Foto: FoNet/ Božidar PetrovićAleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, kaže da priča o vojvođanskom separatizmu u ovom trenutku ima samo jedan cilj, pokušaj unošenja razdora među studente, koji su pogonska snaga ovih protesta.
Kao kopredsednik i idejni tvorac Igmanske inicijative, Popov je jedan od najboljih poznavatelja dešavanja na Zapadnom Balkanu, a Vojvodina mu dođe kao najuža specijalnost.
Kako kaže u razgovoru za Danas, vlast ne uspeva da posvađa studente kroz spinovanje o izmišljenom vojvođanskom separatizmu, a to najbolje pokazuje scena koja je izazvala suze kod mnogih građana i koja će se naći i u nekim budućim udžbenicima istorije, „kada studenti iz Beograda i studenti iz Novog Sada razmenjuju zastave na Varadinskom mostu“.
– Suviše su oni pametni da bi se tako olako hvatali na ove jeftine SNS trikove. Niški studenti su im odgovorili transparentom na kome je pisalo “Neka ljube se istog i zapad i sever i jug”. A bilo je i duhovitih poput “Istočna Srbija bi da se otcepi od Kine”. A bilo je i duhovitih poput “Istočna Srbija bi da se otcepi od Kine”. Što se tiče Kosova, tu je temu već odavno potrošio (Banjska mu još diše za vratom), a i Republiku Srpsku kroz dosadašnjih desetak Dodikovih najava izlaska iz sastava Bosne i Hercegovine. Naravno, na takve trikove ne bi blagonaklono reagovala ni međunarodna zajednica – rekao je Popov.
* Kako ocenjujete dva skupa koja su održana na Sretenje – studentski u Kragujevcu i Vučićev kontramiting u Sremskoj Mitrovici?
Onaj u Kragujevcu je odisao vrcavošću poruka sa parola i transparenata, mladalačkom energijom, pameću i duhovitošću. Nije im smetala ni zima ni žuljevi na nogama od dugog pešačenja. Studentsko pismo koje je tamo pročitano pokazalo je zrelost i mudrost studentske generacije koja je uspela da Srbiju digne na noge i iz temelja uzdrma ovu korumpiranu u kriminal ogrezlu vlast. Hodajući sa svih strana Srbije kroz sela, zaseoke i gradiće put Kragujevca, studenti su sejali i taj mladalački duh i doprinosili da se kod mnogih iz tih mesta koji su do tada bili zaluđeni SNS propagandom, bar uzdrma, ako ne i promeni, uverenje da je ova vlast dobra i nepogrešiva i da studenti nisu u pravu.
Isforsirani i uštogljeni SNS miting u Sremskoj Mitrovici najbolje se može opisati parafrazirajući Đorđa Balaševića – bio je miting i šta da se priča, parada obmane i kiča… Uz sve laži iznesene na račun Vojvodine nisu imali bar toliko originalnosti pa je kopirajući studente i glavni govornik “pumpao” a „Narodnu deklaraciju o Vojvodini u Srbiji” je “usvojio” plenum privedenih učesnika. Zato je”zablistao” Dodik sa svojom čuvenom pesmom “Ne može nam niko ništa”, falio je još samo Dačić da mu tercira.
Ko je gledao, ako ima imalo pameti u glavi, sve mu je bilo jasno. Svi, uglavnom privedeni učesnici, smoreni patriotskim parolama i gomilom laži i obmana koje su čuli, Dodikovim “umetničkim” nastupom i zimom, jedva su čekali da se sve završi, sednu u tople autobuse i odu svojim kućama.
* Ipak, opet smo prisiljeni da slušamo o „vojvođanskom separatizmu“. Da li je u Vojvodini od prisajedinjena pa do danas, postojao ikada separatistički pokret, bilo koga?
– Nisam istoričar, ali na osnovu dosadašnjeg bavljenja pitanjima decentralizacije i regionalizacije Srbije, mogu da kažem da nemam saznanja da je u Vojvodini postojao neki separatistički pokret. Da se razumemo, separatizam bi podrazumevao zalaganje za izdvajanje Vojvodine iz državnog okvira Srbije, a ni jedna relevantna politička opcija u Vojvodini nije ni u svom programu niti političkom delovanju imala takvu ideju.
Naprotiv, početkom devedestih godina preovladala je centralistička tendencija pa je tako Milošević Ustavom Srbije koji je donet 1990. godine autonomiju Vojvodine sveo na takozvanu fasadnu autonomiju, jer su joj ukinuta sva izvorna prava i nadležnosti koja je do tada imala. Ništa bolje Vojvodina nije prošla ni sa Ustavom iz 2006. godine u kome je za nju definisana jedna jedina izvorna nadležnost, a to je da donosi svoja znamenja – grb i zastavu, a sve ostala su u skadu sa Ustavom i zakonima. To je kao reakciju imalo zalaganje jednog broja relevantnih političkih subjekata iz Vojvodine za vraćanje izvornih prava i ovlašćenja Pokrajini, ali ni jedno od tih zalaganja nije išlo u pravcu izdvajanja Vojvodine iz sastava Srbije.
