INTERVJU Dragan Šutanovac: Ovde nema istorijskog DA, ali bismo mogli imati istorijsko NE koje bi nas uvelo u probleme kakve nismo videli od 2000.

*Šta je javnost mogla da čuje novo u vezi sa politikom prema Kosovu od predsednika Srbije tokom skupštinske rasprave održane u četvrtak i petak?

– Pored zaključka da vlast razume neophodnost daljih razgovora, najveći utisak ostavlja činjenica da su zapadni partneri rešeni da se u pregovorima nastavi sa iznalaženjem rešenja i da su ovoga puta odlučni da dođe do pomaka. Rat u Ukrajini otvorio je mnoga pitanja u Evropi, od bezbednosti, energetske stabilnosti… pa do situacije na Zapadnom Balkanu gde se gorući problem vidi u odnosima Beograda i Prištine. Prvi put je jasno rečeno da će, ukoliko blokiraju dalji napredak, obe strane snositi posledice i to je zvono za uzbunu koje mora da aktivira sve političke činioce u zemlji da na mnogo ozbiljniji način pristupe problemu i iznalaženju rešenja. Naglasio bih i najavu mogućeg uvođenja sankcija Rusiji što bi bila veoma teška, ali po mom sudu ispravna odluka. Čuli smo da predaja nije opcija, ali isto tako status quo je propadanje.

* Kako biste ocenili ponašanje tzv. patriotske i tzv. proevropske opozicije? Da li iko od njih ima neki plan ili rešenje?

– Jedan deo opozicije dao je sebi za pravo da se nazove patriotskom, iako njihovo delovanje nema nikakve veze sa patriotizmom već se radi o čistoj političkoj borbi, i to ne sa vlašću, već pre svega sa konkurencijom u opoziciji. Dakle, umesto da se svojim rešenjima takmiče u boljoj političkoj ponudi, oni su se opredelili da proevropsku opoziciju marginalizuju i oboje u nekakve izdajničke boje kako bi na taj način bili ekskluzivna opozicija koja brine o državi i narodu. To im je u dobroj meri uspelo jer se najveći deo proevropskih stranaka u parlamentu opredelio da se takmiči u izlivima populizma, a ne u promociji svojih političkih programa. Građani su imali prilike da vide očigledan deficit rešenja. Ako negde i razumem populističke stranke i njihove namere, a nikad ih ne bih podržao, moram priznati da nisam razumeo nastupe stranaka koje bih podržao samo da su se držale svojih izvornih politika.

* U kojoj smo, prema vašem sudu, fazi rešavanja kosovskog čvora ili ovo sada više nije faza nego rasplet?

– EU je po pitanju Kosova jedinstvenija nego ikad. Činjenica je da i pet zemalja članica koje nisu, a verovatnije je i da neće, podržati nezavisnost Kosova daju podršku platformi za razgovore što daje novu snagu predlogu i uvodi novu dinamiku u pregovore. Međutim, vremenski okvir nije ograničen tako da postoji puno prostora za aneksiranje predloga, a za očekivati je da se u narednih godinu dana perfektuira i sam sporazum. Sa druge strane, postavlja se pitanje šta je konačan rasplet i tu se u komplikovanom položaju nalazi Priština, što Kurti očigledno prepoznaje i zato daje sve od sebe da opstruiše bilo kakav napredak. Posle odbijanja sporazuma o tablicama, zvaničnici EU, ali i SAD su zauzeli drugačiji odnos prema vlastima u Prištini i po prvi put Srbija nije krivac za stanje na terenu. Slično je i sa odbijanjem Kurtija da formira Zajednicu srpskih opština, a na nama je da iskoristimo taj trenutak i nametnemo rešenja koja su izuzetno važna za Srbe na Kosovu, a koja Zapad neće odbiti.

* Očekujete li da Kurti uđe u osnivanje ZSO i kakva mu je politička budućnost ako odbije?

– Ovih dana se na društvenim mrežama pojavila fotografija Kurtija iz studentskih dana. Negde u to vreme 1998. smo se upoznali na skupu mladih političara koji je organizovala švedska nevladina organizacija, a čija tema je bilo pomirenje i stvaranje boljih odnosa među mladima u regionu. Sećam se da je, pored simpatične duge kose, Kurti sve vreme na sebi imao vojnu uniformu. Na pitanje organizatora zašto je, na skupu gde se govori o boljim odnosima među mladima, u uniformi on je rekao da će nositi uniformu sve vreme jer je on u ratu sa okupatorima. I to je Kurti – ekstremista koji je procenio da bi, u trenutku kada Rusija vrši agresiju na Ukrajinu, a razvijeni svet glorifikuje Zelenskog, bilo idealno da se nešto slično desi na Kosovu i zato sve vreme provocira sukobe i tenzije sa željom da on bude kosovski Zelenski. Međutim, ovoga puta je to prepoznato, a diplomate odlično znaju kad je Kurti pripadnike svoje nelegitimne vojske preobukao u policijske uniforme i poslao ih na sever Kosova. Od Kurtija ne očekujem ništa dobro i mislim da će učiniti sve da još više radikalizuje odnose i izbegne formiranje ZSO, a ne bi me iznenadilo i da čak podnese ostavku i tako uspori proces.

* Šta je na kraju krajeva, prema vama, rasplet višedecenijskog spora, prihvatanje francusko-nemačkog plana ili potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma za desetak godina pred ulazak u EU ili ulazak Kosova u UN ili priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije ili nešto drugo?

