Ime kandidata u januaru ili februaru

Kako nam je rečeno, vremena je i malo i mnogo, a da li će se stvari odvijati takvim tempom da do početka sledeće godine sve bude spremno za prezentovanje javnosti, zavisi od puno faktora, i to od samog kandidata, njegove politike, novca, i podrške koju su stranke spremne da mu pruže.

Dok vlast ćuti i najavljuje da će sa svojim kandidatom izaći za pet-šest meseci, opozicija se još zvanično ne izjašnjava ni o tome kada bi mogla da objavi ime svog izabranika ili izabranice. Prema rečima naših izvora koji su upućeni u razgovore koji se vode među opozicionim liderima, neki misle da je to trebalo već uraditi, dok drugi smatraju da je još rano. Na argument da bi prerano objavljivanje kandidata bilo loše, jer bi ta osoba verovatno naišla na odijum prorežimskih medija i vladajućih stranaka, odgovor koji se može čuti je da će svaki opozicioni kandidat, kad god bude predstavljen, proći kroz „toplog zeca“ vlasti i onih koji za nju rade.

Prema rečima naših izvora, kasni se sa izborom kandidata. Kako nam je objašnjeno, već uveliko treba da se radi na infrastrukturi, odnosno na motivisanju ljudi da rade u kampanji i na glasačkim mestima. Da bi opozicioni kandidat prošao u drugi krug, prema procenama naših sagovornika, potrebno mu je bar 20 odsto glasova i najmanje pet miliona evra za terensku kampanju, kao i najmanje 20.000 aktivista koji su spremni da rade za kandidata. Kako kažu, ako se počne prekasno, teško da će se ovi uslovi ispuniti.

Dragan Šutanovac, predsednik DS, nije za Danas želeo da govori o tome kada bi opozicija mogla da saopšti svoj eventualni dogovor, jer kako je rekao, neće više u javnosti da govori ništa dok ne bude konkretnijih informacija.

U LDP smatraju da je zajednički kandidat trebao da bude poznat još juče, odnosno odavno, i da je već trebalo osmisliti politiku koju će on zastupati i strategiju za njeno predstavljanje glasačima.

Jovan Najdenov, portparol LDP, za naš list navodi da se čulo mnogo tehničkih razloga koji se odnose na objavljivanje zajedničkog kandidata opozicije.

– Ono o čemu se nije govorilo do sada jeste politika koju kandidat opozicije treba da predstavlja, a to je ono što je za LDP suštinski važno. U tom smislu, politički prioriteti za nas su jasna i iskrena evropska orijentacija zemlje, normalizacija odnosa sa susedima, kao i brojne unutrašnje reforme koje do sada nisu sprovedene na način da se Srbija oporavi, navodi Najdenov.

Saša Radulović, lider pokreta Dosta je bilo, za naš list navodi da sada ne može da da odgovor na to pitanje.

– Sve zavisi od razvoja situacije i ko će biti kandidat Aleksandra Vučića. Mi i dalje mislimo da će to biti Aleksandar Vučić – smatra on.

Boris Tadić, lider SDS, poziva opozicione kolege na suzdržanost u ovom trenutku, ali ne odgovara na pitanje Danasa kada bi bilo najbolje da opozicija izađe sa svojim kandidatom. Tadić je nedavno rekao da je „danas veoma važno ne spekulisati sa imenom zajedničkog opozicionog predsedničkog kandidata, jer bi odgovor na to pitanje učinio veliku uslugu vlasti“.

„To bi Vučić i vlast veoma voleli. Kada bismo odgovarali na pitanje o zajedničkom kandidatu ovoga trenutka, onda bismo učinili veliku uslugu vlasti i niko ne treba da izlazi niti sa vlastitim kandidaturama, niti sa spekulacijama ko bi to mogao biti“, rekao je Tadić novinarima. On je naveo i da se mogući kandidati uzdržano ponašaju u ovom trenutku, baš zbog toga, da bi pozitivan aspekt njihove kampanje bio zagarantovan.

Igor Avžner, stručnjak za komunikacije, za naš list kaže da u ovakvim, naročito medijskim okolnostima, ne postoji „pravi“ trenutak, već postoji pravi izbor.

– Da li će opozicija naći zajedničkog kandidata, sa svim potrebnim atributima koji bi motivisali ljude da glasaju i „za“ njega i „protiv“ režimskog kandidata, veliko je pitanje. Imena sa kojima se do sada licitiralo, po mojoj ličnoj proceni, ne zadovoljavaju te kriterijume. Sa druge strane glasači koji bi svoj glas dali toj osobi, moraju da budu sigurni da ona nije ni „kukavičje jaje“ niti spremna zarad ličnog komfora da bude još jedan „klimoglavac“ u plejadi loših glumaca na političkoj sceni, kaže on.

Prema njegovoj proceni, vremena za upoznavanje potpuno novog kandidata nema, kao ni za korenitu promenu slike o postojećim.

– Nakon izbora kandidata, ko god to bio, treba početi sa kreiranjem „javnog lica“ kampanje. Što pre. Ukoliko, naravno, izbora uopšte bude. Promena Ustava omogućila bi izbor predsednika u Skupštini… pa su i ova nagađanja u domenu: „šta bi bilo, kad bi bilo, zaključuje Avžner.

Živković: Do kraja godine

Uslov je da opozicioni kandidat ne bude lider nijedne partije, rekao je lider Nove stranke Zoran Živković novinarima ispred Kalenić pijace, gde su aktivisti DS, SDS, Nove i DJB skupljali potpise za vanredne izbore u opštini Vračar. Kako prenosi FoNet, Živković je izjavio da će se o kandidatu opozicije mnogo više znati krajem meseca ili početkom decembra i da bi kandidat trebalo da bude određen do kraja godine. Građani moraju četiri do pet meseci ranije da znaju ko će biti kandidat. To će biti čovek kojeg deo populacije već zna, ali da bi mogao da pobedi, mora njegovo prepoznavanje da se digne na nivo da nema čoveka u Srbiji ko ne zna ko je taj kandidat ili kandidatkinja, rekao je Živković.