„Ima psihološki problem sa novinarima“: Sagovornici Danasa o sukobu Vučića sa medijskim radnicima u Briselu

Naime, nakon što je najpre prekinuo novinara koji je želeo na engleskom da mu postavi pitanje, dajući prednost jednoj od novinarki, potom reagovao na negodovanje druge novinarke.

„Koji je Vaš problem“, upitao je napre Vučić na engleskom, na šta mu je novinarka na srpskom odgovorila da nema problema već da svi čekaju da postave bar po jedno pitanje, dok je novinarka kojoj je data reč najavila više pitanja.

„Šta je problem, što cokćete kada žena postavlja pitanje. Ne razumem vas. Pre svega, ja sam pozvao srpske medije, rekao sam da nemam problem da svi vi dođete. Što cokćete? Od koga ste naučili da cokćete. To Vas uče, to je bonton poseban? E hvala što ste se ispričali“, rekao je Vučić.

Manir predsednika Srbije da se raspravlja sa novinarkama i novinarima, Tatjana Manojlovć, poslanica Demokratske stranke, tumači kao da, kako kaže, Vučić očigledno ima psihološki problem sa novinarima, odnosno novinarskom profesijom.

Poseban problem ima sa novinarkama…

– Poseban problem ima sa novinarkama, ali nije prilika da sad to dublje analiziramo. Takvi problemi obično potiču od trauma tokom detinjstva i mladosti, a neka dubinska psihoanaliza bi otkrila šta je konkretno uzrok tog konflikta. Ovih 11 godina njegovog svevlašća je samo pogoršalo stanje i na njegovo ophođenje prema novinarima preslikava se i njegov karakter u svojim najvažnijim karakteristikama. On je nadmena i nepristojna svađalica sa domaćim novinarima koji mu postavljaju nenaručena pitanja, a nadmeni pasivni agresivac prema novinarima kod kojih njegova saradnica Suzana unapred naručuje šta će da ga pitaju. Na međunarodnoj sceni, kada ne kontroliše situaciju, Vučić je snishodljivi mišić, nesiguran u odgovorima i nastupu. To smo najbolje videli u onom razgovoru sa Kristijan Amanpur za CNN – kaže naša sagovornica.

Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka, kaže za Danas da je rasprava sa novinarima u Briselu Vučićeva standardna retorika kada ne želi da odgovori na pitanje ili mu pitanja postavljaju „nepoželjni“ novinari.

– Ponašanje Aleksandra Vučića se ne razlikuje od uobičajenog osim što su teme jako bitne i što je osetljivija tema za razgovor, odnosno što je osetljivije pitanje , to je i on agresivniji u obraćanju. Takvo ponašanje predsednika države je već pataloški problem i bilo bi dobro da se neko pozabavi i njegovim psihičkim stanjem. Pitanje je da li je uopšte sposoban da vrši tako odgovornu funkciju. Agresija pokazuje strah. Bliži mu se kraj – kaže naš sagovornik.

Slabost i kukavičluk su osnovne odlike „velikog lidera“

Biljana Stojković, kopredsednica stranke Zajedno napominje za Danas da su slabost i kukavičluk osnovne osobine tog „velikog lidera“.

– Svađanje sa novinarima je odraz njegovog straha od nenaručenih pitanja. On razume da je najbolje da unapred zastraši okolne novinare ili da zabašuri pitanje tako što će sručiti salvu agresivnih besmislica i osigurati se da ne odgovori na pitanje. Njegov odnos prema novinarima jako dobro ilustruje odnos prema javnosti i svakom pojedinačnom građaninu. U srži svega je njegov strah – zaključuje ona.

Prema rečima Fadila Ljepaje, političkog analitičara sa Kosova, „dok svi traže pozornost medija, predsetnik Srbije je svestan da je ima na pretek”.

– Svi traže neke odgovore od njega, a on je specializovan za izbegavanje bilo kakvog odgovora, i za zamenu teza. Umesto da odgovara na pitanja na koja naravno da nema odgovor, jer manje više svi se slažu u tome da njegov uticaj na državu i procese u regionu skoro nikakav, da je i on kao i međunarodna zajednica stavljena pred svršen čin od snaga koja su jače od države, bar od pravne države u Srbiji – kaže Lepaja za Danas.

Lični odnosi, netrpeljivost…

Uglavnom ne samo da nema uticaja, napominje, nego nema uvid u glavne tokove u Srbiji, naročito o toku novca i oružja, o toku vojnih i obaveštajnih operacija ni u samoj Srbiji ni u regionu.

– On jednostavno priča u medijima priče koje nikoga ne zanimaju i sve se to svodi pod stavku zabavljanja naroda i međunarodne zajednice dok se ne promeni odnos snaga u globalnim razmerama. Kad Vučić nema odgovor, ili kad izlazi na površinu njegova nemoć da utiče na stvari, on sve to obično pretvori u lične odnose, ličnu netrpeljivost, bilo sa politicarima ili novinarima – smatra on.

Kako dodaje, umesto da odgovori ili odgovara o upadu na sever Kosova, ili o modernoj ponudi Evropskih zemalja o Asocijaciji srpskih opština, on insistira na jednoj novoj „Republici Srpskoj“, ali na kraju sve to pretvara u jednu svađu sa novinarima i time uverava sebe da ima još neku kontrolu nad situacijom. Na kraju krajeva je jasno da on nije za normalizaciju odnosa sa Kosovom na ravnopravnoj osnovi, da priča o tome da je spreman da prihvati sve osim ono što mu se traži, ili što normalizuje odnose sa Kosovom i susedima – zaključuje sagovornik Danasa.

Očito je da međunarodna zajednica neće beskrajno kladiti na samo na jednog političara u Srbiji. Ako propusti ovu priliku da se pokazže i dokaže kao mirotvorac, istorija mu neće dati drugu šansu.