INTERVJU Dr Branimir Jovančićević: Šta može da ostane od čoveka posle dvanaest godina intenzivne glume?

Prvi u nizu razgovora oko Rio Tinta, Vučić je započeo u Malom Zvorniku. Kako vam se čini, da li je uspeo da objasni građanima zašto nam je Rio Tinto potreban?

Glavno pitanje nad svim drugim pitanjima je zbog čega toliko grčevita borba za opstanak na vlasti. To izlazi iz okvira ponašanja predsednika jedne obične evropske države i duboko ulazi u okvire ponašanja autokrate i diktatora, nalik onim najvećim tokom dvadesetog veka i ovim danas.

Inače, odabrao je za početak Zvornik zbog Drine. Kod političkih oponenata stvara još veći animozitet, a kod svojih glasača on i nema šta više da postigne.

*Pitanje je zašto se Vučić tako grčevito bori da ostane na vlasti

Ako je predsednik uglavnom odgovarao na pitanja građana tvrdnjom da se ne razume previše u kopanje litijuma, čemu je trebalo da posluži taj prvi u nizu, kako je najavljeno, razgovora o Rio Tintu?

On ne može da odgovori niti na jedno pravo i stručno pitanje. Njegovi odgovori su demagoški, frazerski. On zapravo i ne odgovora na postavljena pitanja. On priča svoju neku priču bez obzira kakvo je pitanje i postavljeno. Sve to gledamo već 12 godina. U početku smo bili zbunjeni, a danas smo naviknuti na to. Više se i ne čudimo. Samo se pitamo – zar se nama stvarno sve ovo dešava? Imamo opciju da ga uopšte ne slušamo, ili da ako ga, ipak, pomalo i slušamo i to primimo kao nekakvu pozorišnu predstavu kad-kad sa elementima komedije, a nekada sa elementima tragedije.

Da li bi možda bilo celishodnije da predsednik Srbije sedne sa stručnjacima i da mu oni objasne prednosti i posledice iskopavanja litijuma?

Ja mislim da on ima svoju logiku, koju mi ne razumemo, a da ona prava logika kod njega više i ne postoji. Zbog toga pravi argumenti nemaju značaja. Nije to ni tvrdoglavost, to sve više liči na teranje inata, ili je prosto u situaciji da ne može da odustane i da promeni mišljenje. Ne zna se šta je po građane Srbije opasnije, odnosno gore.

Dvanaest godina vodi monologe, pa neka tako i ostane: Opozicija o ponovljenom Vučićevom pozivu na razgovor

*Bilo bi mi interesantno da sa Vučićem popričam iz bliza, čisto fenomenološki

Da li biste vi kao profesor Hemijskog fakulteta bili spremni da podučite predsednika ?.

Meni bi možda bilo interesantno da popričam sa njim, onako “iz bliza”, ali bez nade da mogu nešto pozitivno da postignem. Više fenomenološki. Eto, da u ovom životnom dobu upoznam i tako nešto. Ponekad mi se učini da je kod njega u pitanju sve jedna velika gluma. Možda je i bila u početku. Ali posle dvanaest godina tako intenzivne i svakodnevne glume, šta može da ostane od čoveka. Ako ostane čovek, onda je on baš ljudina. Međutim, čisto sumnjam.

Vi ste se već izjasnili da ste protiv iskopavanja litijuma. Zbog čega konkretno i da li su stvrano mogući “ apokalitični scenariji“, u slučaju da Rio Tinto počne kopanje?
.
Ja sam protiv rudnika ovog tipa, jer sam siguran da bi on uništio jednu lepu teritoriju u Srbiji. Siguran sam da bi on ugrozio veliko i vrlo kvaliteetno ležište pijaće vode, što bi iza sebe ostavio jalovišta kao potencijalne ekološke bombe, i što bi označio početak otvaranja ko zna još koliko drugih, sličnih rudnika. Drugi su već rekli, “mnoge ekološke štete mogu da se isprave, ali one koje ostaju posle rudnika ovog tipa su večne”. Finansijsku korist imala bi samo strana kompanija. Građani Srbije od takvog rudnika ne bi imali gotovo ništa. Samo plate zaposlenih u tom sistemu, a to mogu da ostvare i na drugi, mnogo lakši i zdraviji način.

Vaš bivši kolega poslanik, naprednjak, Vladimir Đukanović, danima sa društvnih mreža ubeđuje građane da je štetniji sumpor koji koriste poljoprivrednici, o onog koji bi bio u iskopavanju litijuma?

Zar je uopšte važno šta govori Vladimir Đukanović posle svega što je u životu rekao i uradio? A to što je rekao ne samo da nije istina, već zvuči cinično.

Ko je Sanja Sakan, naučnica koja je Vučiću objasnila zašto ne treba otvarati rudnik litijuma?

