INTERVJU Dragan Šutanovac: Zabluda je da Putin nije reagovao najoštrije moguće

Nezadovoljan činjenicom da su vojne vlasti, naravno po naređenju predsednika Putina, pokrenule proces prevođenja pripadnika paravojne formacije Vagner u sastav i pod komandu zvanične vojske RF Prigožin je potpuno razbio mit kako o nepobedivosti ruske vojske tako i o podršci koju Putin uživa među građanima Rusije. Nema dileme da je marš plaćenika na Moskvu nešto potpuno neočekivano, a da li je “game changer” i kakve će sve posledice izazvati tek ćemo da vidimo, kaže u razgovoru za Danas Dragan Šutanovac, osnivač Saveta za strateške politike, odgovarajući na pitanje šta se u Rusiji dogodilo prošlog vikenda, udar na Putina ili na vojni vrh, i koje će posledice imati po ruskog predsednika.

* Zašto po vašem sudu Puntin nije oštrije reagovao i kaznio Prigožina i Vagner ili kazna tek sledi?

– Zabluda je da Putin nije reagovao najoštrije moguće, međutim Vagneru su se priključili i delovi regularnih snaga ruske vojske tako da je veliko pitanje ko bi se usprostavio Vagneru da su kojim slučajem umarširali u Moskvu. Podsećam da je Prigožin rekao da namera Vagnera nije bila da “prolivaju bratsku krv”, ali nakon što je regularna vojska, pokušavajući da zaustavi marš, ubila 33 pripadnika Vagnera oni su izvratili i oborili šest helikoptera i jedan avion. Dakle nije istina da Putin nije pokušao da ih zaustavi silom. Međutim, ovde je mnogo interesantnije stanje obaveštajne komponente ruske države i kako je moguće da se Prigožin više dana sprema za marš na Moskvu, a da državni i vojni vrh nemaju pravovremenu informaciju o tome ko je sve umešan i šta je bio krajnji cilj. Na sva ta pitanja još uvek nema odgovora, iako je Putin krenuo sa obračunom pa je tako čuveni general “Armagedon” – Surovikin “sklonjen” na bezbedno mesto.

* Da je Putinov režim pao, kakve bi poseledice došle sa Zapada po Srbiju budući da nije uvela sankcije Rusiji?

– Iako je za nas svakako najvažniji odnos RF prema nama, mislim da u trenutku u kome bi paravojna formacija na čelu sa ratnim zločincem došla u poziciju da raspolaže sa nuklearnim potencijalom Rusije ceo svetski poredak više ne bi bio isti. Najveće pitanje bi bilo šta bi u tom slučaju ostalo od Rusije, koje sve države članice federacije bi tražile da se osamostale… teško da bi u tom slučaju iko mislio o Kosovu ili Srbiji. Podsetiću, momenat završetka rata donosi potpuno novi izazov za medjunarodu zajednicu i u tom vremenu mi smo objektivno nebitni.

* Očekujete li da će Priština ispuniti ono što je neophodno za deeskalaciju situacije na severu?

– Beograd je pustio trojicu uhapšenih policajaca. Kurti nije čovek dogovora, on je ekstremista koji je sa ekstremnom politikom došao na vlast i u međuvremenu je promenio samo ambijent u kome daje izjave, ali i zastavu jer je umesto albanske samo privremeno stavio zastavu Kosova. Nakon Amerike, i EU je uvela sankcije Kosovu što pokazuje da je i međunarodna zajednica svesna da mora da odreaguje pre nego Kurti uspe u svom cilju da izazove incidente sa tragičnim posledicama. Međutim, interesantan mi je stepen kurtinofilije u Srbiji u delu građana koji vlastodržce poistovećuju sa državom, pa u kosovskom problemu podržavaju Kurtija kao da bi njegova “pobeda” bila stranački a ne nacionalni gubitak. Puštanje kosovskih policajaca je dobar potez i treba učiniti sve kako se trend odnosa prema Prištini i Beogradu ne bi menjao. Strpljenje je naš saveznik.

* Da li su uhapšeni Srbi sa severa uhapšeni samo zato što su Srbi, što je poruka zvaničnog Beograda, ili su to ipak pripadnici takozvane civilne zaštite i „naoružani ljudi s barikada“?

