foto: KoSSev“Na Kosovu je od Srba ostalo samo ono što nema kud i nema gde. Imamo dve opcije – odlazak u užu Srbiju u koletkivne centre ili da stvari uzmemo u svoje ruke i da se izborimo za svoja zagarantovana prava, na demokratski način i tihim otporom kao što smo i radili. Kad nema mira za narod, nek nema mira ni za vlasti”, navodi u intervjuu za Danas Aleksandar Arsenijević, predsednik Srpske demokratije, nedavno hapšen zbog duvanja u pištaljku.
Reči Emilijana Zapate Arsenijević je izgovorio u kamere i nakon što je, uz kaznu za remećenje javnog reda i mira, pušten iz pritvora. A priveden je jer je ispred bašte kafića u kojoj je sedelo nekoliko ministara, među njima sve učestaliji gost severnog dela Kosovske Mitrovice ministar policije Dželjalj Svečlja, u znak protesta duvao u pištaljku.
Tokom razgovora telefonom sedeo je na mitrovačkom šetalištu, a intervju je u jednom trenutku prekinuo jer, kako je rekao, pištaljkom je morao da „pozdravi“ i određene opštinare koji su tuda prošli.
View this post on Instagram
*Dokle smo stigli kada se građani sada hapse zbog pištaljke?
Stigli smo do poslednje stačke podnošenja situacije u kojoj smo. Ovo nije prvo hapšenje zbog pištaljke, pre desetak dana hapsili su Stefana Veljkovića i mene isto zbog pištaljke kada smo protestovali zbog prefarbavanja naših nacionalnih simbola kod Trga braće Milić.
Ovo drugo hapšenje je udar na slobodu izražavanja, jer su nam pisali kaznu da remetimo javni red i mir. Onda bi trebalo svaki vozač koji zatrubi da se hapsi onako kako sam ja hapšen.
*Šta mislite da je razlog sve učestalijeg dolaska ministra policije Svečlje na sever Kosova?
Prošli put kada je došao u poslastičarnicu Faton Hajziri ga je noć pre toga prozivao da je “ministar gluposti i poslova” koliko sam mogao da razumem. Onda on, kako bi pokazivao mišiće, došao je sa kamerama, ali sam ga i tada omeo sa mojim legitimno postavljenim pitanjima oko upotrebe sile policije na severu. To su monoetičke strukture koje su se naselile na severu.
Posete su deo predizborne kampanje, šta god da se desi Svećlja i ostali dolaze da pokazuju mišiće. Nikad dobrom nisu došli na sever. Pogotovo ne dobrom za Srbe. I dok im politika bude antisrpska, mi ćemo protestovati pištaljkama.
Jedini način borbe je taj ili da uzmemo da se selimo u kolektivne centre u šatore u užoj Srbiji.
*Postoji li podatak koliko se Srba nalazi u kosovskim zatvorima trenutno?
Verujte mi da je to postalo toliko normalno, kao što kažu da se čovek za vreme rata navikne na smrt, tako smo se mi navikli ovde na hapšenje. Mi ovde više ne brojimo, samo neko nestane iz grada. Da li tako što se odselio ili tako što je završio u zatvoru. Više se toliko ne obraća pažnja, samo razmišljamo ko je sledeći od nas.
*Od Kurtijeve vlade smo i ranije čuli priču o politici suverenizacije severa, je l danas možemo da govorimo o suverenizaciji, želji da se Srbi integrišu?
Apsolutno ne. Možemo reći da je ovo samo u cilju albanizacije severa.
Mi živimo pod sankcijama direktno uperenim protiv srpske zajednice koje su uvedene pre godinu dana od strane Vlade u Prištini.
Neću da budem patetičan, da kažem da su naša deca navikla na Plazma keks i druge srpske proizvode. Živimo u kapitalističkom svetu. Ali danas vi kada odete u prodavnicu ne znate više šta kupujete jer se ni tamo ne poštuje dvojezičnost. To su sada neki turski proizvodi o kojima niko ništa ne zna.
