INTERVJU Milan St. Protić: Bolje biti neće, mogućno je samo da bude gore

* Osim rata u Ukrajini šta je politički obeležilo 2022?

– Verovatno izbori u Srbiji. Pre svega stoga što su potvrdili moje sumnje u ovdašnju demokratiju. Ishod je bio poznat unapred, uslovi miljama daleko od feri poštenih, vlast u izrazito povoljnijem položaju u odnosu na opoziciju. Opozicija je predstavljala puki dekor. I potonja atmosfera u tzv. Narodnoj skupštini pokazuje kako aktuelni vlastodršci doživljavaju parlamentarizam.

* Hoće li biti izbora, kojih i kada ih očekujete?

– Izbora će biti pod uslovom procene vlasti da su izbori u njenom interesu. Ako do njih i dođe, opet će rezultati biti poznati unapred. Ovde su izbori obesmišljeni i bespredmetni. Loša predstava kako bi se „zasenila prostota“.

* Mislite li da će predsednik Srbije podneti ostavku na to mesto, kako je rekao, da bi Srbiji kupio bar šest meseci ukoliko dođe do bezizlazne situacije u vezi sa Kosovom?

– Potpuno je irelevatno hoće li podneti ostavku ili neće. Kako god uradi, on će i dalje asolutno vladati i svojom partijom i celom Srbijom. Njegov je karakter autokratski a to je, pokazalo se, neizlečiva bolest. Jednom kad se čovek njom zarazi, nikad se od nje ne može izlečiti.

* Poslednjih dana 2022. obeležila su hapšenja bivših policajaca iz srpske zajednice na, barikade Srba na severu, podizanje borbene gotovosti vojske i policije, pušatnje jednog od uhapšenih pa i sklanjanje barikada.

– Kao što je bilo realno da se sve to dogodi, nije bilo teško pretpostaviti da će do ovakvog raspleta doći. Jasno je da su prsti velikih sila, na prvom mestu, Amerikanaca bili dominatni da se pusti uhapšeni čovek, i da se tako predsedniku Srbije omogući relativno pristojan izlaz iz situacije u koju je sam sebe doveo. A i da se vlastima u Prištini, tamošnjem premijeru, da do znanja da ne može baš da radi šta mu padne na pamet. I sve se uradilo tako da ništa od toga ne bude javno rečeno i da bude izvedeno na jedan tipično diplomatski način. Čovek je pušten u kućni pritvor što omogućava da se blokade sklone.

* Da li je zaista postojala opcija da vojska Srbije uđe na Kosovo?

– Ne. Nikad nije postojao ozbiljan rizik. To je bilo samo za domaću upotebu i to nije prvi put. Pre mesec dana smo imali takav cirkuzs sa onim dronovima. Kao što i onaj tamo iz Prištine pravi cirkus sa dugim cevima na severu. Radi se o dvojici nezrelih ljudi koji samo razmišljaju o tome kakav će utisak da ostave na domaću javnost. A ta javnost i na Kosovu i ovde u Srbiji nije dovoljno zrela da proceni o čemu se radi. Ona deluje i reaguje prilično identično. Sve je to jedna igrarija. Opasna igrarija naravno, jer nikad ne znate da li će to u jednom trenutku da izmakne kontroli koja ne vodi pronalaženju rešenja za KiM. Jer i jedan i drugi, ni ovaj u Beogradu ni onaj u Prištini u stvari to rešenje neće. Njhov je mentalitet identičan. Obojica su nezreli ljudi koji jedino znaju da teraju inat. Obojica najviše uživaju u popularnosti koju njihova obostrana tvrdoglavost izaziva u srpskom t.j. albanskom javnom mnjenju. Popustiće ukoliko pretnje spolja postanu aista ozbiljne. Oni jezik razumnosti i kompromisa ne razumeju. Najviše vole zveckanje oružjem. Kao razmažena i beslovesna dečurlija, kad moram da kažem.

* Hoće li se Vučić i Kurti dogovoriti i potpisati bar neki papir ove godine?

– Ako išta potpišu i to će biti mrtvo slovo na hartiji kao i svi prethodni sporazumi. Rekoh, njih dvojica nisu kadri za odgovornu politiku. I državničke odluke. Da jesu, sporazum bi već bio na snazi.

* Da li je i zašto Srbija izgubila političku podršku Nemačke?

– Nema više ljubljene nam Angele Merkel. Nema više naše dike i ponosa, naše zaštitnice i dobre vile. Ne zaboravimo, i ona je u mladosti bila komsomolka. Otud njena simpatija za Putina i za ovog našeg genijalca što je svu mudrost sveta usisao.

* Rekli ste da je cilj SAD na Balkanu „podeli i vladaj“. Sada Amerika po pitanju konkretnih problema na Kosovu ima malo više razumevanja za Beograd, ili nam se samo tako čini?

– Ne bih se na to oslanjao. SAD su glavni sponzor nezavisnosti Kosova, bili i ostali. Za mene se postavlja pitanje suštinskih nacionalnih ciljeva Srbije. Od Amerike, sa ovakvom politikom, šanse videti nećemo. Pa, oni su i Miloševića forsirali sve do Rambujea. I ovog će dogod budu verovali u njegovo finalno pristajanje.

* Mislite li da bi se predstavnici takozvane proevropske opozicije (Ne davimo Beograd, Zajedno, PSG, DS, SSP…) drugačije postavili od Vučića u pregovorima sa Kurtijem (ili bilo kim sa kosovske strane) i predstavnicima EU i SAD? Da li bi se lakše dogovorili?

– Nisam siguran. Nisu me uverili u svoju političku zrelost. Ne sporim njihove dobre namere, politička sposobnost im ne izgleda jača strana. Taktiziraju, vrdaju, izbegavaju. Ne vidim kod njih jasnu ideju i jasan stav.

* Pre četiri godine ste za Danas rekli da su današnji opozicionari politički manekeni kojima je glavno da se slikaju, daju gromopucatelne izjave i gube izbore, kao i da se politika gradi odozdo, dan za danom, korak za korakom. Na kom koraku je sad opozicija?

– Jesam li i u nečem pogrešio? Sad su prisutni u parlamentu tako da su se njihove ambicije u najvećoj meri ostvarile. Bave se perifernim pitanjima. Od suštine beže i sklanjaju se. Ne čujem ni reč više o promeni sistema. Neki se opasno približavaju vladajućem režimu. Jad i beda. Žao mi je, ali tako je.

* Hoće li Vučić politički preživeti najhladniju sledeću zimu, kako će to učiniti i ima li li ko da ga nasledi?

– Sve će taj preživeti zato što u svojim rukama drži sve poluge vlasti. Takvi kao što je on padaju pod spoljnim pritiskom, iznutra ga je mnogo teško oboriti. Potrebna je ogromna energija, masovnost, razrađen plan. Setite se 5. oktobra 2000. Iako je Milošević svrgnut, stvari su uglavnom ostale nepromenjene.

Rada je njihov politički pritivnik, a za njih to znači neprijatelj i izdajnik

* Kako tumačite to što se nijedan zvanični organ, a ni zvaničnik u Beogradu, nije oglasio povodom višesatnog zadržavanja Rade Trajković na prelazu Merdare?

– Nisam iznenađen. Ta je odluka morala doći sa samog vrha. Rada je njihov politički pritivnik, a za njih to znači neprijatelj i izdajnik. Takav (takva), po njima, ne zaslužuje ništa bolje od besomučnog maltretiranja. Umeju oni da budu i daleko nemilosrdniji. Bilo je primera. Zlokobnih.