Ima li Ustavni sud rok za odluke i hoće li „izvaditi glavu iz peska“?

Upitan ima li Ustavni stud rok u kojem treba najpre da se izjasni hoće li se ili ne baviti opozicionim zahtevom za poništavanje izbora u gradu Beogradu u celini, odgovara da u samom zakonu nema jasno i precizno definisanog roka u kome bi Ustavni sud morao rešiti izborni spor.

– Međutim, jasno je s obzirom na prirodu i značaj spora da Ustavni sud mora rešavati ovakve sporove efikasno. Izbornim sporom se dovodi u pitanje legitimitet funkcionisanja države, neko iznosi argumente da je vlast zasnovana na izborima koji nisu legalni, to znači da državu vode oni kojima narod nije dao mandat. Ustavni sud bi morao da takvu nedoumicu razreši što pre – objašnjava on.

Kako dodaje, nažalost Ustavni sud Srbije je izrazito spor i ne vodi računa o značaju predmeta, a zanimljivo je da ne zakazuje nikakve javne rasprave već godinama.

– Ustavni sud podseća na noja koji zabija glavu u pesak – opisuje situaciju Manojlović.

Prema njegovim rečima, jedini rokovi kod izbornih sporova postoje prilikom izjavljivanja žalbe na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnih poslanika.

– Ustavni sud dužan je da donese odluku u roku od 72 časa od podnošenja žalbe, saglasno članu 79. Zakona o Ustavnom sudu – navodi naš sagovonik.

Upitan da li to što nema roka znači da Ustavni sud nadalje može da ćuti i igonoriše opozicioni zahtev, kaže da to što u pravu nema preciznog roka ne znači da neko može da ćuti.

– U pravu imate pravo na razumni rok kao deo korpusa prava na pravično suđenje, Ustavni sud koji krši ovo pravo nije zaštitnik Ustava nego sluškinja vlasti koja je okupirala državu. Pravo ne može svaku situaciju da precizno definiše i zakuca normama, već je zasnovano na pravnim standardima. Ovde je standard jasan i logičan, Ustavni sud bi što pre trebalo da krene u rešavanje predmeta, zakaže javnu raspravu i reši ovaj izborni spor. Razumni rok je što pre, a idealno bi bilo pre formiranja Vlade i redovnog zasedanja Skupštine – ukazuje Manojlović.

On kaže da zamislimo da se formira vlast, usvoje se zakoni, donesu se fundamentalne odluke od državnog i društvenog značaja i vi posle 3-4 godine kažete izbori se poništavaju, ne možete sada državu vratiti unazad i izbrisati rad institucija.

– Zato Ustavni sud ima obavezu da spor reši što pre – zaključuje Manojlović.

Ipak, od Ustavnog suda ne očekuje mnogo predsednik stranke „Srbija centar“ Zdravko Ponoš.

On je rekao da ne očekuje da će Ustavni sud reagovati na žalbe koalicije „Srbija protiv nasilja“ zbog izborne krađe i nepravilnosti.

„Pokazalo se da je Ustavni sud godinama u zimskog snu. Ali mi kucanjem na vrata institucija pokazujemo da one ne funkcionišu. Da bismo stigli do Strazbura moramo najpre iscrpeti sve mogućnosti koje daje domaći pravosudni sistem“, rekao je Ponoš televiziji Nova S, prenela je stranka Srbija centar.

On je naveo da će opozicija nastaviti borbu protiv izborne krađe – na ulici, u institucijama i na međunarodnom nivou.

Slično misli i Zoran Ivošević, nekadašnji sudija Ustavnog suda.

On je za Danas rekao da ne veruje da će Ustavni sud doneti odluku o poništavanju izbora u Beogradu, odnosno odluku kakvu bi trebalo da donese zbog ogromnih nepravilnosti na decembarskim izborima.

– I ne treba da čudi što taj sud kolokvijano nosi naziv ‘zaustavni’ sud, jer prečesto okleva u donošenju odluka i što nosi naziv ‘zauzdani’ sud jer je pod uticajem političkih vlasti, a pre svega SNS. Međutim, Ustavni sud nije poslednja instanca, jer nakon njihove odluke sledi žalba Srbije protiv nasilja Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu – zaključio je on.

Podsetimo, lista „Srbija protiv nasilja“ je u četvrak podnela Ustavnom sudu zahtev za poništavanje izbora u gradu Beogradu u celini.

Članica Gradske izborne komisije ispred koalicije Srbija protiv nasilja Sofija Mandić izjavila je da je zahtev uputili na osnovu nadležnosti Ustavnog suda da postupa u izbornim sporovima kada su izborne nepravilnosti takvog obima da su bitno uticale na izborni proces.