Drugi aspekt sankcija vezan je za zabranu platnog prometa. To izgleda ovako – nama na severu i u svim srpskim sredinama jedina privredna grana je ugostiteljska delatnost, kafići i restorani, prodavnice.
Posledica te odluke je da naš čovek mora da ode u neki grad uže Srbije, a ne one smešne kontejnere u koje niko ne ide, podigne najviše 50.000 dinara i kupi namirnice u Raški. Tako se gasi naš privrednik ovde. Novac koji ostane se ne dira, jer uvek može da zatreba za nešto. Umesto da se ode na večeru, na kafu, ostane se kući i kaže “ko zna za šta će zatrebati, ko zna kada ćemo ponovo moći da podignemo novac”.
Pod albanizacijom mislim i na to što se grade kuće, ali ne za povratnike. Njih diže ministarstvo lokalne samuprave, ako su za povratnike onda treba da ih podiže Rašićevo ministarstvo za povratak.
Zakon jasno zabranjuje da se menja struktura stanovništva, ali to se ipak radi pod plaštom takozvane vladavine prava koja se ne poštuje. Takođe, imamo otvaranje radnji koje oni otvoreno zovu albanskim. Jedan od privrednika koji su došli na sever mi je rekao da ih teraju da otvaraju radnje i da na tenderima kupuju lokale i slično.
*U svetlu albanizacije posmatrate, verujem, i otvaranje mosta, jel očekujete da do toga dođe u dogledno vreme?
Čime će Aljbin Kurti da nahrani svoje nacionalističke težnje nego probojem kroz taj most, koji ne samo da ima simbolični značaj?
Čuli smo od građana jedan neoboriv argument protiv otvaranja mosta. A ko nam garantuje da za pet dana nakon otvaranja mosta neće šetalište da pretvore u saobraćajnicu? To je realan strah.
Sad sedim na šetalištu dok razgovaram s Vama, ali me ne bi iznenadilo da ovde jednog dana vidim bagere jer Mitrovicom ne vlada gradonačelnik Erden Atić, nego Vlada Kosova. Dok ne dođu legitimni predstavnici to se pitanje ne sme uzimati u razmatranje.
Nadam se da KFOR neće uzeti politiku – ne bežimo, nego se taktički povlačimo. Ako se to tako desi onda neka pakuju kofere i mi zajedno s njima.
*Očekujete li da se 9. februara uz paralamentarne raspišu i lokalni vanredni izbori za gradonačelnike i za Skupštine opština na severu?
Očekujem da će mandat na severu trajati četiri godine. Odbacujem takav scenario. Ono što smo videli je da se grabi svaki dan kako bi nam se iskopala što veća raka.
*Razmišlja li se o širem srpskom frontu na izborima?
Mi nismo za tu ideju. Znam da u našoj stranci ne bismo imali konsenzus čak i da neko predloži da idemo sa Srpskom listom. Sa njima nećemo u bilo kakvu predizbornu koaliciju. Planiramo izlazak, ali postoji jedno veliko ali – šta ako izazovu toliku paljevinu da do birališta se ne može ni doći.
*Vučić je u skoro rekao da će doći do instaliranja novih lidera među Srbima koji će biti u dosluhu sa Kurtijem. Mislite li da je na vašu opciju aludirao tada?
Ne znam na koga je mislio, postavite to pitanje njemu…
*Smetate li Beogradu?
Siguran sam da smetamo svima, uključujući naravno i Beograd, jer mi smo van kontrole. Radimo pametne stvari, sigurno smetamo, možda ne svima, ali određenim krugovima u Beogradu i Prištini sigurno. Svako ima svoje. Vučić ima Srpsku listu, Kurti ima Rašića, a gde smo mi “ničija deca”?
*Koliko se ove krize odražavaju na život Srba?