– Rano je govoriti o konačnom rešenju, ali u ovom trenutku treba insistirati da se u predlog ubace delovi koji se odnose na poseban status naših crkava i manastira, na bezbednost Srba koji žive južno od Ibra, a koji nisu u prilici da imaju multietničku policiju, na privatnu i javnu imovinu koja je bespravno oteta, na posebne programe povratka raseljenih… Dakle, postoji niz problema koji mogu i moraju da se rešavaju, a bez kojih je nemoguće i razmišljati o konačnom rešenju. Naravno, glavna pretpostavka je ispunjenje već preuzetih obaveza, a pre svih formiranje ZSO.

* Kako ste shvatili Vučićeve reči da je prihvatio koncept fransusko-nemačkog plana i da je spreman da radi na njegovoj primeni?

– Upravo kao što je i rekao, radi se o konceptu, a ne konačnom planu. Prihvatanje koncepta otvara druga vrata i daje mogućnost da se dalje pregovara. U suprotnom, došlo bi do posledica za koje svi znamo da slede, samo neki ne žele to javno da priznaju. Dakle, ovde nema istorijskog DA, ali bi mogli imati istorijsko NE koje bi nas uvelo u probleme kakve nismo videli od 2000. godine. Lično odnose Beograda i Prištine ne gledam kroz takmičenje u kome možemo jedni drugima da uzmemo više, već kroz iznalaženje rešenja koje će napraviti okvir za dalji napredak u odnosima, pre svega građana koji žive na Kosovu. Interesantno je gledati kako gotovo identične stavove prema konceptu imaju predstavnici populističkih stranaka opozicije i kako su se ujedinili u interesu da ne dođe do bilo kakvog rešenja. To nam govori da su se na Kosovu trenutno izmešale karte raznih interesa od kojih neki priželjkuju i oružane sukobe, o čemu često pišu mediji iz Moskve kojoj bi odgovaralo da se na prostoru Zapadnog Balkana otvori novo žarište. Isti interes ima i sam Kurti koji je sve više na meti kritika kosovskih intelektualaca i umerenih političara.

* Čuli smo da je Zapad spreman da povuče investicije, stopira integracije, izoluje Srbiju ukoliko odbije ovaj plan. Zar to ne bi bila veća šteta za Zapad jer bi tako izolovana zemlja bila još lakši plen za Rusiju? Uz sve to građani nisu toliko zainteresovani za EU, a Rusiju i dalje i uprkos svemu vole.

– Naravno da nikome u Evropi nije interes da se Srbija izoluje, ali nema sumnje da i za tu opciju imaju planove. Građani nisu zainteresovani za EU, jer se godinama vodi anti EU propaganda i jer suštinski nisu ni svesni šta bi za njih lično značio prekid pregovora i vraćanje na nultu poziciju. Većina misli da se ništa ne bi promenilo, što je potpuna neistina. Srbija preko 70 odsto svojih proizvoda izvozi u zemlje EU i NATO, a najveći broj investicija nam stiže upravo iz tih zemalja. Jedna odluka koja bi dovela do pada tog izvoza trajno bi devastirala našu privredu, a to bi bilo porazno za naše građane. Sa druge strane, okretanje Rusiji ne bi donelo apsolutno ništa; podsetiću da ministar spoljnih poslova RF Lavrov više ne može ni da doleti u Srbiju, a razne zablude o povezivanju sa Kinom ili Indijom padaju u vodu kad se pogleda geostrateški položaj Srbije. Mi na svim granicama imamo ili EU ili NATO. Možda bi neki želeli da je Srbija deo azijskog prostora, ali to mogu da reše samo ako se sami presele tamo, što se naravno neće desiti.

* Predsednik je razgovarao sa državnim sekretarom SAD Blinkenom. Da li to čitate kao podršku ili pritisak SAD?

– Nedavno sam u Vašingtonu imao prilike da razgovaram sa američkim zvaničnicima, kao i predstavnicima nevladinog sektora. Moram priznati da je utisak da se čeka na Srbiju, da postoji mnogo bolji odnos prema nama i velika želja za podizanje bilateralnih odnosa na viši nivo. Pogledajte samo kako se odnos prištinskih medija menja prema zvaničnicima SAD i EU. Iz Prištine se vidi boljitak u odnosima SAD i Srbije, a to im očito smeta. Ne treba zaobići činjenicu da Srbija jeste najveća, a samim tim i najvažnija, zemlja Zapadnog Balkana i to otvara mnogo novih mogućnosti za naše odnose. Lično žalim što je ideja Otvorenog Balkana trenutno u senci rešavanja kosovskog problema, ali i to je inicijativa koju Vašington snažno podržava, a koja bi omogućila napredak celog regiona.

* Ako pretpostavimo da ulazak Kosova u UN nije bliska budućnost, da li je pristupanje NATO nešto bliže i ima li vlast u Srbiji možda veći problem sa tim nego sa bilo kojom drugom međunarodnom institucijom?

– Mislim da je teško zamisliti da bi sve zemlje NATO podržale ulazak Kosova u tu organizaciju. Podsećam sa koliko problema se Severna Makedonija suočila samo zato što je Grčka bila protiv njihovog ulaska u NATO. Međutim, ne smemo biti naivni. Od 24. februara 2022. geopolitička arhitektura se dramatično promenila i sve što je bilo nemoguće postalo je moguće.