INTERVJU Ambasadori Nemačke i Francuske: Ne pravimo kompromise oko demokratije u Srbiji

* Kako vidite danas Jelisejski sporazum Nemačke i Francuske? 

– Iznad svega, sa 60. godišnjicom Jelisejskog sporazuma, mi proslavljamo izuzetne odnose između Francuske i Nemačke koji su bez premca u čitavom svetu. Jelisejski sporazum je istorijsko delo dvojice evropskih političara vizionara: nemački kancelar Konrad Adenauer i francuski predsednik Šarl de Gol su uspeli da uspostave novu osnovu odnosa između dve zemlje koje su dugo bile neprijatelji, uključujući društvo i svoje građane u taj proces. Najzad, to je jedna od tajni uspeha Jelisejskog sporazuma – to što su ga građani s jedne i druge strane Rajne podržali i što su mu udahnuli život. Sa više od 2.000 bratimljenja gradova i osam miliona mladih koju su se zbližili preko Francusko-nemačke kancelarije za mlade i preko školskih razmena, francusko-nemački odnosi stoje na čvrstoj osnovi.

Volja generala De Gola i kancelara Adenauera da ne samo okrenu stranicu ratova već i da izgrade zajedničku evropsku budućnost nije nimalo izgubila na svojoj snazi. Glasine, koje zapravo i nisu neka novost, o navodnim razmimoilaženjima u francusko-nemačkom dvojcu ne mogu da se održe pred činjenicama.

* Odnosi u Evropi nisu baš u najboljem stanju.

– Što se Evropske unije tiče, pre svega vidimo da je „izneverila“ prognoze nekih, pokazujući izvanredno jedinstvo pred ruskom agresijom i kroz solidarnost sa ukrajinskim narodom. Evropska unija je prošla jednu vanrednu godinu u 2022. i morala je da se suoči sa novim izazovima, kao zajednica vrednosti i kao garant bezbednosti i mira kao i zaštite blagostanja stanovništva. EU je dokazala da zajedničko delovanje i zajedničko traganje, ponekad kontroverzno, za najboljim putem koji treba slediti, jesu i ostaju njena snaga.

* Šta očekujete u 2023. godini?

– Izazovi u 2023. godini neće biti manji. Međutim, ipak znamo da, kao Evropska unija, mi imamo sredstva ih prevaziđemo. Ova godina će biti prilika da Evropska unija afirmiše svoj suverenitet u svim oblastima uključujući ekonomsku kao i svoju sposobnost da deluje u korist bezbednosti i mira, posebno povodom ukrajinske tragedije. Proširenje EU ostaje naravno druga prioritetna okosnica.

* Da li je moguće pomirenje Srba i Albanaca, ali i Srba i Hrvata po principu onoga što su uradile Nemačka i Francuska nakon Drugog svetskog rata – Adenauer i De Gol?

– Istorija se naravno nikada ne ponavlja, ali može da posluži da osvetli budućnost, da parafraziramo reči francuskog mislioca iz 19. veka Aleksisa de Tokvila. Tako iz te lepe avanture francusko-nemačkog pomirenja mogu da se izvuku korisne pouke. Nesporno je da je najvažnija politička hrabrost da se odustane od uvek tako lakog udaranja u bubnjeve nacionalizma kako bi se, baš naprotiv, sagledalo svoje mesto u budućnosti i bilo korak ispred istorije. Francusko-nemački primer takođe ukazuje na neophodnost rada na kulturi sećanja u koji moraju da budu uključeni istoričari, kao i na ključnu ulogu mladih, bilo da govorimo o Francusko-nemačkoj kancelariji za mlade koja takođe obeležava svoju 60. godišnjicu, ili o Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih Zapadnog Balkana (RYCO) osnovanu 2016. godine. Najzad, evropska konstrukcija je bila i ostaje snažan pokretač približavanja među narodima sa perspektivom pristupanja EU za koju se nadamo da je blizu što se tiče zemalja Zapadnog Balkana.

Pomirenje se uvek napaja iz više izvora: volja za dijalogom, hrabrost da se suoči sa prošlošću, poštovanje prema drugom, angažovanost za novi suživot. Pomirenje se dešava sa i između ljudi, ono ne može da se nametne. Oblik koji poprima je sigurno veoma individualan. Trajanje procesa pomirenja može značajno da se razlikuje. Ali nema sumnje da ono predstavlja blagoslov za pojedince i narode.

