INTERVJU Dragana Rakić: Format protesta treba menjati, moramo pojačati pritisak na vlast do ispunjenja zahteva

Komentarišući izjavu Aleksandra Vučića da ne zna koji su zahtevi protesta, Rakićeva ponavlja da on to vrlo dobro zna, da je zbog tih protesta školska godina iznenada i nezakonito skraćena, da je skupštinski Anketni odbor koji je trebalo da ispita okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u OŠ Vladislav Ribnikar i selima Malo Orašje i Dubona nezakonito je suspendovan.

Ljudima koji učestvuju na protestima preti se otkazima, kaže, a sa druge strane, ljudi koji govore na protestima medijski se satanizuju i vređaju na medijima pod državnom kontrolom.

„U proteklih 50 dana Vučić se građanima obratio čak 34 puta sa televizija sa nacionalnom frekvencijom. Sve ovo nam govori da su protesti uzdrmali ovaj kriminalni režim iz korena i da se Srbija više umiriti ne može“ , kaže sagovornica Danasa.

Foto: FoNet/Aleksandar Mijailović

Verujete li da će neki od zahteva biti ispunjeni?

Verujem. Ako ne pre, onda kada dođe do smene režima Aleksandra Vučića. Ukoliko građani na narednim izborima daju poverenje nama iz opozicije, mi ćemo ispuniti sve zahteve protesta „Srbija protiv nasilja“.

Da li treba promeniti pristup protestima, kako bi Vučić napokon primetio da su neki građani nezadovoljni?

Vučić je odavno primetio da su građani nezadovoljni, jer on ništa drugo ni ne radi osim što svakodnevno naručuje istraživanja javnog mnjenja. Tako da je sigurno zapazio da je podrška SNS-u u strmoglavom padu pa je zato još proletos najavio prepakivanje SNS-a u nekakav narodni pokret za Srbiju. Ali mu to sa pokretom ne ide najbolje, nešto se ućutao po tom pitanju.

Izgleda da ljudi neće u taj pokret, jer neće da budu u lošem društvu. Tačnije, građani ne žele da budu deo mafije. Format protesta treba menjati, jer moramo pojačati pritisak na vlast do ispunjenja zahteva.

Ovih dana naprednjak Vladimir Đukanović tvrdi da je opozicija gomila bezidejnih i krajnje netalentovanih opozicionara i da su idealni po SNS, kao da ih neko plaća, dok Vladimir Orlić primećuje da kada se opozicija popne na binu ljudi sa protesta se razbeže. Šta je cilj ovih prozivki?

Cilj ovih prozivki je da se ljudi zastraše i odvrate od učestvovanja na protestima „Srbija protiv nasilja“ koji traju već četiri meseca širom Srbije. Vlast ne bira sredstva da uguši proteste, pa tako neki dobiju otkaze u javnom preduzeću poput Željka Pejčića iz Bačke Palanke ili Zorana Gajića, radnika Pošte u Sremskoj Mitrovici, koji je nezakonito premešten na manje plaćeno radno mesto uz to i udaljeno 26 kilometara od njegovog prebivališta.

Ovi protesti koji su najmasovniji građanski i antirežimski protesti posle 2000. godine ozbiljno su uzdrmali vlast i pokazali Evropi i čitavom svetu da Aleksandar Vučić nema podršku u narodu kakvu je godinama pokušavao uz pomoć besomučne propagande da predstavi da ima.

Kada Vladimir Orlić priča o ljudima koji se razbeže sa mitinga kada se neki političar popne na binu, tad verovatno misli na bivšeg predsednika SNS-a i njegov kontramiting održan 26. maja ispred Narodne skupštine koji je doživeo potpuni debakl – ljudi su se razbežali i pre nego što se Vučić popeo na binu da govori.

Što se tiče Vladimira Đukanovića, on je aktivan Vučićev propagandista i očigledno značajna spona između kriminalaca na vlasti i kriminalaca sa ulice. Cilj Vučićeve propagande, a samim tim i Đukanovića kao istaknutog propagandiste jeste da opoziciju predstavi kao lošu i nesposobnu. Opozicija u Srbiji nije idealna, ali je svakako neuporedivo bolja od mafijaša na vlasti i zato će ih zajedno sa građanima poraziti na prvim sledećim izborima.

