Madi Atamkulov, ambasador Republike Kazahstan u Beogradu: Preveli smo Andrića na kazaški

Kako je dodao, obim međusobne trgovine u 2023. godini iznosio je 91,2 miliona dolara (povećanje od 23,3%), uključujući kazahstanski izvoz – 11,4 miliona dolara, uvoz iz Srbije – 79,8 miliona dolara, dok je trgovinski promet iznosio 439,2 miliona dolara.

– Izvoz iz Srbije – 84,2 miliona dolara, uvoz u Srbiju – 355 miliona dolara. U Kazahstanu je registrovano 12 kompanija sa zajedničkim vlasništvom i 48 preduzeća sa srpskim učešćem, zastupljenih, uglavnom, u oblastima građevinarstva, trgovine automobilima, stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, kao i u uslužnom sektoru, istakao je Atamkulov.

Prema njegovim rečima, kulturni dijalog Kazahstana i Srbije se aktivno razvija.

– U Beogradu je 2016. godine, u prisustvu predsednika Kazahstana i Srbije, svečano otkriven spomenik kazahstanskom pesniku Žambilu Žabajevu, a 2021.godine u blizini spomenika, u okviru manifestacija povodom 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, zasađena je „Aleja srpsko-kazahstanskog prijateljstva“. Raste fond knjiga kazahstanskih autora i mislilaca prevedenih na srpski jezik (zbirka dela Abaja Kunanbajulija i kazahstanske bajke). Ove godine preveden je na kazaški roman srpskog nobelovca i diplomate Ive Andrića „Na Drini ćuprija“, naglašava Atamkulov.

* U kojim oblastima je moguće unaprediti saradnju između naših zemalja?

– Prema našem mišljenju, trenutni obim trgovinskog prometa ne odgovara potencijalu koji za to postoji, jer imamo odlične preduslove za dinamičnije trgovanje. Zemlje su potpisale sporazume o međusobnoj promociji i zaštiti investicija, te o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Pre tri godine stupio je na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Evroazijske ekonomske unije i Srbije. Od 2011. godine primenjuje se međuvladin sporazum o putovanju bez viza za državljane obe zemlje. Smatramo da naši privrednici treba aktivnije da sarađuju i izlaze na tržišta dve zemlje. U kontekstu sve složenije transportne logistike, mislim da možemo staviti akcenat na stvaranje zajedničkih preduzeća kroz transfer tehnologije, iskustva i znanja. Ovim aspektima treba posvetiti posebnu pažnju, s obzirom na ambiciozne radove koje će Beograd morati da obavi uoči Međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO.

* Početkom 2022. godine u Kazahstanu su izbili nemiri koji su imali za posledicu i napade na pripadnike organa bezbednosti. To je navelo predsednika Tokajeva da kaže da je to bio pokušaj državnog udara. Da li su ovi nemiri bili zaista posledica ekonomskih problema, ili je reč o pokušaju nasilne promene vlasti?

– Januarski tragični događaji uzrokovani su dugogodišnjim nerešenim socijalno-ekonomskim problemima i opštom stagnacijom, koja se pretvorila u degradaciju vlasti i društva. Međutim, 2019. godine izabran je pravac za demokratizaciju političkog sistema, liberalizaciju javnog života i demonopolizaciju privrede. Ovaj novi kurs izazvao je oštro protivljenje uticajnih pojedinaca, koji su ga doživljavali kao pretnju svom privilegovanom statusu u strukturama vlasti.

S njihove strane, prikriveni, a često i otvoreni otpor reformama postepeno je rastao. Na kraju, da bi preokrenuli transformaciju i povratili prethodni poredak, odlučili su da preduzmu ekstremne mere. U januaru 2022. organizovani su skupovi u 11 regiona zemlje. Međutim, mirni socijalni protesti su prerasli u pogrome s ekstremističkim zahtevima za rušenje državne vlasti.

Scenario zaverenika podrazumevao je četiri etape događaja: mirni skupovi, nemiri, zauzimanje administrativnih i infrastrukturnih zgrada i podizanje „uspavanih“ ćelija radikala. Zavera je propala zbog odlučnosti vlasti i jedinstva društva, koje nije podržalo pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti. Nakon januarskih događaja, vlada je ubrzala političke demokratske reforme, koje se više ne mogu zaustaviti.

