INTERVJU Marinika Tepić: Predsednik bi najradije izveo tenkove na studente, a zna da ne sme

Ovako za Danas Marinika Tepić, potpredsednica SSP-a i šefica poslaničkog kluba te stranke u Skupštini Srbije slikovito objašnjava bunt koji je poslednjih mesec dana preplavio ulice i trgove u Srbiji. Objašnjava i kako njena porodica podnosi svakodnevne uvrede na njen račun, da li se plaši  posledica zbog svega izrečenog na račun predsednika države i predstavnika vlasti.

* Ljudi su moja najveća snaga

Kraj prošle godine ste doočekali štrajkom glađu, a ovu godinu ste na barikadama? Odakle vam snaga za sve to?

Od ljudi. Ljudi su najveća snaga. Svaki čovek kome pomognete, koga zaštitite, čiju nevolju bar umanjite, nepravdu ispravite, svi su oni “infuzija” da idete dalje i da strašne antikampanje koje vlast režira otresete sa sebe kao prašinu. Želja da stavimo stvari na svoje mesto, da se zna red, a u prvom redu da vlast i sistem treba da služe građanima, a ne da građani budu u službi vlasti, to iznad svega.

Da li ta vaša žrtva i borba konačno daje rezultate i da li se grudva konačno zakotrljala?

Apsolutno da. I mada su čak i moji prijatelji bili zabrinuti i smatrali 13 dana štrajka glađu prevelikom žrtvom u ovakvom izopačenom sistemu, osetljivi naravno najviše na podsmevanja i ruganja kojih nije bilo malo čak i u medijima, isto bih uradila.

Tada, 18. decembra prošle godine, veliki broj ljudi nije imao svest o razmerama izborne prevare i krađe. Pre godinu dana malo ko je razumeo zašto su izborni uslovi temeljno važni, na koji način je birački spisak zloupotrebljen ili koliko je neprofesionalni RTS saučesnik i agitator režima.

Danas to znaju možda ne svi, ali izborni uslovi i RTS jesu tema svih političkih tema. Sve posledice koje živimo, od namere vlasti da prevarom otvori rudnik litijuma, kriminalizovanog vrha policije i pravosuđa, partizacije čak i zdravstva i obrazovanja, do pljačke, kriminala i korupcije koja ubija, sve su to posledice pokradenih izbora i instrumentalizacije medija, odnosno nepostojanja normalnih izbornih uslova.

Svest o tome da mi kao nosiocu izborne liste ne pripada samo ta privilegija da budem prva među biranima, već i odgovornost veća od drugih da budem prva kada krene po zlu, presudila je u mojoj odluci da je ta žrtva i nužna i vredna.

*Uz ćerkino dobro jutro svakoga dana ide i pitanje- gde je danas ćutanje

Koliko vaša porodica trpi. Imaju li vaša deca razumevanje za vašu borbu i kako podnose to svakodnevno etiketiranje?

Neću kriti da je sve to vrlo osetljivo, često i komplikovano, naročito kada pokušavam recimo sinu da odgovorim na pitanje – šta će nama pobeda nad kriminalcima, ako ostanemo bez mame?! Ili ćerki na komentar – danas su na trafici kod novina bile neke tvoje “izružnjene” slike i ružno je pisalo, a ti nisi takva.

I koliko god vam se srce tada stegne i nekad je teško objasniti, naročito sinu dok je bio gimnazijalac, danas je kao student ponosan i zna da je vredelo, a i malena sada već razume zašto sve učiteljice štrajkuju.

I zašto je naš Novi Sad jako tužan od 1. novembra, a i gnevan, ali opet i pun nade, sa prvim pitanjem posle svakog “dobro jutro” – gde je danas ćutnja za ljude?!

I da moramo učiniti sve da se krivci za sve te nepravde sklone. Znate, pomisao da je ona sa drugarima samo nekoliko dana pre pada nadstrešnice bila pod njom kada su sa trenerom išli u Sombor na takmičenje, a to će vam reći i skoro svaka novosadska porodica da je imala nekog svog pod tom nadstrešnicom, ledi krv u žilama.

I mi smo tu svi neskriveno i krajnje lični i od tada sa svakodnevnom zebnjom prema svemu čega se ova vlast dotakla da rekonstruiše, ili gradi u Novom Sadu.

I želim da zahvalim svima i u Beogradu i u Nišu i u Valjevu i u Kragujevcu i u celoj Srbiji koji su shvatili razmere i izvor zločina u Novom Sadu i solidarisali se sa Novosađanima i u tuzi i u borbi. Studentima posebno, ogromno poštovanje i beskrajno hvala za sve što čine.

