Interesi srpske spoljne politike ogoljeni tokom pandemije

To je jedan od zaključaka u spoljnopolitičkoj analizi Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) koja daje prikaz najvažnijih globalnih trendova i srpskog spoljnopolitičkog odgovora na njih tokom dvomesečnog vanrednog stanja.

U ovom dokumentu se ističe da je srpska vlast tokom pandemije učvrstila svoje odnose sa onim državama u kojima prevladavaju autoritarne tendencije i dodatno unazadila već turbulentne odnose sa Evropskom unijom.

Navodi se da je Srbija u novonastalim okolnostima ćutala kada nije trebalo, a u pogrešnim trenucima govorila pogrešne stvari, da bi došla do očekivano nesrećnog kraja – u lošijim odnosima sa najvažnijim i u čvrstom zagrljaju sa nepredvidivim međunarodnim partnerima.

Kao važan trenutak u kome je srpska spoljna politika pokazala svoje pravo lice navodi se oštar napad predsednika Aleksandra Vučića na EU, kada je izjavio da je njena solidarnost bajka na papiru, i da se Srbija okreće „čeličnom prijateljstvu sa Kinom“, čime je dao znak za opštu medijsku anti-evropsku i pro-kinesku kampanju.

Autori ove analize smatraju da je ovo bio momenat potpunog razotkrivanja srpske politike koja se ogleda u verovanju da se može žonglirati sa međusobno suprotstavljenim interesima SAD, EU, Kine, Rusije i drugih zemalja bez posledica.

U dokumentu se naglašava da je i pored činjenice da je EU u proteklih 20 godina uložila više od 450 miliona evra u medicinski sektor, srpska vlast odlučila da iskoristi u početku konfuzan odgovor EU na pandemiju kako bi dodatno učvrstila antizapadne osećaje među svojim biračima, i time potkopala i ućutkala njene kritičare koji EU obično vide kao saveznika u borbi protiv autoritarizma i korupcije u Srbiji.

S druge strane, hvaleći očekivanu kinesku pomoć, srpski predsednik gradi sopstveni pozitivni imidž čuvara života, sigurnosti i fizičkog zdravlja srpskog naroda, čime sebi i vladajućoj stranci povećava javnu podršku uoči opštih izbora u Srbiji i osigurava brz i lak pristup kineskim investicijama i kreditima bez javnih tendera.

Analiza ističe i vrlo upadljivo odsustvo reakcije Srbije na dešavanja na Kosovu tokom martovskog obaranja vlade premijera Aljbina Kurtija.

Ovaj događaj se označava kao demaskiranje saveza američkog specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, Ričarda Grenela, i predsednika Srbije i Kosova, protiv Kurtija koga vide kao pretnju za realizovanje opasne ideje o razmeni teritorije između Srbije i Kosova.

Istraživači BCBP iznose podatke o mogućim zajedničkim interesima trojice zvaničnika za postizanje ovog sporazuma koji može imati katastrofalne posledice po region – rast etno-nacionalizma, masovna preseljenja stanovništva i novi sukobi u regionu.

Međutim, srpske vlasti ne mare za ove moguće ishode jer bi ovakav dogovor uz pomoć kontrolisanih medija, mogle da predstave biračkom telu u Srbiji kao svoju pobedu.

U analizi se na kraju upozorava da je ova kriza prelomna tačka u globalnim odnosima i da je najveća utopija verovati da se može sve nastaviti po starom.

Navodi se da, ako Srbija to ne shvati sama, realnost će je naterati na to i da, ukoliko želi da bude pouzdan i kredibilan međunarodni akter, ona ne sme dozvoliti da umesto subjekta postane objekat međunarodnih odnosa.

U ovom dokumentu se zaključuje da je borba za uticaj u njoj geopolitika kojoj ona u ovom trenutku nije dorasla, i da svojim delovanjem dovodi sebe u opasnost da ostane sama, bez saveznika, bez suvereniteta i bez uticaja.