta 2020. godine.

Pokret su osnovali bivši ministri u Vladi Zdravka Krivokapića, formiranoj nakon pobede tri programske opozicione kolone tog 30. avgusta.

Milojko Spajić i Jakov Milatović u Krivokapićevoj Vladi nazvanoj ekspertskom, a u kojoj se ipak našao lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović na mestu ministra odbrane, vodili su finansijske resore.

Njime je ukinut doprinos za zdravstvo, a minimalna zarada je povećana sa 222 eura na 450, dok je prosečna plata sa 530 porasla na 670 eura. Ti potezi su im donijeli ogromnu popularnost kod građana, dok su ekonomisti upozoravali da će taj program biti generator potrošačkih rupa u državnoj kasi i deficita, koji mogu voditi „grčkom scenariju“, pisao je Radio slobodna Evropa.

Kako ovaj medij navodi, pozivajući se na zvaničnu statistiku, u Crnoj Gori gotovo petina stanovništva u riziku je od siromaštva, a pre nego što je Krivokapićeva Vlada smenjenau februaru 2022. godine, najavljivali su prosečnu platu od 1.000 eura.

Projekat je naišao na kritike Vlade Dritana Abazovića, kao i stručne javnosti u ovoj zemlji, koje Spajić i Milatović i dalje odbacuju.

Danas Evropa sad! Predstavlja opciju trećeg puta. Okuplja i glasače DPS-a i glasače koji su 30. avgusta glasali za koalicije koje su tada odnele pobede, a koji su u njih razočarani.

Ima li poređenja sa političkom situacijom u Srbiji?

Bojkot parlamentarnih izbora 2020. godina od strane većeg dela opozicionih opcija u Srbiji doveo je do toga da većina relevantnih struktura zapravo budu vanparlamentarne.

U periodu od dve godine, do prošlogodišnjih izbora, pokreti, odnosno zakonski udruženja građana, nicali su kao pečurke. Izbori 3. aprila 2022. godine pokazali su da mnogi takvi realne političke snage nemaju, s obzirom da neki od tih pokreta nisu uspeli da skupe ni potpise da bi se uopšte našli na izbornom listiću.

Zdravko Ponoš, drugoplasirani predsednički kandidat 3. aprila, kandidat tadašnje koalicije „Ujedinjeni za pobedu Srbije“, nekoliko meseci nakon izbora osnovao je Srbija-centar SRCE koje je postalo relevantan politički faktor u javnosti, čak i prisutniji od niza parlamentarnih opcija.

Slično je i sa pokretom Kreni-Promeni, odnosno direktorom kampanje ovog pokreta Savom Manojlovićem, čiji izlazak na naredne izbore deo javnosti očekuje, a Manojlović, koji je odbijao da direktno kaže kada će doći do takve odluke, nikada nije negirao ovakva očekivanja.

Može li se povući određena paralela između Pokreta „Evropa sad!“ i pokreta SRCE i Kreni-Promeni, ili neke druge vanparlamantarne opcije u Srbiji, odnonso postoji li šansa da se u Srbiji izrodi vanparlemantarne opcija koja bi bila popularnija od parlamentarnih opcija, upitali smo naše sagovornike.

„Ne postoji“, kratko odgovara profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Dušan Vučićević.

Ali i dodaje da to jeste nešto što biračko telo u Srbiji traži.

„Moguće da postoji potreba za tim i da opcija koja zauzima opciju trećeg puta može da ostvari dobar rezultat na izborima, sa relativno novim ljudima, koji su obrazovanim, što jeste neka opcija koju biračko telo traži. Ali u ovom nema ni naznaka da je takva opcija negde na pomolu“, navodi Vučićević.

Ne smatra ni da bi SRCE i Kreni-Promeni mogle biti srpska verzija „Evrope sad!“.

„Možda bi opozicija mogla da potencijalno odluči da promoviše neke nove i mlađe ljude, ali mi zapravo znamo da i lideri u opoziciji nemaju neku preteranu želju da to rade. Možda bi to bio dobar put za njih ali to se nije dešavalo proteklih deset godina, a ne verujem ni da će u narednih deset. Ne vidim zašto bi sad odjednom promenili ponašanje“, kaže Vučićević.

Naš sagovornik takođe napominje da se Spajić i Milatović nisu sami pojavili u politici, nego da ih je „uvukao“ Zdravko Krivokapić, te da na srpskoj političkoj sceni fali lider koji bi dao prostor novim ljudima, iz Srbije ili inostranstva, koji bi bili spremni da se uključe.

„Ali i inače Crna Gora u proteklom periodu je političko društvo. Tamo ima politike i različitih dešavanja. Mi nismo ni blizu njih. Ima različitih medija koji i podržavaju i jednu i drugu stranu. I štampanih i elektronskih medija koji čita dosta ljudi“, zaključuje profesor FPN-a.