INTERVJU Miloš Jovanović: Dosegli smo najnižu tačku demokratije, a za to srozavanje krivicu snosi Vučić, koji se odjavio od realnosti

Kako Miloš Jovanović tvrdi, najodgovorniji za srozavanje demokratije je Aleksandar Vučić, koji pokazuje očiglednu opijenost vlašću.

Govoreći o protestima građana, lider DSS napominje da je pravo na otpor odavno prepoznato u političkoj teoriji, kao i da se iz ovog ludila koje nameće vlast može izaći samo normalnošću i trezvenošću, ali da to može da potraje.

Da li je u Srbiji danas na delu najveća postmiloševićevska politička kriza i ko je glavni krivac za ono što nam se dešava?

Ne bih išao toliko daleko da kažem da je ovo najveća politička kriza od 2000. godine, naročito ako uzmemo u obzir događaje poput formalizacije secesije Kosova februara 2008. godine. Tačno je, međutim, da smo od 2000. godine na ovamo došli do najniže tačke kada je reč o demokratskoj praksi i poštovanju zakona. A najodgovorniji za ovo sveopšte srozavanje nivoa demokratije, pravne države, kulture, javne rasprave jeste režim Aleksandra Vučića.

Nažalost, moramo i svi zajedno da se pogledamo u ogledalo. Onaj koji poput Aleksandra Vučića potkupljuje materijalno i moralno, snosi najveću odgovornost i zaslužuje najgrublje osude, ali nismo bez odgovornosti ni mi kao narod ako dozvoljavamo da budemo potkupljeni.

Snimak vožnje Vučića i Malog predstavlja sliku njegove opijenosti vlašću

Da li bi, po Vašem mišljenju, bili izbegnuti protesti, nasilno ponašanje policije i hapšenja da je predsednik Srbije bar u jednom obraćanju u nedelju pokazao da je predsednik svih građana, a ne zastupnik jedne partije ?

Mislim da bi, ali mi se takođe čini da je to za njega, s obzirom na njegov mentalni sklop i očiglednu opijenost vlašću i moći, naprosto nemoguće. Snimak vožnje Aleksandra Vučića i Siniše Malog – dakle predsednika države i ministra finansija – kroz Beograd i pevanje stihova Lepe Brene o „četiri godine duge, godine bola, godine tuge” predstvaljaju prilično dobru iliustraciju te opijenosti i činjenice da su se delimično odjavili od realnosti.

Predsednik ni ovog puta nije odustao od prebrojavanja demonstranata i to uz konstataciju da ga je zvalo više od 7.000 ljudi koji čekaju na poziv da dođu u Beograd i suprostave se demonstrantima? Koliko je to opasno i čemu vodi?

Ne znam koliko je opasno, ali znam da je nedostojno. Ta čudna smesa pomalo infantilnog, pomalo lažno huliganskog ponašanja kojom se stalno izazivaju podele, kojom se podsmeva delu građana, kao i neprestana konfrontirajuća retorika nikada ne može da izađe na dobro.

Opoziciji je potrebna neka politička pobeda

Imaju li pravo građani da nezadovoljstvo zbog krađe izbora iskažu blokadom institucija, a da pritom ne budu suočeni sa  brutalnom silom?

Pravo na otpor je odavno prepoznato u političkoj teoriji. I ovde se upravo radi o tome, o otporu razgradnji svih državnih institucija kao i odbrani ustavnog poretka. I kada govorim o ustavnom poretku ne mislim samo na pravo na izbor i slobodne izbore, ili nezavisne institucije poput pravosuđa, već i na pitanje teritorijalne celovitosti zemlje. Sve je to danas u narušeno u Srbiji. Ali nemojte se zavaravati. Ovde izlazimo iz domena prava i ulazimo u domen odnosa snaga.

Kako gledate na neke komentare da je proevropska opozicija, koja je pozvala građane na proteste, u sve to ušla bez nekog ozbiljnijeg plana i šta bi dobili da su se popeli na balkon Skupštine Beograda?

Ne mogu ništa da vam kažem o tom konkretnom skupu. Ipak, jasno je da kao opozicija nismo postigli nikakve opipljive rezultate tokom proteklih godina i da bi, nezavisno od aktuelnih protesta, morali svi zajedno da preispitamo način opozicionog delovanja. Mi smo preuzeli inicijativu za temeljnije promišljanje opozicionog delovanja i načinili neke konkretne predloge o kojima ćemo razgovarati sa drugim opozicionim strankama.

