INTERVJU Dragan Đilas: Očekujem da ćemo na izbore do kraja godine

* Jakov Milatović u Crnoj Gori je čini se, pobedio na predsedničkim izborima, pre svega glasovima stanovnika glavnog grada Podgorice? Da li glasovi u Beogradu mogu da, po Vašoj proceni, smene Aleksandra Vučića?

– Nije moguće porediti izbore u Crnoj Gori i Srbiji. U Crnoj Gori najgledanija televizija, najčitaniji portal i novine su profesionalni, a ne režimski kao u Srbiji, u Crnoj Gori nema tablodnih televizija i novina kojima je jedini zadatak da uništavaju protivnike režima dok u Srbiji oni kreiraju atmosferu linča neistomišljenika. Crna Gora je najbolji dokaz da približavanje Evropskoj uniji, a oni su došli na korak od članstva, ruši autokratske režime. I to treba da, pre svega, naučimo iz onoga što se desilo u Crnoj Gori. U Crnoj Gori postoji konsenzus svih ili gotovo svih političkih faktora o tome da je najvažniji državni interes članstvo u EU. U Srbiji tog konsenzusa nema, nema čak ni spremnosti kod vladajućih stranaka da razgovaramo o potrebi usklađivanja spoljne politike sa EU, a kamoli da se sa Evropom uskladimo po pitanju slobode medija, ljudskih prava, nezavisnoti tužilaštva. Zato su izbori u Crnoj Gori prošli u normalnoj atmosferi dok se na izborima u Srbiji ucenjuju ljudi, kupuje izborna volja i uvoze glasači. U takvoj situaciji veće su šanse u gradovima, najveće u Beogradu, jer Beograđani vide koliko je grad zapušten, plus imaju najviše realnih informacija. Verujem u pobedu u Beogradu, kao i da bi ta pobeda značajno olakšala i pobedu na nivou cele Srbije.

* Politička scena Srbije je u stanju stalne kampanje, a Vi, kao i cela opozicija, tražite od Vučića da odredi datum novih izbora. Za kada ih tačno očekujete i zašto?

– Kupovao sam sa decom prve ovogodišnje sladolede i ćerka od 12 godina mi je rekla:“ Tata, baš su poskupeli ovi sladoledi!“ Dakle, i deca već vide da rastu cene, posebno hrane mnogo više nego plate. To je posledica nestručnosti i pogrešnih odluka vlasti u svim oblastima, posebno u energetici i poljoprivredi. Živimo u zemlji u kojoj je deset žena ubijeno u porodičnom nasilju za tri meseca, dok se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom to nasilje promoviše. Radnice padaju mrtve u fabrickim halama. Lekari i zdravstveni radnici bukvalno beže iz zemlje u kojoj vojnik specijalac ima dva puta veću platu od lekara specijaliste. U školama deca napadaju nastavnike koji imaju plate niže od prosečnih jer je ovde normalno da ulažemo u naoružanje umesto u obrazovanje. Članove SSP-a hapse zbog transparenata, razbijaju im prozore na kućama i pale automobile. Ni jedan od ovih problema vlada Ane Brnabic i Ivice Dačića neće i nije u stanju da reši, čak ni da nešto suvislo kaže narodu. Zato portparol Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji u slobodno vreme obavlja posao predsednika države, svaki dan daje izjave, mitinguje, objašnjava. Obećava rast plata i penzija, robote dostavljače hrane, proglašava vreme njegove vladavine najuspešnijim u istoriji Srbije u kome deset godina penzije, kako sam kaže, rastu čak jedan evro mesečno. Vreme u kome nas je 100.000 manje svake godine i u kome bahatost predstavnika vlasti i njima bliskih „biznismena“ izaziva muku i zgražavanje normalnog sveta! Zbog svega toga očekujem da će izbora i u Beogradu ali i u Srbiji biti do kraja godine.

* Koje nove koalicije i grupacije vidite kao lider najjače opozicione koalicije sa poršlih izbora i kada je reč o vladajućem bloku i kada je reč o opoziciji?