* U čemu se nemačko-francuski predlog za rešenje kosovskog pitanja razlikuje u odnosu na američki?

– Između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država postoji veoma veliko jedinstvo pogleda na pitanje Kosova, čega su Beograd i Priština u potpunosti svesni. To je suštinski element u rešavanju ove krize, zbog čega svi izražavamo zadovoljstvo. U čemu se sastoji francusko-nemačka inicijativa koju spominjete? Radi se o tome da se zapravo podrži evropsko posredovanje koje je u toku, udahnjujući novu političku dinamiku i ponovo stavljajući na sto fundamentalne ciljeve koji su jasni: normalizacija odnosa između Beograda i Prištine i zaštita prava srpske manjine na Kosovu.

* Stalno je zaoštravanje odnosa Srbije i Nemačke, ali ne i Srbije i Francuske. Kako to objašnjavate i gde vidite uzroke zaoštrenih odnosa, pošto su Francuska i Nemačka zajednički predložile plan za rešenje kosovskog pitanja?

– Nemačka i Francuska imaju tesne i snažne odnose sa Srbijom koji, čak i ako imaju različita izvorišta, deo su jednog istog evropskog okvira i imaju za cilj da omoguće Srbiji da se zapravo pridruži velikoj evropskoj porodici.

* Postavljanjem barikada na severu Kosova bili smo vrlo blizu oružanom sukobu Srbije sa međunarodnim i kosovskim vojnopolicijskim snagama. Šta očekujete u kom pravcu će se dalje situacija razvijati? 

– Ne treba Srbiju i evropske i međunarodne misije raspoređene na severu Kosova stavljati na suprotne strane. Naprotiv, izražavamo zadovoljstvo dobrom koordinacijom koja je stvorena između svih aktera, posebno pod pokroviteljstvom Evropske unije i specijalnog predstavnika Miroslava Lajčaka i koja je omogućila da dođe do smirivanja situacije na terenu krajem decembra. Pored tog dogovora, sada je hitno da se načine novi koraci: sprovođenjem u delo potpisanih sporazuma uključujući uspostavljanje zajednice opština sa srpskom većinom i povratak Srba u institucije i hvatanjem ukoštac sa svim pitanjima koja ostaju na stolu.

* Kolika je mogućnost oružanog sukoba na Kosovu u budućnosti?

– Niko ne može da zamisli jednu takvu opciju koja bi naravno bila katastrofa za ljude koji tamo žive i za naš kontinent.

* Kako vidite vlast Aleksandra Vučića (Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom osuđuje stanje demokratije u Srbiji)? Pojedini mediji u Evropi, ali i politički analitičari i teoretičari, optužuju Zapad da podržava autokratiju u Srbiji. Šta Vi mislite o tim optužbama?

– Uloga Evropske unije nije da podrži ili da odlučuje o vladi neke zemlje kandidata kao što je Srbija već da procenjuje kvalitet sprovedenih reformi. To je deo veoma normiranih pregovora, s jednim legitimnim nivoom zahteva. Demokratija predstavlja osnovu za pregovore: nema govora o tome da EU čini kompromise po pitanju demokratije. Započete su reforme koje mi pozdravljamo, posebno u oblasti pravosuđa. Sada ih treba iskreno sprovesti u delo i naročito ići dalje i brže. Odsustvo pluralizma u medijima ostaje velika tema za zabrinutost i traži da se hitno napreduje po tom pitanju. Iako se svi radujemo zbog povratka pluralizma u Skupštinu, vitalnost demokratije u Srbiji će se takođe meriti mestom i poštovanjem prema opoziciji.

* Koliko je Srbija danas „faktor stabilnosti“ na Balkanu, što već decenijama ponavljaju političari sa Zapada? Deluje da je Srbija više faktor stabilne nestabilnosti?

– Niko ne može da negira centralno mesto koje zauzima Srbija u regionu Balkana i ulogu zemlje koja daje impuls. Nije naime slučajno što se Srbija nalazi u srcu inicijativa za regionalnu saradnju za veću slobodu kretanja i razmena kao što je Berlinski proces. Mi takođe smatramo da je Srbija sposobna da preuzme inicijativu za neophodan rad na pomirenju i na kulturi sećanja koji ostaje da se uradi u regionu kako bi se mladima u Srbiji ponudila nešto drugačije od budućnosti u ogorčenosti.

