Ima naznaka da bi preostalih pet članica EU mogle da priznaju Kosovo

„Bez sumnje, za Kosovo uspeh u dijalogu znači postati zemlja kandidat i sve što s njim dolazi. Kosovo je od početka dijaloga zabeležilo niz konkretnih rezultata. Regionalnu saradnju gde se Kosovo predstavlja, zatim naplata poreza, sloboda kretanja, integracija policije i sudstva sa severa. Postoje i drugi primeri“, rekao je Lajčak tokom internet debate u utorak (4. maja).

Kossev podseća da je Kosovo gotovo jedina zemlja od šest u regionu Zapadnog Balkana koja nije dobila status kandidata za članstvo u Uniji, kao i da ima velike zastoje u procesu evropskih integracija. Čak i liberalizaciju viznog režima koju uživaju sve druge zemlje, Brisel ne može ponuditi Prištini.

Nemanja Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, ocenjuje za Danas da iz diplomatskih krugova postoje uveravanja da će ako Srbija i Kosovo dođu do pravno obavezujućeg sporazuma, jedan deo zemalja koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosova, a članice su EU i NATO saveza, možda to i učiniti.

– Tu se prvenstveno misli na stav Španije, da jedino posle jednog takvog dokumenta može preispitati svoj odnos prema priznaju nezavisnosti Kosova – kaže naš sagovornik.

Stručnjakinja za evropske integracije Jehona Ljušaku Sadriu rekla je istom prilikom kada je i Lajčak istakao da će Kosovo dobiti status kandidata za članstvo u EU, da će bez priznanja države Kosovo od svih država članica EU biti teško obezbediti takav status za nekadašnju južnu srpsku pokrajinu, jer od 27 država članica Unije, njih pet ne priznaje nezavisnost Kosova.

To su Španija, Grčka, Kipar, Rumunija, Slovačka.

Nemanja Štiplija, međutim, napominje da je Miroslav Lajčak na mesto koje je postavljen došao prvenstveno da bi davao alternativna rešenja, koja bi mogla da otkoče proces, ubrzaju ga, i na zadovoljstvo svih strana završe.

On je neko, napominje sagovornik Danasa, ko dobro poznaje region, a samim tim i evroentuzijazam kosovskog društva koji je na najvećem nivou u odnosu na druge države regiona.

Ipak, dodaje Štiplija, velika nepoznanica je Republika Kipar, koji se čvrsto drži stava da ni po koju cenu neće priznati nezavisnost Kosova.

Kipar je, podsetimo, jedna od pet država EU koja ne priznaje Kosovo, i jedina je od tih pet zemalja koja nije članica NATO-a.

– Za sada sve ovo zvuči kao želja Miroslava Lajčaka da Kosovu ponudi alternativu koja će ga zadržati za pregovaračkim stolom. Pre bilo kakve priče o kandidaturi Kosova, vizna liberalizacija za sve građane Kosova je možda mnogo veća nagrada u političkom smislu od statusa kandidata. To je nešto što bi građani svih zajednica osetili kao benefit učešća institucija u dijalogu – zaključuje Nemanja Štiplija.

Prema rečima Stefana Surlića, asistenta na Fakultetu političkih nauka, ovo obećanje Miroslava Lajčaka deluje kao nerealno ako ne podrazumeva finalni sporazum između Beograda i Prištine, kao i neki vid priznanja nezavisnosti Kosova.

– O statusu kandidata odlučuju sve zemlje članice, uključujući i one koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Iako je neki minimalni konsenzus na nivou EU postignut oko procesa normalizacije odnosa, to definitivno ne znači da je moguć i status kandidata. Pogotovo što EU još uvek nije omogućila viznu liberalizaciju za građane koji žive na Kosovu i na taj način već godinama šalje jasnu poruku šta misli o njihovoj evropskoj perspektivi – ističe Stefan Surlić za Danas.

Ipak, dodaje naš sagovornik, ne bi trebalo zaboraviti da su se Beograd i Priština još Briselskim sporazumom obavezali da se neće međusobno blokirati u procesu evropskih integracija.

– Na tom tragu može biti i neki budući sporazum koji sprema Lajčak, ali iz ove perspektive malo je verovatno da će biti finalni i da će značiti ubrzani put ka članstvu. Zapravo, EU nije izvesan cilj ni kada bi Srbija sutra priznala nezavisnost Kosova i toga su svesne sve tri strane. Dok god se dogovor bude vezivao za perspektivu članstva u EU, a ne za realnu i trenutnu potrebu Srba i Albanaca, biće malo pomaka u dijalogu, jer podsticaji su odavno postali minimalni kako za političke elite, tako i za dva društva u celini – zaključuje Stefan Surlić.