Nama se omča davno steže oko vrata, ali mislim da do centralnih izbora na Kosovu koji su zakazani za 9. februari da će biti za to stezanje upotrebljene i cvikcanlge i kljšeta, zbog glasova većinski albanskog nacionalističkog biračkog tela.
Takvo biračko telo stvorila je sama Vlada Aljbina Kurtija poslednjih godina jer nemaju šta da ponude. Nemaju da ponude nova radna mesta, fabrike, nemaju da ponude puteve, nemaju da ponude nijedan projekat, već samo ogrezlost u korupciju i bič i pendrek o naša leđa.
*Čuju se kritike prema Vučićevom režimu da su potrebni žustriji odgovori na Kurtijeve poteze. Može li dijalog dati rezultate?
O kom dijalogu pričamo? Gde je on? Zašto bi Kurti tražio nešto milom, kada može da dobije sve silom? Gde je dijalog, ponavljam, to je veliki znak pitanja.
Ako želite da čujete od mene da krenu tenkovi, nećete. Ja sam patriota čovek i ne želim da Beograd bude ili bombardovan ili da gladuju ljudi u celoj Srbiji da bi tenk pošao zbog moje kuće. Za Kosovo se ne umire, za Kosovo se živi. Treba ojačati porodicu ovde, ojačati ljude, sve strukture, ne samo jednu partiju i da se na taj način pruži otpor. Druge strukture osim Srpske liste imaju mnogo veći kredibilitet da pričaju o zastupljenosti srpskog naroda jer, za razliku od nekih iz Srpske liste, nemamo putera na glavi.
*Stojite li i dalje pri izjavi da je Vučić nosilac politike etničkog čišćenja Srba sa Kosova?
Ta izjava je usledila nakon povlačenja barikada gde smo svi bili besni na taj postupak i naravno da se očigledno to videlo kao povuci-potegni politika bez ikakvog efekta i za šta i danas trpimo odmazdu.
U pravu je bio Vučić kada je rekao da se sprovodi tiho etničko čišćenje, i evo čekamo kada će stići kraj.
Ovo zna se u kom pravcu ide, još od početka rata u Ukrajini. Priština očigledno aspiracijom prema severu nas ne vidi kao svoje ljude, već kao parazite koje treba otkloniti.
*Ali oni kažu da tako ne gledaju na sve, nego samo na bande koje maltretiraju, kako kažu, i Srbe?
Pa kako kad svakog građanina koje učestvovao u bilo kom skupu pokušavaju da okarakterišu kao kriminalca? Svi su za njih kriminalci, svaka muška glava. Došli smo u situaciju da moramo da se uzdamo da će žene da nas brane, trećepozivci i žene, invalidi. Valjda će svet bar tad kada njih budu hapsili stati ovome na kraj.
Strah od izbegličke kolone
*Pričali ste u jednom ranijem intervjuu za Danas da ste bili u izbegličkoj koloni 1999. godine. Postoji li danas strah kod Vas i Vaših sunarodnika da su takve scene ponovo moguće?
Možda bi kolona čak i obezbedila bolju budućnost od pojediačnog i tihog iseljavanja. Možda bi se sa kolonom uzelo koje parče zemlje pa se snašlo i napravilo. Ovako imamo previše nesnađenih naših ljudi.
Podeljeno mi je mišljenje. Meni je veliki strah od kolona jer sam lično to doživeo, ali se nalazimo u takvom stanju da je sve bolje od ovog u čemu se sad nalazimo.
*Razmišljate li lično o tome da se preselite?
Ne, ne, ne. Kao što me strah od te kolone i kao što se sećam kada me nisu prihvatali u Lazarevcu tada, kada su me nazivali “šiptarčetom” i staro i mlado, to se neće desiti. Ja ću živeti i u zatvoru ako treba, jer vidite da hapse svaki čas, ako ne, mogu onda da me zatrpaju, ali ja moju zemljicu napustiti neću.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