Stabilnost uvek proističe iz međusobnog poverenja i dobrog uzajamnog delovanja između svih aktera. Ona ne može biti plod rada samo jednog od njih već svako može da da važan doprinos. I u tom smislu mi nastavljamo da polažemo velike nade u Srbiju.

* Predsednik Vučić je izjavio da „Srbija više ne veruje Zapadu“. Očekujete li da će se Srbija okrenuti od EU, naročito u kontekstu stalnog odlaganja ulaska u Uniju?

– Preovlađujući javni govor nepoverenja prema Evropskoj uniji i šire prema „Zapadu“ je zabrinjavajući. Zaista, to doprinosi tome da se pokaže iskrivljenja slika partnerstva između Srbije i Evropske unije koje je u stvari veoma tesno. Ima li snažnijeg simbola od više od 12.000 Srba koji su do dana današnjeg učestvovali u programu univerzitetske razmene Erasmus. Evropska unija je takođe bila prisutna prošle godine na jesen kada je pomogla Srbiji da se izbori sa energetskom krizom, preko izvanredne finansijske pomoći. Važno je da se Srbija, kao zemlja kandidat, odlučno obaveže na poverenje sa Evropskom unijom. Uvek će uz sebe imati Francusku i Nemačku na tom putu.

* Ima mišljenja u javnosti da je Srbija trgovala velikim infrastrukturnim projektima sa Francuskom i Nemačkom kao što su beogradski metro, spalionica, koncesije za aerodrom u Beogradu… za političko ćutanje o stanju demokratije u Srbiji?

– Ne slažemo se sa takvim viđenjem stvari, inače dosta opasnim po demokratiju jer je prilično verovatno da podgreva teorije zavere. Naravno, ono ni u čemu ne odražava stvarnost odnosa između naših zemalja. Francuska kao i Nemačka su ponosne što doprinose ekonomskom razvoju Srbije, preko velikih projekata korisnih za građane. Prisustvo naših preduzeća u velikoj zemlji u našem susedstvu poput Srbije se logično objašnjava kvalitetom njihove ponude koja u svim tačkama odgovara evropskim ekološkim i društvenim standardima. Angažovanje naših preduzeća je deo naše sveobuhvatne saradnje koja, osim političkog dijaloga o jednoj širokoj lepezi pitanja, obuhvata takođe i politiku razvoja, kulture, nauke i obrazovanja kao i drugih oblasti.

* Koliko je nećkanje Srbije da uvede sankcije Rusiji uticalo na odnose sa Nemačkom i Francuskom?

– Budimo jasni: usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije, čije su neodvojivi deo sankcije, čini integralni deo obaveza koje je Srbija preuzela u trenutku kandidature za članstvo u Evropskoj uniji. Ni u kom slučaju se ne radi o nekom novom zahtevu. Želja koju su izrazile Francuska i Nemačka, kao i druge zemlje članice je da taj sporazum bude ispunjen po jednom tako vitalnom pitanju za našu zajedničku budućnost kao što je odbacivanje ruske agresije kako bi zabeležila odlučujuće pomake ka priključivanju Evropskoj uniji.

* Očekujete li zaokret Srbije u pogledu uvođenja sankcija Rusiji ili okretanje leđa Zapadu?

– Ne mislimo da srpski narod može da teži nečemu drugom do modelu društva zasnovanog na slobodi i demokratiji i da oseća i najmanje razumevanje prema aktuelnom ruskom režimu i zločinima za koje je taj režim odgovoran. Ali odluka je na Beogradu.

Evropa posle odlaska Angele Merkel ostaje ujedinjenija nego ikad 

* Kako vidite novu evropsku arhitekturu nakon odlaska Angele Merkel i nakon napada Rusije na Ukrajinu?

– Evropa ostaje ujedinjena više nego ikad, videli smo to povodom ukrajinske krize i njen se cilj nije promenio – a to je cilj proširenja. Evropska politička zajednica, koja je sa uspehom započela u oktobru prošle godine, važna je i veoma konkretna etapa ka integraciji za koju ta zajednica nije zamena. Srbija više nego ikada ima svoje mesto u novoj evropskoj arhitekturi koja je u nastanku.