* Kako ocenjujete ratni konflikt između Rusije i Ukrajine? Kako i na koji način predsednik Tokajev i Vlada Kazahstana vide mogućnost za okončanje ovog sukoba između dve države s prostora bivšeg SSSR-a?

– Stav Kazahstana o Ukrajini je jasan, više puta ga je iznelo rukovodstvo zemlje. Smatramo da je sada veoma važno zaustaviti rat i krvoproliće u Ukrajini i započeti pregovore o ovom pitanju i tražiti rešenja. U tom pogledu Kazahstan je ponudio svoje mogućnosti i platformu. Istovremeno, podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine. U tom kontekstu, treba napomenuti da mi ne priznajemo ni Tajvan, ni Kosovo, ni Južnu Osetiju, ni Abhaziju. Kako je istakao predsednik naše zemlje Kasim-Žomart Tokajev, ovaj princip će se primeniti na kvazidržavne tvorevine, a to su, po našem mišljenju, Lugansk i Donjeck.

BDP najveći u Centralnoj Aziji

* Gospodine ambasadore, Kazahstan je po površini jedna od najvećih zemalja sveta. Nalazi se na dva kontinenta i poseduje ogromne količine ruda i minerala. Kazahstanski BDP po stanovniku je najveći u Centralnoj Aziji. Poslednjih godina snažno i brzo napredujete po skoro svim ekonomskim pokazateljima. Da li možete dodatno približiti Kazahstan i predstaviti „ličnu kartu“ Vaše zemlje?

– Dozvolite mi da malo proširim podatke koje ste naveli i dopunim ih informacijama zahvaljujući kojima ćete bolje razumeti moju otadžbinu. Kazahstan je deveta po veličini zemlja na svetu, po površini jednaka zapadnoj Evropi. U Aziji se nalazi 94,5% teritorije zemlje, a u Evropi – 5,5%, što je uporedivo s teritorijom Grčke. Prema MMF-u, u aprilu 2024. kazahstanski BDP po glavi stanovnika (po paritetu kupovne moći) iznosio je 14.700 dolara, ispred zemalja poput Rusije i Kine. Na kraju 2023. BDP zemlje dostigao je 261,4 milijarde dolara. Naša zemlja je 2023. godine proizvela 90 miliona tona nafte, prirodnog gasa – 58,8 miliona kubnih metara i uglja – 107,8 miliona tona. Kazahstan je jedan od dvadeset svetskih lidera po zlatnim rezervama. Udeo Kazahstana u svetskim rezervama volframa je 63%, hroma – 48%, uranijuma – 14%… Prema podacima FAO, naša zemlja je na šestom mestu u svetu po površini poljoprivrednog zemljišta. Svake godine isporučujemo oko osam miliona tona žitarica na tržišta u više od četrdeset zemalja. Naša republika je među 25 najvećih svetskih izvoznika hrane.

Bogata istorija
Kazahstan je, takođe, poznat po svojoj bogatoj istoriji i neke činjenice mogu iznenaditi srpske čitaoce. Prema istraživanjima naučnika, teritorija Kazahstana je postojbina lala i jabuka. Na našoj teritoriji čovek je prvi put pripitomio konja. Prvi nomadski konjanici skrojili su i prve pantalone u njihovom modernom obliku. Nomadska civilizacija koja je nastala na prostranstvima Kazahstana, uticala na tok istorije širom Evroazije, ali jedna od najpoznatijih državnih formacija nomada, možda, je Ulus Džuči (najstariji sin Džingis Kana), ili, kako ga evropski naučnici zovu, Zlatna Horda. Upravo je Horda temelj kazahstanske državnosti, pa se ove godine obeležava 800. godišnjica Ulusa Džučija, pretka svih kazahstanskih hanova.

Kosmodrom, Astana, stepe…
„Ne možemo, a da ne pomenemo čuveni kosmodrom Bajkonur, odakle je čovek prvi put otišao u svemir, kao i naše beskrajne stepe i veličanstvene planine. Vizit-karta zemlje je i naša mlada prestonica – Astana, koja se za relativno kratko vreme transformisala iz malog grada u centar evroazijskog prostora. I, naravno, želimo da istaknemo naš bogat ljudski potencijal. Neki mladi Kazahstanci poznati su celom svetu – Dimaš Kudajbergen, Genadij Golovkin, Samal Jesljamova, Imanbek i Jelena Ribakina…“, rekao je kazahstanski ambasador Madi Atamkulov.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.