Imaju li izbegli Rusi u Srbiji razlog da se plaše da će ih Beograd zbog mobilizacije isporučiti Moskvi?

Ovo pitanje se otvara budući da u Srbiju, ali i ostale zemlje Evrope, od početka agresije Rusije na Ukrajinu, stižu državljani Rusije koji beže od tamošnjeg režima.

Uz to, nedavno je Rusija proglasila delimiču mobilizaciju, što je takođe uticalo da povećanje broja onih koji odlaze iz te zemlje jer ne žele u rat.

Srbija, iako je osudila rusku agresiju, ne uvodi sankcije Rusiji, a predstavici ovdašnjeg režima vuku poteze koji bodu oči Zapadu neosuatajući od bliskih kontakata da predstavnicima režima Vladimira Putina, predsednika RF.

U okolnostima, u kojima se moge stvari rade ispod radara javnosti, postavlja se pitanje sigurnosti izbeglih Rusa koji odluče da se zadrže u Srbiji.

Šutanovac: Ne vidim razlog za deportaciju

Dragan Šutanovac, osnivač Saveta za strateške politike za Danas kaže da očajnički pokušaj Moskve da kroz mobilizaciju povrati primat ili bar dovede do balansa na ukrajinskom ratištu od samog početka nije naišao na oduševljenje građana RF a posebno vojnih obveznika.

– Sedam meseci Rusija je u neuspešnom osvajačkom pohodu na Ukrajinu i činilo se da građani Rusije ili daju podršku ili su potpuno indeferentni na ratne operacije. Međutim, u momentu kada predsednik Putin donosi odluku u mobilizaciji i konačno kada se građani i lično suočavaju sa posledicama rata tada se vidi pravo raspoloženje. Veliki broj vojnih obveznika panično napusta Rusiju i jedan deo tih ljudi došao je u Srbiju. Imajući u vidu da se radi o ljudima koji se protive ratu a u isto vreme su u našu zemlju ušli sa urednim dokumentima ne vidim ni jedan razlog zbog koga bi Srbija privodila i deportovala te ljude – ukazuje Šutanovac koji je i bivši ministar odbrane Srbije.

Prema njegovim rečima, sa druge strane, za neverovati je da je bilo neophodno da Rusija promeni zakon po kome je svima koji izbegavaju poziv zaprećena kazna od 10 god zatvora.

– Očigledno podrška invaziji među stanovnicima Rusije nije ni približno visoka kako se predstavlja a tek je pitanje kakve koristi će ruska vojska imati od prisilno mobilisanih ljudi sa nikakvom željom da učestvuju u osvajačkom ratu. Ljudi koji su napustili RF kako bi izbegli mobilizaciju a sada su u Srbiji morali bi da budu apsolutno bezbedni i da nemaju razlog za zabrinutost. Lično ne očekujem da Srbija bilo koga od njih privodi i deportuje. Ukoliko za nekim postoji poternica nastala kao rezultat kriminalnog krivičnog dela to je druga stvar i u tom skučaju postoji jasno definisan postupak izručenja – objašnjava Šutanovac.

Šormaz: Normalno je da ljudi ne prate ludilo jednog čoveka

I Dragan Šormaz, čalan SNS i osnovač Evroatlanskog saveta Srbije za Danas navodi da ako ćemo da poštujemo ljudska prava i lične slobode, ti ljudi imaju pravo da traže ovde i zaštitu i azil, te da se o njima odlučuje kroz institucije.

On smatra da nikoga ne treba isporučiti i navodi lični primer učešća u ratu 1999. kada se kao, kako kaže, sudijsko dete i predstavnik tada opozicone DSS u Smederevu odazvao sam pozivu kao PVO.

– Od nas 50 u jedinici pet je bilo iz grada i 45 iz sela. Tada se takođe bežalo, izbegavalo, tražila veza da se ne učestvuje u ratu, naročito u urbanijim sredinama i većim gradovima, kao što se sad dešava u Petrogradu i Moskvi. Normalno je da ljudi ne žele da učestvuju u ludilu jendog čoveka. Mislim da mi zbog toga ne bi trebalo da ispunimo bilo koji zahtev Rusije – navodi on.

Na pitanje kako misli da će se Srbija postaviti, odgovara da treba da prati stavove EU.

– Srbija kao kandidat za članstvo mora tako da se postavi. Neću ni da mislim o tome. Ljudska prava, lične slobode i odnos EU prema tom pitanju treba da budu razlog za donošenje taklve odluke u Srbiji – smatra Šormaz.

Vuksanović: Sve zavisi od Vlade Srbije

A Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, za Danas kaže da je sada sve u domeu hipotetike budući da se malo toga zna.

– Ne znamo koliki je realan broj ljudi koji su došli i da li su oni na spisku onih koji će biti mobilisani s obzirom na to da je sad to u domenu rezervista. Sve zavisi od Beograda i od toga da li će Beograd želeti da strči i privuče nepotrebnu pažnju na bilo koji način. Videli smo da je sporazum o konsultacijama koji je tehnička stvar, izazavao pažnju, a kamoli nešto tog tipa – upozorava Vuksanović.

On dodaje da Rusije ne može ništa bez kooperacije srpske vlade.

Na pitanje da li ruska vlada može od Srbije da traži isporučivanje, odgovara da politički može, ali ne zna koji bi bio pravni osnov za to, budući da nije pravnik.

Upitan da proceni kako će se Srbija postaviti ako dođe do ovakvog zahteva, kaže da će biti u nezgodnoj poziciji.