Kako će incident u Zubinom Potoku uticati na stav međunarodne zajednice prema Srbiji, a kako prema Kosovu?

U petak, 29. novembra u opštini Zubin Potok dogodila se eksplozija koja je oštetila kanal Ibar-Lepenac i ugrozila snabdevanje vodom i strujom na Kosovu.

Kosovske vlasti su ubrzo izašle i taj događaj okarakterisale kao “teroristički čin” za koji je odgovorna Srbija.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja saopštio je da je uhapšeno osam osumnjičenih, kao i da je zaplenjeno oružje i eksploziv.

„Ovaj napad koordinisan je od strane terorističkih organizacija. Cilj je bio da se nanese maksimalna šteta državi Kosovo i njenim građanima“, rekao je Svečlja i dodao da Kosovo smatra Srbiju odgovornom za taj napad.

To je rekao i premijer Kosova Aljbin Kurti koji je naglasio da je napad izvršio profesionalac, te da dolazi od “bandi orkestriranih iz Srbije”. On je povukao i paralelu između ovog napada i napada Rusije na ukrajinu, rekavši da je to isti model.

U danima nakon eksplozije i Kurti, i predsednica Kosova Vjosa Osmani sastali su se sa ambasadorima Kvinte.

Predstavnici kosovskih vlasti su takođe najavili da će od Kfora tražiti dozvolu za ulaz Kosovskih bezbednostnih snaga na sever Kosova. Iako su to uradili, iz Kfora je saopšteno da je taj zahtev odbijen te da je Kfor već rasporedio svoje jedinice radi obezbeđenja područja u Zubinom Potoku.

Reakcije su se mogle čuti i iz inostranstva, pa je tako EU osudila ovaj napad ponudivši kosovskim vlastima podršku, dok je šef diplomatije EU Žosep Borelj pozvao na istragu ovog slučaja, a podršku je pružio i američki Stejt department.

S druge strane, pedsendik Srbije Aleksandar Vučić, dan nakon eksplozije nije želo da komentariše, rekavši da Srbija nema nameru da se pravda bilo kome jer ona nema ništa sa sabotažom kanala.

Ipak, dan kasnije organizovao je konferenciju za novinare na kojoj je govorio samo o eksploziji u Zubinom Potoku.

On je na konferenciji rekao da srpske vlasti imaju određena saznanja o tome koje počinilac, ali da sa time neće izaći u javnost.

“Spremni smo da ostvarimo saradnju i sa profesionalnim delom Euleksa i delom prištinske policije, Kforom, onima koji žele da saznaju istinu, toliko smo otvoreni da svi mogu da dobiju podatke, čak i Priština”, rekao je tom prilikom Vučić.

Kako je istakao, reč o kanalu i infrastrukturnom objektu nad kojim Srbija ima kontrolu, u koji ulaže novac, i za čije obustavljanje rada je potrebna jedna administrativna odluka, a ne nekakav napad i eksplozija.

S obzirom na to da je ovo prvi veći incident nakon sukoba u Banjskoj, te da od kosovske strane već dolaze optužbe na račun zvaničnog Beograda, postavlja se pitanje kako će ovaj incident i način na koji se Srbija i Kosovo prema njemu postave, uticati na odnos međunarodne zajednice.

Istraživač Centra za evropske politike, Miloš Pavković je mišljenja da će incident u Zubinom potoku definitivno imati posledice i na proces dijaloga Beograda i Prištine, ali i na međunarodne odnose i regionalnu stabilnost.

„S obzirom na to da je dijalog već duže vreme u zastoju, ovaj događaj će definitivno biti povod za kosovsku delegaciju da ga izbegava, i da uopšte se ne kreće sa mrtve tačke”, tvrdi Pavković.

On podseća da se takođe čeka kraj mandata specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka koji ističe krajem januara, ali i da su izbori na Kosovu zakazani za početak februara.

“Dakle, ne treba tu očekivati nikakav pomak, ali ovaj događaj će biti dodatan izgovor za prištinsku stranu da ne dolazi ni na kakve sastanke, a ako dođe da ih blokira”, ističe on.

Sa druge strane, govoreći o uticaju ovog događaja na međunarodnu zajednicu, Pavković naglašava da je ovo veoma pipava situacija “jer je Priština brže-bolje izašla sa argumentacijom da zvanični Beograd stoji iza toga, i da je ovaj incident nastavak Banjske”, što Srbiju, dodaje on, stavlja u jako nezgodnu situaciju.

“Sama Banjska je srpsku poziciju mnogo unazadila a sada ovaj incident dodatno potpiruje antisrpske stavove u prestonicama Evrope pa i u SAD-u”, pojašnjava naš sagovornik.

Zbog toga je, tvrdi Pavković, Srbiji jako teško da se od ovoga odbrani, čemu govori u prilogi konferencija koji je održao predsednik Srbije.

“On je javno rekao da Srbija ne stoji iza toga, te da će prihvatiti svaku međunarodnu istragu, čak je ponudio i saradnju sa kosovskim institucijama, što je zapravo jedna veoma defanzivna pozicija i očigleno potreba Srbije je da se od ovog incidenta distancira”, kaže sagovornik Danasa.

Pavković zaključuje da će uspeh distanciranja zavisiti od toga koliko Kosovo bude promovisalo svoju tezu u međunarodnoj zajednici, što je za sada teko predvideti.

Politički analitičar sa Kosova Halil Matoši kaže za Danas da kosovski premijer, nakon terorističkog napada u kanalu Ibar-Lepenac, igra žrtvu.

“On želi ovaj čin da pretvori u ambar za glasove, dok je međunarodni faktor, iako ga je nazvao „terorističkim aktom“, bio oprezan, ne dajući pokazatelje za potencijalne izvršioce”, tvrdi Matoši.

On ističe da je kurti zainteresovan za implementaciju Briselskog i Ohridskog sporazuma pre nego novoizabrani američki predsednik Donald tramp “sleti u region”.

“Kurti želi da stvori političku infrastrukturu za početak stvaranja ustavne Zajednice opština sa srpskom većinom u Republici Kosovo, naravno u okruženju gde on sam sve kontroliše”, pojašnjava sagovornik Danasa.

S druge strane, Matoši ističe daje predsednik Srbije dao “čudnu izjavu” rekavši da u srbiji postoji plan iz 1985. godine za skretanje reke Ibar.

“To dokazuje postojanje subverzivne ideje srpske države protiv Kosova, iako je skretanje prirodnog toka reka zabranjeno Međunarodnom konvencijom”, zaključuje naš sagovornik.