– Kada Kurti međunarodnoj zajednici dostavi spisak ljudi za hapšenje na kome su ljudi koji u danu kada im se stavlja delo na teret nisu bili na Kosovu (koliko čujem jedan je bio hospitalizovan u Beogradu), više je nego jasno da tu nema pravde već se privođenja sprovode u cilju izazivanja, kako straha u srpskoj zajednici, tako i neprimerene reakcije koja bi dovela do dalje eskalacije. Dakle, ne kažem da su svi privedeni Srbi nevini, potezi pojedinaca poput napada na novinare ugrožavaju i naše interese i takvi ljudi se svakako moraju sankcionisati, ali nigde na svetu nije dozvoljena policijska tortura kakva se sprovodi od strane kosovske policije. Podsećam, samo naivni mogu da veruju da Beograd kontroliše sve Srbe na Kosovu, a upliv stranog faktora je takav da samo nekoliko neodgovornih ljudi mogu da, za račun treće strane, naprave potpuni haos na Kosovu. To nikako ne sme da se dozvoli jer to nije interes ni Beograda ni medjunarodne zajednice.

* Hoće li na Kosovu doći brzo do parlametarnih izbora i eventualnog sklanjanja Kurtija kao remetilačkog faktora?

– Iako se više puta pominjao međunarodni pritisak na Kurtija koji bi mogao da dovede do brzih izbora, ipak mislim da je potrebno vreme kako bi sankcije koje se prema Kosovu uspostavljaju dale rezultat, osvestile kosovsko društvo i naštetile rejtingu, kako Kurtija, tako i njegove Vlade.

* Mislite li da će najnoviji sporazumi u Briselu i Ohridu ostati na snazi, odnosno da će biti primenjeni ili je potrebna nova platforma?

– Međunarodna zajednica neće menjati kurs a verujem i da će pojačavati pritisak kako bi se sprovelo dogovoreno, pre svega formiranje ZSO.

* Posrednici kažu da bi situacija morala da se reši do kraja godine jer slede američki izbori. Šta će se do kraja godine dogoditi po vašem sudu?

– Zapad traži održivo rešenje u najkraćem mogućem roku, međutim situacija na terenu pokazuje da Priština ne želi deeskalaciju tako da je veliko pitanje da li su rokovi realni.

* Prema vašoj proceni kada je realno da budu parlamentarni izbori?

– Srbija se našla u apsurdnoj situaciji. Dok veliki broj građana na ulici traži promene, opozicija nije za izbore i to ni na koji način ne doprinosi stabilizaciji političkih prilika u zemlji. Verujem da se stranke vlasti uveliko pripremaju za izbore koji, po mojoj proceni, mogu da se dese od oktobra.

* Deluju li vam pokrenuti protesti kao jak pritisak na vlast i imaju li građani i opozicija snage da u protestu izdrže do narednih izbora ako budu sledećeg proleća?

– Građanske proteste je pokrenula ogromna tuga, strah i osećaj bespomoćnosti u trenucima posle nezapamćene tragedije u Beogradu a zatim i Mladenovcu. Očekivano, posle prvobitnog šoka, opravdana zabrinutist i nezadovoljstvo zbog narastajućeg nasilja u svim segmentima našeg društva i ljudska potreba da svi zastanemo, odćutimo i uradimo, svako u svom domenu, sve da se srpsko društvo humanizuje i uprostoji. Kada građani idu u pozorište oni gledaju glumce, na sportskim priredbama sportiste, na koncertima muzičare a na političkim dešavanjima umesto političara obraćaju im se javne ličnosti. Očigledan nedostatak liderstva u opoziciji dovodi do situacije u kojoj će na kraju građani tražiti promene ali od ove vlasti jer je jasno da opozicija nema ni kuraži ni saglasnosti na koji način da iskoristi energiju ljudi koji protestuju širom Srbije. Izgleda da je dogovor u okviru opozicije nemoguć što će na kraju rezultirati gubljenjem energije i momentuma za promene. Ako opozicija ne shvati da su ljudi na ulici spremni za političko vođstvo i ako ne dođe do dogovora oko nekih ciljeva bojim se da će se ovi protesti završiti kao i svi do sad.