– Stranka slobode i pravde se bori da smenimo ovu (SNS-SPS) vlast, a da ekstremisti poput Zavetnika i Dveri na vlast ne dođu. U toj borbi smo otvoreni za saradnju za svima koji smatraju i spremni su da rade na projektu Srbija u EU do 2030. godine. To je misija SSP-a, napisali smo precizno kako sve što je do nas možemo da uradimo za 4 godine i učinimo realnim ulazak naše zemlje u EU jer je bez toga nemoguće obezbediti dobar život za građane. Od opozicije bih voleo da slušam manje analize stanja, jer ljudi to vide, a više predloga rešenja. Mislim da je pogrešno ako se tokom nedelje 80 odsto aktivnosti opozicionih stranaka svodi na komentarisanje besmislica predstavnika vlasti sa kojima se petkom i subotom sprdaju Ivan Ivanović i Zoran Kesić. Ponekad pomislim da pokušavamo hleb da im uzmemo. Umesto toga – jasna politika, rešenja i objašnjenje kako se ista mogu sprovesti.

* Da li je otkriće istraživačkih novinara da Vam je nameštena afera tajnih računa „Mauricijus“ od strane izraelskog Tima Horhe i Tala Hanana, znak da se nešto promenilo na medijskoj sceni? Kako sad vidite medijsku sliku budući da su medijski uslovi bili glavni razlog za Vaš bojkot izbora 2020?

– Nije se promenilo gotovo ništa. Mediji koji su po diktatu sprovodili kampanju o kojoj pričate nisu objavili ni jednu reč o tome da je cela afera izmišljena. Tužilaštvo takođe ćuti i ne pokušava da utvrdi ko je platio stručnjaku za proizvodnju lažnih vesti, diskreditaciju političkih protivnika i nameštanje izbora – Tal Hananu da napravi sve one lažne papire o mojim navodnim računima.
Ono što jeste tačno je da me nema na naslovnim stranama. Sve one koji tvrde da je to zbog nekog dila sa Vučićem pitam jedno logičko pitanje: mojim sklanjanjem sa naslovnih, pošto me je bilo bar sto puta više nego bilo kog drugog iz opozicije, ostao je ogroman prazan prostor. Zašto taj prostor nije popunjen drugima iz opozicije? Da li i oni „imaju dil“? Kada ćemo prestati da potcenjujemo Aleksandra Vučića? On je shvatio da je crna kampanja odradila svoje, da postaje kontraproduktivna i odlučio da prostor posvećen pljuvanju mene i drugih protivnika režima iskoristi za veličanje „uspeha“ vlasti i sebe lično. Plate i penzije rastu, šampioni smo u investicajama, autoputevima, ekonomskom rastu, prugama… vojska je postala najmoćnija u regionu, u sportu nikad jači, bolnice se grade na svakom koraku… Time su, uz malo Kurtija i napada na ekstremiste koje nisu dirali četiri godine pa negativna kampanja kod njihovih birača radi, zamenili napade na mene. Dok je narod imao percepciju da se živi bolje, bilo je prostora za napade po opoziciji. Sada kada ima percepciju da počinje da živi gore treba ga ubediti da nije tako. Zato ne udaraj više po Đilasu nego „udri po uspesima“…

* Inicijative Vaše stranke u parlamentu o formiranju posebne komisije za Kosovo, i o usvajanju deklaracije o sankcijama Rusiji ne prolaze. Kako vidite godinu dana rada ovog saziva Skupštine?

– Parlament koji bi trebalo da predstavlja ogledalo Srbije pretvorio se u rijaliti u kome se akteri vređaju i tuku. Uz to nastavlja se nasilje većine koja vređa i maltretira opozicione poslanike. Parlament ne usvaja predloge opozicije, a ima i onih koji više misli o rejtingu svojih stranaka nego o interesu Srbije. Taj parlament je zapravo tužna slika Srbije posle deset godina ove vlasti. I zato su nam potrebni izbori na kojima ćemo se opredeliti da li želimo da živimo u društvu koje neguje demokratiju, toleranciju i vladavinu prava, što su temeljne vrednosti evropskih drustava kojima pripadamo istorijski, kulturoloski, ekonomski, a trebalo bi i politički. Taj veiki cilj ćemo ostvariti 2030. godine ako nam građani daju podrsku na prvim sledecim izborima na kojima Srbija mora da se definitvno odredi da li ćemo biti deo Evrope ili nastavljamo da idemo na drugu stranu, šta god to ona bila.