*Između paranoje i ignorisanja pretnji, izabrala sam ovo drugo

Svaki put kada oštro prozivate predsednika i nejgovog brata, na koga je on posebno osetljiv nameće se pitanje- plašite li se odmazde, ako ne za sebe onda za vašu porodicu?

Iskreno, ne razmišljam više o tome. Na početku i jesam ponekad, naročito ako znate kako funkcioniše ta organizovana kriminalna grupa partije, bratije i mafije, sa svojim batinašima, huliganima, gepekovanjima, psihopatama po bezbednosnim službama. Kao i ako znate da vas niko i ništa ne može zaštiti ako “država” hoće da vam naudi. Opcije su onda samo dve, ili da upadnete u paranoju, ili da nađete snagu da to jednostavno ignorišete.

Izabrala sam ovo drugo. Iako su godinama unazad čak i prijatelji često brinuli, pa i gunđali da ne moram baš ja da objavljujem fotografije i imena tog nesveta, da ih razotkrivam tako direktno, ali sada kada vidim koliko se mnogo ljudi oslobodilo straha da je razotkrivanje nasilnika na komemorativnim blokadama postala maltene redovna akcija, da je raskrinkavanje svake glave režima postao kolektivni poduhvat u demontaži ovog zla, vredelo je svakog rizika.

* Studenti kvalitetno ismevaju  predsednikovo bunilo

Ne plašite se tih kobri koje predsednik može da pošalje da razbacaju one koji protestvuju?

Predsednik ove države se i tu obrukao i moram reći nalupetao. Kobre su jedinica vojne policije, dakle Vojske, a ne Policije. I ne može on da ih šalje ni na koga na ulicama Srbije, osim da eventualno pomognu u vremenskim nepogodama. A to što je on unakazio sistem tako da ne veruje Policiji da ga čuva, nego mora Vojska, pa je i propise menjao zbog toga, njegova je bruka.

Ipak, to svakako pokazuje koliko se pogubio, koliko nema odgovor na studentske blokade fakulteta, koliko je bespomoćan kada uživo u programu laže da je izašao pred studente, a onda se preznojava pre no što pobegne kroz zaštitni špalir policije. I naročito nema odgovor na njihovu duhovitost.

Šta vam je najduhovitije ?

Mnogo sam poruka i parola videla, sjajnih transparenata, ali povici studenata one večeri ispred Predsedništva – Što si se naljutio, to mi je “pobednik”! Oni su uspeli da ga svedu na “ridicula” kao niko do sad, da onako baš kvalitetno ismevaju njegovo bunilo, a da istovremeno demonstriraju toliku zrelost i samosvest odgovornih slobodnomislećih ljudi, da su ga naterali da iz dana u dan ulazi iz greške u grešku.

I da leže u mukama, jer bi najradije izveo tenkove na studente, a zna da ne sme.

Očekujete li još jače represivne mere?

Da. Očekujem još neko vreme pritisak preko BIA, ubačenih ljudi da probaju da ih podele, posvađaju, izbuše, odgovore. Kao i sa prosvetnim sindikatima što je probao. A kada ne bude ni to uspelo, očekujem da će pribeći sledećem nivou i represivnijim reakcijama.

„Jesu li oni napali Đilasovu pesnicu?“: Oglasila se i Brnabić o sinoćnoj tuči Dragana Đilasa i funkcionera SNS-a

*Vlada je već pala, samo niko nije obavestio Anu Brnabić i njenog šefa

Predsednica Skupštine Srbije ovih dana ponovo je poručila da vi hoćete građanski rat?

Ta osoba je prestala da bude predsednica Narodne skupštine na poslednjoj sednici kada je izvršila državni udar, direktno kršeći Ustav i zakon jer nije stavila na dnevni red naš zajednički predlog opozicije za glasanje o poverenju Vladi, nakon tragedije u Novom Sadu, na šta je bila obavezna. Sve ostalo su laži i manipulacije osobe koja je slepa kod očiju i ne vidi da je Vlada već pala, samo je niko još nije obavestio. Ni njenog Šefa.

Predsednica parlamenta vas pita i kako možete da sedite pored „nasilnika“, Dragana Đilasa?

Doći će uskoro dan kada će zbog laži koje govori i Draganu Đilasu odgovarati. Kao i za čitavu fabriku zla koju su upregli da bi tog čoveka ocrnili, jer ih suočava sa istinom o svim njihovim nepočinstvima i nasilju. A pri tom poznaje sistem, vodio je glavni grad Srbije kada se za pet godina izgradilo škola, vrtića, domova zdravlja koliko ovi ne mogu da okreče za 11 godina, a sve stoji i danas kao prvog dana i zato ga mrze.

