Politikolog i novinar Boris Varga: Integrisati Ukrajinu i Zapadni Balkan u EU po hitnom postupku

Varga za Danas komentariše situaciju na isktou Evrope i poziciju Zapadnog Balkana, pa i Srbije u odnosu na to, u trenutku dok su još uvek u bili toku pregovori delegacija Ukrajine i Rusije na beloruskoj granici.

Pregovori koji su otpočeti između dve strane ujedno su prvi pokušaj da se smiri sukob Ukrajine i Rusije koji je esklirao prošle sedmice kada je ruska vojska napala Ukrajinu.

https://www.danas.rs/svet/savetnik-mup-ukrajine-zavrseni-ukrajinsko-ruski-pregovori/

Dok ukrajinska i ruska delegacija razmenjuju svoje zahteve, Varga iznosi svoja očekivanja od ovog razgovora ističući da su pregovori dobra prilika za “predah” obe strane i prekid vatre ali i da posle toga može doći do još jačih sukoba na terenu.

– Rusija je agresiju i rat počela žestoko i sa pokušajem blickrig zauzimanja Kijeva i to joj nije uspelo. Rusija ima velike gubitke u ljudstvu i tehnici i potreban joj je predah. Prekid vatre potreban je i ukrajinskoj vojsci koja čini jak otpor i hrabro brani gradove i svoje pozicije. Ključne oblasti nije zauzela Rusija. Ali, prgovori mogu biti i taktički momenat za prestojavanje i još jače sukobe. Ovakvi pregovori možda ne daju neophodan kraj ratnih dejstava, ali mogu da vode prema pregovorima na višem nivou koji su već ponuđeni sa obe strane u Minsku i Varšavi. Zelenskom ne odgovara Minsk, jer je to opasno za ukrajinsku delegaciju koja bi tamo bila pod pritiskom. Rusija Varšavu smatra Zapadom i odbija, jer onda simbolično priznaje poraz. Tražiće se bolje neutralno mesto – zaključuje Varga.

Odnos međunarodne zajednice – pre svega Evropske unije – prema stranama u sukobu mogao bi da bude jedan od presudnih faktora za dalji razvoj situacije, što će posebno zavisiti od toga koliku i kakvu podršku EU bude pružili Ukrajini.

– Podrška sa Zapada dolazi, dobra je, ali nije dovoljna. U jednom momentu se činilo da je Zapad ostavio Ukrajinu samu pod nogama agresoru. I Zapad se menja, Nemačka je za 180 promenila svoj stav, EU je počela da direktno naoružava Ukrajinu. Stiže oružje iz država članica. Ogroman je pritisak sankcijama, očekuju se rezultati podrške međunarodnog legiona vojske. Evropa se budi i počinje da shvata da se u Ukrajini brane ne samo njene vrednosti demokratije, već I bezbednost cele EU. Ako padne Ukrajina, Rusija dalje diktira bezbednosnu arhitekturu kontinenta, a EU joj se podređuje. Opasnost je i od širenja nestabilnosti u pravcu, i onako osetljivog na tu temu, Zapadnog Balkana – upozorava on.

Politikolog i novinar ističe da bi sa tim na umu, Evropska unija trebalo ozbiljnije da razmatra zahtev Ukrajine da dobije status članice EU po hitnom postupku, ali i da bi na sličan način trebalo posmatrati region kome i Srbija pripada.

– Rusija je htela novu raspodelu snaga u Evropi i dobila ju je. Situacija će biti ozbiljnija nego za vreme Hladnog rata – s jedne strane Zapad, a sa druge Rusija i njeni bivši sovjetski saveznici iz ODKB-a – navodi on dodajući da je upitno da li će se postići konsenzus na nivou Evrope za integraciju Ukrajine.

Sa druge strane, Zapad je bio mnogo određeniji prema osudi Rusije i od starta sa restriktivnim merama – sankcije koje se uvode Rusiji postaju sve oštrije i sve više država sveta priključuje se ovakvoj politici prema Ruskoj Federaciji.

Ipak, prema oceni Varge, to u ovom trenutku nije dovoljno da stvori unutrašnji pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina jer je Rusija, kako on kaže, isuviše “lobotomizovana”, a takva situacija može se menjati tek kada se Putin bude borio za novi predsednički mandat na izborima koji treba da se održe 2024.

– Plašim se da je Rusija lobotomizovana medijski, politički i kao društvo zbog teške neuspešne tranzicije. Ljudi se plaše režima, ali vidimo povremene eksplozije protesta u većim gradovima. U Rusiji ne postoji opozicija koja bi imala potencijal i kapacitet za smenu Putinovog režima. Ovo je i Putinov lični rat, a njegov sledeći mandat se završava 2024 godine, kada će ruski birači dobiti šansu da mu kažu – njet – ističe Varga.