* Koliko ova tema vojvođanskog separatizma može da se održi u javnom prostoru?
– Neće dugo opstati, jer se događaji u poslednje vreme ubrzavaju i finale cele priče će, iskreno se nadam, biti odlazak jednog krimininalizovanog, korumpiranog režima sa vlasti. Pitanje decentralizacije Srbije i u tom okviru autonomije Vojvodine je legitimno demokratsko pitanje, a ne jeres kako to predstavlja sadašnja vlast izjednačavajući ga sa separatizmom. Pitanje decentralizacije i ostalog dela Srbije je nakon prošlih izbora pokrenuo i doktor Dragan Milić iz Niša, osnivač grupe građana (koja je na prošlim lokalnim izborima u Nišu ostvarila izuzetan rezultat) i Pokreta za decentralizaciju Srbije.
Dakle ovo nije isključivo vojvođanska priča. Uostalom, kako sada pokretati pitanje teritorijalne decentralizacije vlasti kada na državnom nivou nemamo onu osnovnu decentralizaciju vlasti, odnosno podelu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Tu sada imamo situaciju tri u jedan – sva je vlast koncentrisana u rukama jednog čoveka. To pitanje će se na pravi način moći rešavati tek u demokratskom ambijentu kada, nadam se uskoro, ova vlast siđe sa političke scene.
* Šta bi trebalo da predstavlja najavljena deklaracija o Vojvodini? Ali i šta znači Vučićevo odustajanje od velikog mitinga u Novom Sadu i preseljenja u Sremsku Mitrovicu?
– Sama Deklaracija bi trebala, kao i neke ranije Deklaracije, da služi samo zamazavanju očiju javnosti, još jedan od pokušaja bildovanja nacionalizma. Što bi rekli studenti “pumpaj”, ali ti to ništa neće vredeti jer su studenti već dobrom delu građana otvorili oči. A od Novog Sada nije odustao, ne zbog neugodnosti vraćanja na mesto zločina, nego zato što je svestan da bi to prevršilo svaku meru i da bi u gradu u kome se desila tragedija koja je podigla na noge Srbiju, doživeo samo prezir jer i tradicionalna lalinska pristojnost i trpeljivost imaju svoje granice.
* Da li tema vojvođanskog separatizma ipak može nekako da se zaoštri?
– Najavljeno je da će Deklaracija koja je “aklamacijom” usvojena na skupu u Sremskoj Mitrovici biti poslata i u skupštinsku proceduru. To će biti pokušaj da joj se produži propagandni rok trajanja ali će sve to, kako sam ranije napomenuo, preteći događaji koji će u konačnici dovesti do toga da pravi krivci za novosadsku tragediju budu politički i krivično sankcionisani, a to vodi do samog vrha vlasti.
* Jedino gde se Vojvodina ne prikazuje u sastavu Srbije je na mapi Velike Mađarske koju na svom šalu često nosi i mađarski premijer Viktor Orban, a koga naš predsednik Vučić predstavlja kao svog najvećeg saveznika i prijatelja.
On i jeste jedini separatista u ovoj priči jer dok su predsednik i njegova kamarila nekoliko ljudi iz Vojvodine koji krtikuju njegov autoritarni režim optužili za vojvođanski separatizam bez i jednog jedinog dokaza, nije mu smetalo kada Orban nosi šal sa mapom velike Mađarske na kojoj je i Vojvodina, jer su njih dvojica braća po autoritarnosti.
Dok su druge države čiji su se delovi teritorije našli na toj mapi uložile tim povodom oštar protest, njemu jedinom ta mapa nije smetala. Uostalom nije mu smetalo ni kada je bista Pala Telekije, čije su trupe 1942. godine napravile pogrom u Vojvodini, svečano postavljena u mađarskom Parlamentu.
* Da li će Vučič pokušati da zakomplikuje situaciju u regionu? Kako vam izgledaju odnosi zemalja u okruženju prema nama otkada je počela ova studentska revolucija?
– On to već pokušava da uradi optužujući Hrvatsku, njene građane i SOA, da stoje iza studentskih protesta, ali mu to ne prolazi. Kada je reč o odnosu suseda, ali i ljudi u drugim zemljama, Srbija je po prvi put posle devedesetih svetu pokazala jedno veličanstveno lepo lice koje su u svet odaslali naši studenti i tako osvojila mnoge simpatije.
* Kako će izgledati podrška ključnih partnera, pre svega najbližih, EU, prema Vučiću i da li se ona menjati?