Činjenica da je prošlo već deset dana bez reakcije tužilaštva od kada je visoki SNS i javni funkcioner SNS i “Andrejev mali” Luka Petrović fizički napao na Dragana i našeg kolegu Đorđa sa grupom kapuljaša koji su ih onda udarali, oborili na zemlju i šutirali samo zbog pitanja zašto lepe plakate sa lažima o Đilasu i ko ih plaća – dovoljno govori o posledicama trovanja i huškanja na Dragana godinama unazad i to sa najviših državnih funkcija, a Vučićevih tabloida i televizija naročito. Samo jedan pogrešan udarac, samo jedan, mogao je da nanese fatalne posledice i da Dragan nikada više ne ustane sa tog asfalta.

Da li to treba da se desi da bi Vučić i njegovi stali sa lažima, mržnjim i huškanjem?! Ili bi i tada rekli za svoju četrdesetogodišnju “omladinu” da su samo radili svoj posao?! A time vršili i pritisak na tužilaštvo da ćuti do dan danas.

Da li mislite da su Vučić i naprednjaci svesni posledica kada šalju svoje pristalice da provociraju građane. Šta je krajnji cilj, da ogade narodu opoziciju, studentske proteste, da izazovu stvarni incident, ili da ohrabre svoje pristalice da se ne plaše?

Sve to zajedno. Da zavade sve što mogu, jer tako vladaju, ali neće još dugo.

Imate li infomacije šta se događa sa napadačima na građane i studente, koji su privedeni. Da li su već na slobodi?

Nemam, osim za one u Novom Sadu koji su se zaleteli Poršeom u ljude kod Futoške pijace, pa još i vratili da ih tuku. Zvanično su u pritvoru na Klisi u Novom Sadu, a nezvanično je bio lom u novosadskoj policiji kada su ih priveli, a morali su ih privesti zbog zabeleženih snimaka i identifikovanja od strane građana. Tada vikali na policiju “nismo se tako dogovorili”!

*Teška borba opozicije pripremila je teren za ovo što se sada događa

Kako se po vama dogodilo da se narod odjednom ohrabrio da slobodno pokaže šta misli o režimu u kome živi već dvanaest godina, i da li su tome doprinele studentske blokade?

Bez svake sumnje je da jesu, ali i da su studenti pre svega shvatili da je korupcija doslovno počela i da ubija i da je svako od njih mogao da bude samleven pod tom, ili nekom drugom, nadstrešnicom, samo zato što je neko hteo da stavi pare u džep ili u predizborne svrhe otvori objekat “pre roka”. I lekcija o patriotizmu koju su pokazali i pokazuju je iz dana u dan odajući poštu novosadskim žrtvama, ali i ljubavlju prema svojoj zemlji tako što su odlučili da se za nju bore i u njoj ostanu.

I to je emocija koju nijedan normalan čovek ne može da ne primi najdublje u sebe i da od nje dobije onolika krila i snagu za sve prepreke koje još predstoje.

Kako su studenti uspeli ono što opoziciji nije pošlo za rukom, da li je to zato što opozicija nije bila dovoljno jedinstvena, ili je nešto drugo u pitanju?

Mislim da je jednostavno sazrelo i da je teška borba opozicije u ovako totalitarnom sistemu pripremila umnogome teren za sve ovo. Dugogodišnje govorenje o korupciji i kriminalu režima, atrofiranom tužilaštvu i nestaloj Zagorki Dolovac koju smo tražili i po ulicama i lokalima Novog Sada, paralisanim institucijama, privatizovanoj policiji, huliganizaciji najviših državnih funkcija i institucija, alavosti i ošljarenju, nepravdi, nekažnjivosti i nejednakosti pred zakonom, sve je to došlo na naplatu tog 1. novembra u 11.52 na novosadskoj Železničkoj stanici.

Saosećanje i nezaboravljanje zločina prvo smo počeli kroz komemorativnu blokadu na mestu zločina u Novom Sadu prvog narednog petka u 11.52 i nakon velikog protesta 5. novembra, kada je uhapšeno više studenata i Goran Ješić koji je jednog od njih, Relju, branio od hapšenja nelegitimisanih lica pod kapuljačama. I onda se zapalilo sve.

Studenti u Beogradu su se odmah solidarisali, potom i u drugim gradovima, a onda je počelo i nasilje naprednjaka na komemorativnim blokadama, gde su prvo bili napadnuti studenti FDU u Beogradu. I to je bio okidač za njih.

