Integracija je zadatak ove generacije

Sve jači pritisak balkanskih država na Brisel neminovno će rezultirati njihovim prijemom, pre ili kasnije, u Evropsku uniju, izjavio je za Danas Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Iščezavanje velikih političkih tema iz regiona, i sve uspešnije ekonomske, pa i institucionalne reforme, smatra Svilanović, evropskim liderima neće ostaviti drugu mogućnost do da nastave politiku proširenja.
Budućnost balkanskih država u EU je sigurna, za razliku od perspektive država kao što su Ukrajina, Gruzija, Moldavija i druge, prema kojima Brisel vodi „politiku susedstva“, mada će i ta politika biti pojačana, rekao je Svilanović. Srbija je, kako kaže, sama kriva za položaj u kojem se našla na putu ka EU.
– Kada će u Evropsku uniju najviše zavisi od same Srbije. Za kašnjenje smo sami krivi, a ubrzanje procesa, takođe, zavisi od nas – kazao je Svilanović.
Iako prihvata konstataciju Danasa da za prijem balkanskih država u EU nije dovoljna samo njihova dobra volja, već da to zavisi i od lidera država članica, Svilanović ističe da mu optimizam uliva podsticaj koji proširenju daje Evropska komisija. U ovom trenutku Evropska komisija, pre svega komesar za proširenje Oli Ren, ali i drugi funkcioneri, daju najveći podstrek nastavku politike proširenja. Lideri država članica najveći pritisak trpe upravo od Komisije, rekao je Svilanović. On je, međutim, podsetio da će EU pre novog proširenja morati da usvoji ustav.

Svečanost i gala koncert u centru Sava

Beograd – Povodom obeležavanja pedesetogodišnjice potpisivanja Rimskih sporazuma, Ambasada SR Nemačke, u ime zemlje koja predsedava Evropskoj uniji, u saradnji sa Jugokoncertom, Centrom Sava i Muzičkom produkcijom RTS, organizuje večeras u 19.30 u centru Sava svečanost i gala koncert pod nazivom Evropa – jedno muzičko putovanje. Pozdravne reči uputiće ambasador Nemačke Andreas Cobel, predsednik Srbije Boris Tadić, a šef delegacije Evropske komisije u Srbiji, ambasador Žozep Ljoveras pročitaće poruku predsednika Komisije Žozea Manuela Baroza.

– Budući da EU sada funkcioniše na osnovu Ugovora iz Nice, prema kojem je u njenom članstvu 27 država, usvajanje ustava je neophodno, rekao je Svilanović, uzdržavši se od predviđanja kako bi budući ustav mogao da izgleda.
Nemačka, koja

EU nam treba kao sklonište od rata, sankcija: Predrag Simić

insistira da će pitanje ustava morati da bude rešeno, istakao je Svilanović, takvu politiku nastaviće i nakon okončanja svog predsedavanja Uniji. Srbiji bi, prema njegovom mišljenju, više odgovaralo da EU bude, ne samo zona slobodne trgovine već i politička zajednica.
– Ideja o pravcima razvoja EU je mnogo, i zaista ne znam kako će ona izgledati u budućnosti, kazao je Svilanović i dodao da će na ustavni proces uticati i ishod predsedničkih izbora u Francuskoj, gde je Nikola Sarkozi jedan od vodećih kandidata, predložio redukciju sadašnjeg teksta na „mini-ugovor“.
Evropska unija ima 50 godina, i upravo je preživela krizu srednjeg doba. Unazad gleda sa zadovoljstvom, jer je ostvarila najduži period mira, ali i sa nespokojstvom zbog, kako neki primećuju, vladavine osrednjosti, kazao je za Danas ambasador Srbije u Parizu, Predrag Simić. Unija je, prema njegovim rečima, podele ostavila iza sebe, ali više ne vuče napred.
– Pokretačke snage su negde drugde, preko Atlantskog okeana i na Dalekom istoku. U Parizu u robnim kućama ništa ne možete kupiti po ceni nižoj od 20 evra, a da to nije proizvedeno u Kini ili Vijetnamu – opisao je Simić.
Posle pada Berlinskog zida, kada je nekadašnja Istočna Nemačka postala deo bloka, Unija je doživela šok zbog ogromne cene tog proširenja, a cena najnovijeg proširenja i onog iz 2004, nije ništa manja, objasnio je Simić. Nemačka je tokom svog predsedavanja koje će biti okončano do kraja juna postavila novi temelj daljeg ustavnog razvoja EU, ocenio je sagovornik Danasa. Kada je reč o Francuskoj, Simić ističe da je ona u stanju iščekivanja zbog izbora.
– Otkako je odbacila ustav, Francuska je postala predmet glavobolje EU. Na januarskom samitu država prijatelja ustava, Francuske nije bilo. Nemački ambasador u Parizu svoje francuske kolege nedavno je pitao da li je Francuska još uvek u EU, ili je izašla, a da nikog nije obavestila – naveo je Simić.
Kao i Goran Svilanović, srpski ambasador u Francuskoj ističe da dinamika ulaska balkanskih država u Uniju pre svega zavisi od njihovog prilagođavanja poznatim standardima i uspešnosti u ispunjavanju Kriterijuma iz Kopenhagena.
– Bilo bi politički nekorektno ako bih rekao da ulazak balkanskih zemalja u EU najviše zavisi od Brisela. Za Srbiju je jako važno da nastavi putem kojim je krenula, jer pristupanje EU nije samo ulazak u klub bogatih, već zadatak ove generacije. Srbija je osetila kako je biti na brisanom prostoru na kiši, i potrebna joj je EU, kao sklonište, gde će biti na sigurnom, bez rata, sankcija i svega onoga što pamtimo iz devedesetih godina XX veka, istakao je Predrag Simić.
Govoreći o predviđanjima kada bi Srbija i druge balkanske zemlje mogle da uđu u EU, Simić kao uputan pominje tekst britanskog stručnjaka za evropska pitanja Timotija Gartona Eša, u kojem je navedena 2014. godina.