Vlast se podsmeva broju ljudi na protestima?

Aleksandar Vučić i njegovi saradnici duboko su prestravljeni masovnošću i upornošću ljudi koji već 16. nedelja mirno i dostojanstveno protestuju na ulicama Beograda, ali i desetina gradova širom Srbije. Ljudi su ustali protiv nasilja i neće odustati dok se ne izbore za pravo da žive u normalnoj i sigurnoj državi u kojoj zakon važi podjednako za sve, u kojoj institucije funkcionišu i rade u korist svih građana, a ne u korist jednog čoveka. Aleksandar Vučić može samo da sanja da na miting koji on organizuje dobrovoljno dođe ovoliki broj ljudi koji iz nedelje u nedelju protestuju širom Srbije.

Nakon fijaska sa kontramitingom kada su se ljudi razbežali i pre nego što se Vučić popeo na binu, svima je jasno da Vučić nema podršku u narodu – ne pomažu mu više ni ucene, ni podmićivanje, ni prisilno dovođenje ljudi na mitinig, ni hiljade autobusa, ni fotošopiranje. Stoga, ja ne vidim nikakav podsmeh na licima naprednjaka, vidim samo strah, jer su svesni da odlaskom sa vlasti oni ne idu u opoziciju, nego u zatvor.

foto FoNet Aleksandar Barda

Predsednik Srbije po ko zna koji put najavio je izbore, pozivajući opoziciju da bira termin, ali ne i koji će izbori biti održani. Šta je cilj tih ponuda, u kojima nema slobode medija i fer izbora?

Kad god Aleksandar Vučić ima neki veliki problem sa koga treba skrenuti pažnju javnosti, npr. kada strani mediji izrazito negativno izveštavaju o Vučiću i njegovoj sprezi sa organizovanim kriminalom ili kada na Kosovu imamo neku kriznu situaciju ili kada u Srbiji divljaju cene, onda režim odmah poteže priču oko izbora. I to je jedini smisao Vučićeve priče o izborima – zamajavanje javnosti i skretanje pažnje sa gorućih problema koji muče građane. Izbora će biti samo onda kada Vučić bude siguran da će moći da ih pokrade i tako pobedi na njima ili ga opozicija i građani nateraju da raspiše slobodne i fer izbore kako bi se ispunili zahtevi protesta. Lično ne verujem da će biti bilo kakvih izbora pre maja sledeće godine.

Počelo je preispitivanje u koliko bi kolona opozicija trebalo da izađe na izbore. Postoji li mogućnost nekog šireg dogovora, barem o nenapadanju i zajedničkim kontrolorima?

Mi u Demokratskoj stranci za sada ne razmišljamo ni o kakvim izborima po izbornim pravilima koje diktira mafija na vlasti, a preko svog političkog krila – Srpske napredne stranke. Kada za protivnika imate političku organizaciju onda možete razmišljati o izborima, a kada za protvnika imate mafijašku organizaciju, onda prvo morate razmišljati kako kriminalce da odstranite iz političkog života i mobilišete što veći broj građana da aktivno učestvuje u političkim procesima, jer je stanje u društvu alarmantno.

Demokratska stranka je od svog osnivanja bila stožer okupljanja opozicije, ali i stožer oko koga se formirala vlada. Poslednjih godina od kada je na čelu DS-a dr Zoran Lutovac mi smo stranka koja ima izuzetno integrativnu ulogu na našoj opozicionoj sceni i dajemo veliki doprinos da opozicija nastupa ako ne ujedinjeno, onda bar sinhronizovano. Još uvek nema nikakvih dogovora oko budućih izbora, ali tehnička saradnja oko kontrolora i dogovor oko nenapadanja se svakako podrazumeva.

Demokratska stranka već izvesno vreme sarađuje sa Zeleno –levim frontom Ne davimo Beograd, Zdravkom Pnošem i strankom Zajedno. Da li to može biti jedna koalicija na nekim budućim izborima?

Kao što sam rekla, još uvek ne razmišljamo o izborima, trenutni fokus nam je ispunjenje zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“. Sa ovim strankama imamo odličnu saradnju u Parlamentu i van njega i verovatno ćemo blisko sarađivati i po pitanju predstojećih izbora.

Da li je moguća izborna koalicija „Srbija protiv nasilja“ koju bi činile sve stranke koje organizuju proteste?