– Ponašanje čelnika EU (setimo se samo nedavne posete Ursule Fon Der Lajen Srbiji) pa i nekih evropskih lidera – Šolca i Makrona na primer, je delovalo razočaravajuće za sve one koji iskreno navijaju za Srbiju u EU. Međutim, izgleda da svest o tome šta se zapravo dešava u Srbijii i da je ono za šta se zalažu studenti jedino u skladu sa evropskim poimanjem demokratije i ljudskih prava i sloboda, polako ali sigurno dopire do nekih od ključnih faktora u EU. To se najbolje videlo kroz raspravu o situaciji u Srbiji koja je pre neki dan vođena u Evropskom parlamentu.
* Studenti su već učinili mnogo, preciznije, najviše od svih u ovom veku, ali hoće li protesti uspeti u tome da dovedu ovaj režim do kraja?
– Studenti, ali i akademska zajednica u celini, su već pripremili teren za smenu ove korumpirane vlasti. Protesti su se proširili na skoro sve jedinice lokalne samouprava u Srbiji, a studentima se svakodnevno pridružuju pripadnici i drugih cehova, ali i brojni obični građani, tako da je to situacija sa kojom vlast ne može da se nosi sem primenom nasilja. Ali to su već probali i videli su da su na taj način podstakli samo još veći bes i nezadovoljstvo i kod onih građana koji su sve to doskora pasivno posmatrali.
Otud i pomirljive poruke prema studentima iz Sremske Mitrovice i po koji put upućen poziv na dijalog. Ako im, kako je pre neki dan nagovešteno, za vrat sedne i Laura Koveši (studentsko “Smeši ti se smeši Laura Koveši”) zbog korupcije u trošenju evropskih para onda je njihovo vreme odbrojano, a ova ili neka druga Zagorka Dolovac moraće da počnu da rade posao za koji su plaćeni.
A nadam se da će se kroz ove proteste od prepoznati, ili iznedriti nova snaga koja će zajedno sa probuđenom mladošću znati i moći da se izbore sa tragičnim posledicama SNS-ove dvanajstogodišnje vladavine i počne korak po korak da gradi novu evropsku demokratsku Srbiju.
* Kakva je sličnost ili razlika između sadašnjih protesta i onih iz 1968. godine čiji ste vi bili protagonista i jedan od vođa protesta na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu?
– Sličnost je u tome što se u vreme kada to nije bilo zamislivo studentski bunt proširio na mnoge fakultete u Jugoslaviji, gde je Beograd prednjačio, i što su i u ta, po nekim jednoumna vremena, uz sve rizike po njih, naši profesori i dekani bili uz nas. Razlika je u tome što je razlog i svetski kontekst bunta bio sasvim drugačiji.
Naša osnovna parola je bila – dole crvena buržoazija, jer su u to vreme počela društvena raslojavanja, gde su povlašćeni političari počeli da koriste pogodnosti koje nisu bile dostupne većini ostalih građana. Ma šta ko mislio, Jugoslavija je u to vreme bila uređena i pristojna država i te anomalije, koje su dečja igra u odnosu na sadašnji zulum koji sprovodi vlast, zasmetale su mladima, posebno studentima koji su imali svoje ideale. Mi smo u to vreme kao generacija bili mundijalisti, jer se bunt studenata sa Sorbone širio Evropom, pa je zahvatio i dve socijalističke zemlje – Jugoslaviju i Poljsku.
* Vlast teško pronalazi svoje protivnike u priči o separatizmu?
– Priče o vojvođanskom separatizmu su najobičnije podvale i, kao što neko reče, ovde su glavni sepratisti zapravo Vučić, premijer u ostavci Vučevič i Ana Brnabić, jer jedino oni prizivaju vojvođanski sepratizam kojeg nema. Oni postave tezu, polemišu sa tom izmišljenom tezom o sepratizmu i oponente režimu iz Vojvodine optuže da su glavni separatisti. Tako je Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine, nedavno izjavila: “Ti ljudi su separatisti, da li vi razumete? Ja kao predsednica Skupštine pozivam institucije da rade svoj posao. Čekaj bre, je l’ Pućdemon u Španiji može tako separatistički da se šeta i priča? Ne, nego će biti uhapšen, pa će biti u egzilu“, kazala je Brnabić. Dakle ona je od izmišljene teze o separatističkim namerama dvojice trenutno najčešće spominjanih političkih protivnika – Dinka Gruhonjića i Gorana Ješića, došla do toga da su oni već postali vlast u Vojvodini, kao svojevremeno Pućdemon u Kataloniji, i već sproveli referendum o izdvajanju i zato kao sepratisti i izdajnici treba da sede u zatovoru. Jeste da je ovo van svake pameti, ali i veoma opasna teza jer pokazuje da bi ona, i cela vladajuća garnitura, najradije svoje političke protivnike videla u zatvoru, pa makar i pod iskonstruisanim optužbama. Podesća li vas ovo na neka druga vremena i neke druge države gde se to zaistinski dešavalo?
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