Naša je obaveza bila i kao narodnih poslanika, ali i kao roditelja, da se rvemo sa policijom i blokiramo sud dok ne puste iz pritvora sve studente i privedene sa protesta 5. novembra, ali kada su počeli da tuku studente po ulicama, e tu su prešli svaku crvenu liniju.

Brana je pukla i bujica je samo krenula. I tako i treba da bude. Za svakog ko digne ruku na mirne studente, nema oprosta.

Vlast već danima tvrdi da je ispunila sve studentske zahteve, ali i neke opozicione. Smenjen je Damir Zobenica, na primer?

Skandalozni snimak u kome Damir Zobenica organizuje i podstiče naprednjake na nasilje na komemorativnim blokadama, došao je kasnije. Objavila sam ga 18. novembra čim sam došla do njega, ali on je “slučaj” koji smo razotkrili naknadno i stoga je zahtev za njegovu smenu došao kao naknadni zahtev, ali ne i dovoljan.

Zobenica mora i krivično da odgovara, a sada već mislim i onaj koji ga je prvo štitio i obmanjivao javnost da je reč o veštačkoj inteligenciji, dakle Aleksandar Vučić, kao i svi oni koji su mu dozvolili da pobegne u Trst u svoju hacijendu.

Što se tiče početnih zahteva, sami studenti su jasno rekli da nisu ispunjeni i da ne nasedaju na spinove nenadležnog Vučića. Podsetiću da novosadski studenti imaju i dva dodatna zahteva od samog početka, a to su smene i odgovornost aktuelnog gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, ali i prethodnog u čije vreme je i započeta kobna rekonstrukcija Železničke stanice i sada premijera Miloša Vučevića.

Vesić je ostavku podneo sam, ali uhapšen, pa pušten i još oslobođen krivičnog gonjenja, verovatno da ne propeva. Dokumentacija je objavljena selektivno, parcijalno i pod sumnjom da je pretrpela intervencije i upodobljavanja, što sve zajedno znači da nema ni govora o ispunjenim zahtevima.

*Stambenim kredima Vučić želi da potkupi mlade SNS, studenti su već rekli da hoće samo pravdu

Sudeći po potezima koje povlače- skraćenje školske godine, neradni dan za Badnji dan, krediti za mlade itd, vlast se očigledno nada da će protesti posustati. Koliko su im očekivanja opravdana?

Deluje mi da je pokušaj potkupljivanja mladih tim stambenim kreditima zapravo usmeren na SNS mlade – da se ne okrenu i predomisle i priključe studentima u blokadama, a manje ovima koji su već rekli da im nisu potrebni stanovi, već pravda.

Mislim da Vučić time pokušava da zauzda svoje biračko telo, ili bar roditelje mladih da pritisnu i oni svoju decu “da ne krenu na drugu stranu”. Kalendar jeste nešto čemu se Vučić takođe nada da ga spase ovih muka, ali i tu vidimo da je mrka kapa, jer studenti već najavljuju zajedničke novogodišnje proslave.

Tako da su ovog puta, mladi definitivno ti koji zadaju zadatke i to nadležnim institucijama, a on em kaska, em i dalje ne može da se pomiri sa činjenicom da su ga “oduvali”. Počeo je da nas maltretira sada već svakodnevnim obraćanjima, pa i sve težim optužbama da se studentima upravlja iz Hrvatske, da smo mi iz opozicije ustaše to je već stara ploča, ali sada kreće da huška i na studente. Besan je i pogubljen jer ne drži stvari pod kontrolom i to je ta neuroza.

 

*Izbori nisu tema

Može li se dogoditi da Vučić izlaz iz ove velike krize ponovo potraži u izborima. Da li opozicija treba da pristane na jednu takvu zamku u kojoj će on ponovo da aktivira sve svoje oprobane metode?

Izbori sada nisu tema. Prvo ispunjenje svih zahteva, pa onda može tek da počne da se priča o izborima, jer ne mogu ni izbori pod istim Vučićevim uslovima za prevaru i krađu.
A on bi naravno sve isto, da pobegne od krize u izbore, koje će unapred iskrojiti, sa novim fantonskim biračima i lopatama za listiće. Zato izbora ne može biti bez očišćenog biračkog spiska i bar 6-9 meseci slobodnog RTS-a, odnosno perioda za promenu izbornih uslova, a onda i za primenu.

Gotovo svakodnevno predsednik poručuje da on voli Srbiju i da ne namerava da pobegne iz nje, a njegovi mediji puštaju probne balone da mu sve dozlogdilo i da planira da podnese ostavku ?

Laže kao i uvek.

Šta biste na kraju ove godine poručili građanima za Novu godinu?

Uz dobro zdravlje, puno radosti i ljubavi, da misle svojom glavom i što više grle svoju decu.