Ima li Srbija potencijal da bude posrednik u pregovorima Rusije i Ukrajine, kao što predlaže češki predsednik?

S tim u vezi, odlazeći predsednik Češke Miloš Zeman izjavio je da bi Srbija mogla da bude među nekoliko zemalja koje su u stanju da posreduju da se u mirovnim pregovorima dogovori kraj rata u Ukrajini.

Kako je naveo, u toj situaciji bi se mogla naći zahvaljujući relativno neutralnoj pozicij.

Sagovornici Danasa ipak ne misle da je to realan scenario, a razloga za takvo mišljenje ima više.

Kao jedan od glavnih, ističe se ne tako neutralan stav Srbije, kako se ona sama predstavlja.

„Potpuno je nerealno da Srbija bude jedna od zemalja koja će posredovati mirovnim pregovorima Rusije i Ukrajine. Srbija kaže da ima neutralan stav po pitanju rata, ali mnogi drugi ne smatraju da je ona posebno neutralna u ovom konfliktu“, kaže novinar i politički analitičar Boško Jakšić.

Jakšić ističe da je Zemanova izjava lep diplomatski gest dobre volje, ali da obistinjenje odstupa od granica realnosti.

„Radi se o najvećem svetskom problemu kome može da posreduje zemlja sa velikim autoritetom i diplomatskim statusom. Dakle, Srbija nije ta zamlja. Ona nema taj potencijal ni respekt. Tako nešto je možda moglo funkcionisati u vreme Broza i Jugoslavije. Ova Srbija apsolutno nema nikakve potencijale te vrste“, naglašava politički analitičar.

Sa Jakšićem je saglasan i politički analitičar Dragomir Anđelković, koji dodaje da ima i većih igrača od Srbije.

„To je velika pohvala od strane Zemana koji je naklonjen Srbiji, ali politička realnost je takva da je tako nešto nemoguće. U igri velikih, Srbija svakako ne može biti posrednik. Mi smo relativno mala zemlja koja i sama ima probleme. Neko ko ima probleme teško može biti posrednik u prevazilaženju tuđih“, navodi Anđelković.

On za Danas objašnjava da, sa druge strane, Srbija nema ni ekonomski, ni vojni, ni politički potencijal da bi imala u svetskim razmerama neku vrstu respekta.

„Konačno, Srbija je opterećena autoritarnom vladavinom – u mnogim krugovima Vučić važi za lidera koji se ne ponaša u skladu sa demokratskim normama. Teško da će država s tom vrstom opterećenja lako biti prihvaćena kao posrednik. Srbija je formalno neutralna, ali se po mnogim delima pokazalo da Vučićev režim, iza kulisa neutralnosti, sarađuje sa Zapadnim krugovima na štetu Rusije“, zaključuje Anđelković.

Ipak, glavni urednik Nove srpske političke misli, Đorđe Vukadinović, mišljenja je da je scenario mogao biti i drugačiji, da je Srbija zauzela odlučniji stav po pitanju svoje neutralnosti.

„Izjava Miloša Zemana je interesantna i nije toliko besmislena kao što može delovati na prvi pogled. Lično mislim da od toga nema ništa, ali možda, da je Srbija od početka zauzela malo drugačiji i čvršći stav u odbrani svoje neutralne pozicije, ne bi bilo nemoguće da bi to moglo da bude scenario“, kaže Vukadinović.

Za razliku od Jakšića, on smatra da to da li će neka zemlja biti posrednik, nema toliko veze sa njenom veličinom.

„Nametanje neke zemlje kao kandidata za posrednika nema veze sa veličinom i snagom zemlje, kao što se predstavlja. Ne eliminiše nas to, već neke druge stvari i slabosti koje su se pokazale u prethodnih godinu dana“, tvrdi Vukadinović.