Moguća je.

Koliko je štete opoziciji nanela podela u Narodnoj stranci?

Podela u Narodnoj stranci je pre svega njihova unutarstranačka stvar i to ne bih komentarisala.

Verujete li da će biti raspisani beogradski izbori do kraja godine, iako nakon razgovora Vučić-Đilas , Vučić rekao da je spreman na ponavljanje izbora u glavnom gradu ako to opozicija zatraži. Da li ste tražili?

Za nas su zahtevi protesta prioritet, a oni mogu da se ispune samo posle pobede na parlamentarnim izborima. Danima se javnost u Srbiji zamajava i bavi temom beogradskih izbora kao da je to spas za čitavu državu koja je pod Vučićem postala najgore mesto za život u Evropi, pa čak i predmet podsmeha u regionu. Priča o beogradskim izborima je samo način da se oslabe protesti, jer beogradski izbori nemaju nikakve veze sa ispunjavanjem zahteva protesta. Mišljenja sam da neće biti vanrednih beogradskih izbora, osim u slučaju da se neko iz opozicije nagodi sa režimom. Bilo kakva nagodba sa Vučićem za DS je neprihvatljiva.

Beograd se gradi na sve strane, ispunjavaju se predsednikovi snovi, a šta je sa snovima o normalnom životu običnih građana?

Rekla bih da se Beograd razara na sve strane. U toku je rušenje zgrada na Slaviji koje su bile pod zaštitom države kao vredni arhitektonski spomenici. Beograd kakav smo svi voleli ubrzano nestaje pred našim očima. Da je kojim slučajem živ pisac Lav Tolstoj i da može da se prošeta beogradskim ulicama sigurno bi svoju čuvenu rečenicu parafrazirao i rekao da „svi srećni gradovi liče jedan na drugi, svaki nesrećan grad, nesrećan je na svoj način“.

Beograd je danas jedan nesrećan i nefunkcionalan grad, u kojem se preskupi stanovi kupuju za keš, a školski pribor na rate. Beograd na vodi je jedan od najvećih spomenika kriminalu, korupciji i kiču u Evropi i kao takav ogroman i ružni ožiljak na nekada lepom licu Beograda.

Kako gledate na Vučićevu izjavu da kada on ne bude na vlasti, ljudi će govoriti – to je bilo dobro vreme? Ima li razloga da se hvali vreme u kome živimo?

Ako je Vučić to zaista rekao, onda je to crni humor. Jer njegova vlast će biti upamćena po potpunom razaranju našeg društva i države. Za vreme Vučićeve vlasti desila su se dva masovna ubistva u kojima je živote izgubilo 19 dece i mladih zbog propusta sistema, a da niko od odgovorniih nije odgovarao niti pokazao empatiju. Za vreme Vučićeve vlasti iselilo se pola miliona građana Srbije, bez želje da se ikada više vrate u svoju otadžbinu.

Za vreme Vučićeve vlasti dobili smo najveću fabriku marihuane i skanka na svetu koja je uz to i državni projekat. Aleksandar Vučić je prvi predsednik Srbije koga su relevantni svetski mediji označili kao osobu koja štiti organizovani kriminal. Sve ovo je ne samo velika sramota za Srbiju što je dozvolila da joj najgori budu na vrhu, nego i opomena svima nama da damo sve od sebe kako bismo smenili Vučićev režim.

Ima li razloga da ljudi pamte izgradnju auto puteva, a da pritom nemaju lokalne puteve , nemaju lokalne ambulante, lokalni prevoz, tamo gde žive?

Danas za Vučića glasaju samo dve grupe ljudi: žrtve propagande i oni koji imaju ličnu finansijsku korist od ovog režima. Na sreću po budućnost Srbije, takvi ljudi su u velikoj manjini. Na nama iz opozicije je da onu većinsku Srbiju koja je nezadovoljna kvalitetom života motivišemo i probudimo nadu da su promene moguće.

Moramo ljudima vratiti veru da se isplati biti pošten i da se može živeti dostojanstveno od svog rada. Moramo vratiti odgovornost u politiku, red u državi i pravdu u društvu. Za Srbiju bez nasilja ćemo se izboriti samo ako svako od nas zavrne rukave i da svoj doprinos. Taj posao nema ko drugi da uradi osim nas.