INTERVJU Vesna Rakić Vodinelić: Ustav obično krše anarhisti, a kod nas najviši državni funkcioneri

Ipak, dodaje, javnost treba da zna da je način okončanja mandata predsednika Republike pre isteka vremena na koje je biran, regulisan Ustavom i Zakonom o predsedniku Republike i da za to postoje samo dva načina: pisana ostavka predsednika i razrešenje za koje je nadležna Narodna skupština i to dvotrećinskom većinom, pošto Ustavni sud utvrdi da je predsednik prekršio Ustav.

– „Inicijativa“ predsednika Republike i uslužna ponuda potpisa predsednice Skupštine, uz poziv opoziciji da priloži i svoje potpise, nije ništa drugo do novi pokušaj kršenja Ustava. Sada zajednički – od predsednika Republike i predsednice Skupštine. Ili poigravanje sa državom kao sa igračkom. To inače rade anarhisti, a u našem slučaju najviši državni funkcioneri. Kao i onih sto poslanika – potpisnika. Objava predsednice Skupštine nimalo ne sakriva farsičnost ove akcije, uz izigravanje ideje referenduma – objašnjava sagovornica Danasa.

Inače, kaže dalje, po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, neprimenjivom za smenu predsednika Republike, referendum se raspisuje radi izjašnjavanja građana o predlogu akta, o potvrđivanju usvojenog akta ili o pitanju od opšteg značaja.

– „Akt“ o kome predsedica Skupštine govori je istraživanje CRTA , a ne akt državnog organa, a zapravo je ovo lažni povod, jer ovo je već četvrti ili peti put kako predsednik pokušava da igra ovu referendumsku igricu. Druga mogućnost za raspisivanje referenduma jeste pitanje od opšteg značaja, dok bi se ovaj referendum imao raspisati zbog ličnog interesa građanina Vučića o sopstvenoj omiljenosti. Pa, ako na tome insistira neka sam snosi troškove referenduma – napominje Vesna Rakić Vodinelić.

*Kako vidite insistiranje opozicije da se ide na rešenje krize prelaznom vladom?

– Prelazna vlada je često metod za prevazilaženje ovakvih i sličnih društvenih kriza i nije neobičan ovakav zahtev opozicije. Odgovor režima je, za sad, odlučno ne i verovatno će tako biti dogod vlast bude uverena da vlada instrumentima sile: policijom, vojskom, „lojalistima“ i drugim neformalnim nasilničkim grupama. Autokratska vlast se ovde, a i nigde drugde, ne brani argumentima nego nasiljem.

*Ima li opozicija prava ili legitimitet da to traži i kako vidite argument vlasti, koji ispostavlja protiv, a to je da bi opozicija da dođe na vlast bez izbora?

– Izbori bi svakako bili demokratski način za uspostavljanje vlasti sadašnje opozicije, pod uslovom da su slobodni i pošteni. Do danas, opozicija nije uspela da parlamentarnim instrumentima primeni preporuke ODIHR i Evropskog parlamenta, tako da taj prethodni uslov nije ispunjen. Izgleda mi da je na tome trebalo više insistirati nego što je opozicija to do danas činila.

*U kojim uslovima se, inače, ide na prelaznu vladu i da li je broj pobunjenih građana u ovom trenutku dovoljan za tako nešto?

– Pobuna studenata je masovna, snažna i uporna. Ona je već sada promenila društvo Srbije. Izgleda da još uvek nismo svesni dubine te promene. Oni su nadležnim institucijama postavili jasne i moguće zahteve. Ali društvena promena ne dovodi sama po sebi do promene političkog sistema. Ipak, pojačavanje demokratske svesti većine u društvu, predstavlja potencijal – za sada samo potencijal – za preobražaj političkog sistema od autokratije prema demokratiji. Svesna sam toga da ima u svetu značajnih teoretičara koji najavljuju ovu eru kao kraj demokratije u svetskim razmerama i to u najmoćnijim državama sveta. Izuzev u Evropi, za sada. Pokazuje se da činovnička struktura EU nije našla dobar način za istinsku odbranu vrednosti koje se pripisuju demokratiji, a koje su izražene u korpusu ljudskih prava. Studentski pokret nas veoma ubedljivo podseća na značaj sloboda koje bismo morali uživati, a ovde i danas ih ne uživamo.

*Kako razumete drastično odbijanje studenata da zajedno sa opozicijom krenu u borbu protiv režima?

– Odbijanje studenata da sarađuju sa opozicionim političkim strankama, zasniva se na dva osnovna postulata. Prvi je tvrdnja da njihov bunt nije politički. Moguće je da njihova motivacija nije politička, ali sam pokret ima političke zahteve – jedan od bitnih jeste pozivanje na politički deo našeg Ustava, tj. na poštovanje podele državnih vlasti i na političko svojstvo svake države koja ima formu republike – suverenitet pripada građanima republike. Ustav zabranjuje ono što je danas politička realnost . Zabranjuje prisvajanje suvereniteta od strane pojedinca, tj. predsednika Republike, ili od strane političke stranke, tj. SNS. To prisvajanje ide toliko daleko da neretko i gola egzistencija, zapošljavanje, na primer, zavisi od stranke koja je podjarmila ostale građane prisvajanjem suvereniteta od njih.

Drugi postulat nije tako očigledan, ali ga nije teško detektovati. Studenti nemaju iste ideološke prioritete, ali su u podeli vlasti i vladavini prava koja počiva na građanskom suverenitetu, našli bitne zajedničke tačke koje ih povezuju u pokret i u solidarnost. Te tačke, međutim, za opozicione stranke u Srbiji ne izgledaju toliko bitne. Još uvek deluju više na ideologijama i interesima koji ih razdvaju, nego na onim vrednostima koje bi mogle ih povezuju. I to izaziva nepoverenje kod studenata.

*Kao profesorka univerziteta, kako vidite ponašanje profesora u odnosu na podršku studentima? Da li bi ceo sistem trebalo da stupi u generalni štrajk?

– Već dugo nisam aktivna u mojoj ranijoj profesiji. Ipak, gledajući sa strane, mislim da je nastupila ona kulminaciona tačka u kojoj profesori i uopšte nastavnici moraju da preuzmu dobar deo tereta na svoja leđa. Nastavnički deo svih univerziteta treba da proglasi obustavu rada. Studenti su uzeli ozbiljan teret na sebe, fer je da se taj rizik podeli. Univerzitet je zajednica ljudi koji uče i ljudi koji poučavaju. Bez obostranog snošenja rizika, tj. bez uzajamne solidarnosti, univerzitet bi prestao da bude akademska zajednica.

*Šta predviđate da će biti ishod ove pobune?

– Ništa ne mogu da predvidim. Samo imam osećaj da je već nastupila važna društvena promena i nadam se da će ona dovesti do promene političkog sistema u budućnosti.