*Šta ako je ova vlast stvarno odlučila da Srbiju pretvori u rudarsku regiju?

U javnostima se spominjalo više lokacija na kojima bi se kopalo. Imate li vi tačniju informaciju o lokacijama, obzirom da su ljudi širom Srbije zabrinutida rudarenje neće zaobići njihov kraj?

Posebna opasnost je u baš u tome. Šta ako je ova vlast stvarno odlučila da Srbiju pretvori u rudarsku regiju? Ne smem ni da pomislim, ali u pitanju je skoro cela Zapadna Srbija sa mineralima kao što su jadarit ili probertit, a onda istočna Srbija sa bakrom i zlatom. Zvuči neverovatno, ali ne toliko ako se ima u vidu sve ovo što sam već prethodno rekao. Postavlja se samo pitanje da li u Srbiji ima kapaciteta da se svemu ovom odupre.

Verujete li da država može da kontroliše „Rio Tinto“ i da će se kopati, kako kaže Vučić, tek kada Nemačka da garancije da je sve bezbedno?

Garancije se daju samo u fazi donošenja finalne odluke, radi smirivanja tenzija kod građana. One će biti zaboravljene kada se u proces krene. Tad će važiti samo sredstva na osnovama ogoljene sile. Uostalom, tako rudarske komapnije rade u celom svetu. Zašto bi kod nas bilo drugačije, kada su i kod nas korupcija i bezakonje dostigle nivo kakav je i kod svih tih zemalja u kojima se slični rudnici nalaze.

*Nikada kolege sa Rudarsko-geološkog fakulteta nisu oskudevale u novcu

Dekanka Rudarsko geološkog fakuteta poručuje da taj fakultet neće izaći sa zvaničnim stavom o eksploataciji jadarita, jer je to „posao Ministarstva, a ne fakulteta.? Da li je to pogrešno i kakav je stav vašeg fakulteta?.

Kolege sa Rudarsko-geološkog fakulteta rade svoj posao, onako kako su ga oduveek radili. Ne vidim tu neke promene. Njihovo jeste da pronađu sirovinu i da posle istraživanja daju smernice ka eksploataciji. Naravno, sve se to uradi u okviru definisanih projekata koji uključuju vrlo solidne honorare. Nikada moje kolege sa ovog fakulteta nisu oskudevale u novcu. Naručilac posla može da bude država, domaća privatna kompanija, ili pak strana kompanija. Ponekad se iz svega toga iznedri i po neki naučni rad. Odluku o sudbini njihovih stručnih i naučnih aktivnosti donosi resorno ministarstvo, odnosno Vlada. Naravno, da na Rudarsko-geološkom fakultetu postoji ne mala grupa koja se bavi samo fundamentalnim istraživanjima. Ja lično ne mogu da budem protiv svega toga.

Šta su po vama pokazali protesti građana širom Srbije poslednjih mesec dana i kako je moguće da je životna sredina okupila mnogo veći broj ljudi, nego protesti po nekim drugim pitanjima?

Na prvi pogled to jeste iznenađujuće, pošto se zna da u Srbiji kod građana svest o životnoj sredini nije baš na nekom zavidnom nivou. Kako je mogućno da, recimo, građanima ne smetaju divlje deponije, svuda prisutan otpad na javnim površinama, zagađene reke, priobalja. A onda na ekološkom skupu se pojavi 50 ili više hiljada ljudi. To jeste pitanje za sociologe. Oni bi trebalo time da se pozabave. Mislim da bi to bilo jedno vrlo interesantno istraživanje koje bi pokrilo nekoliko doktorskih teza na Filozofskom fakultetu.

*Političke stranke moraju da se uključe u proteste

Očekujete li da se ti protesti nastave i da li je pametno da se opozicija drži po strani ?

Ja se nadam da će se protesti nastaviti. To i jeste naša jedina nada. Političke stranke moraju što pre da se u proteste uključe. Ekološka udruženja i organizacije imaju svoj značaj, ali stranke sa svojom logistikom, čvrstinom i iskustvom mogu da budu od velike koristi. Uostalom, one su te koje u budućnosti treba da budu nosioci političkih promena. Znamo da postoje i rizici. Ali, prosto drugačije ne može.

Odakle vam informacije da socijalisti i naprednjaci učestvuju u protestima , da su protiv kopanja litijuma i koliko je ona pouzdana?

Ja sam univerzitetski profesor, ali sam i potpredsednik Demokratske stranke. Bio sam i narodni poslanik godinu ipo dana. Pratim politiku i u politici sam bezmalo 40 godina. Zar je čudno što imam takva saznanja. Ona mogu da budu eksplicitna, a mogu da budu i rezultat interpretacije političkih događaja i zaključaka koji iz njih proizilaze.