Protesti i blokade traju već više od nedelju dana, ali vaša koalicija u tome ne učestvje, upkos tome što i vi očekujete ponavljanje beogradskih izbora?

Odgovor na vaše pitanje leži u prethodnom odgovoru. Politička borba se ne svodi samo na pitanje legitimiteta i opravdanosti već neminovno postavlja i pitanje efikasnosti. Mi smo jasno rekli da su ovi protesti opravdani s obzirom na masovnu zloupotrebu prava na prebivalište na beogradskim izborima, ali hajde da vidimo kako da ih učinimo efikasnim i kako uopšte uzev da opozicionu borbu učinimo efikasnom. Nama je potrebna neka politička pobeda.

 Nestorović je dobio ključeve za vlast u Beogradu i ne treba mu dati da pobegne od odgovornosti

Očekujete li da će vlast ispuniti bar neke zahteve građana koji protestuju i da li će pristati na ponavljanje izbora?

Videćemo. Ne treba zaboraviti da je vlast izgubila većinu u Beogradu – to je činjenica preko koje olako prelazimo. Ne treba zaboraviti takođe da je odgovornost na gospodinu Nestoroviću. Ako se zaista bori protiv francusko-nemačkog sporazuma o implicitnom priznanju naše južne pokrajine, onda se mora boriti i protiv Aleksandra Vučića koji je taj isti sporazum i prihvatio. Iz toga logično sledi da Vučićev režim treba slabiti svuda gde je to moguće. Od te odgovornosti Nestorović više ne može da pobegne niti mu treba dozvoliti da beži. Politika i poverenje građana nisu emisija na televiziji Hepi gde se ležerno komentarišu ljudske tragedije. Tražili ste odgovornost – sada odgovarajte.

Uspeh Nestrovićeve liste, čini se, sve je iznenadio. Mnogi smatraju da je on produkt vlasti i može li, prema tome, ostati dosledan prvobitnom stavu da se neće priključiti ni jednoj opciji ?

Videćemo uostalom uskoro. Samo je važno da svi građani znaju i shvate da je gospodin Nestorović, sticajem okolnosti, dobio ključeve za vlast u Beogradu. Može da učini da ista bude smenjena koliko sutra. Može da ostavi sadašnju vlast koja je izgubila većinu u gradskoj skupštini na istim pozicijama, ako im se pridruži. Konačno, možemo na nove izbore samo što će tada Branimir Nestorović morati da kaže građanima šta će činiti nakon tih novih izbora, jer bi inače glas za njega zaista postao besmislen.

Doskorašnji gradonačelnik Aleksandar Šapić najavljuje da će pored Nestorovića, pozvati i odbornike vaše stranke i ponuditi im saradnju kako bi formirao većinu u Beogradu. Naveo je Šapić da veruje da odbornici Novog DSS-a nisu srećni zbog toga što ste ih gurnuli ka Đilasu?

Niko nikoga ne gura, kako Šapić tvrdi, već među članovima Novog DSS-a postoji saglasnost o tome da se aktuelni režim mora razvlašćivati na svim nivoima vlasti. Naši birači su nam dali poverenje zbog jedine odgovorne nacionalne i demokratske politike koju vodimo, dok su građani Beograda povukli poverenje aktuelnom režimu. Baš zato što ne želimo da se odreknemo dela teritorije, ne može biti razgovora sa Srpskom naprednom strankom odnosno sa onima koji predaju Kosovo i Metohiju albanskim secesionistima, i sa potpredsednikom te stranke Aleksandrom Šapićem.

Ostalo je samo na Nestoroviću da odluči da li će podržiti, ili će kazniti SNS zbog antidržavne i nacionalne politike koju vode prema Kosovu i Metohiji

Zašto smatrate da je ponavljanje republičkih izbora nerealno?

Vidim da je isto rekao i gospodin Ponoš i to koristeći sličnu argumentaciju. Dakle, sa jedne strane je činjenica da zloupotreba prava na prebivalište nije, po definiciji stvari, na parlamentarnim izborima odigrala nikakvu ulogu dok je s druge, razlika u glasovima, ipak, prevelika da biste mogli efikasno da se izborite za ponavljanje izbora.

Miloš Jovanović: Nisam siguran da Marinikin štrajk glađu može da dovede do ponavljanja izbora

Može li štrajk glađu Marinike Tepić da dovede do ponavljanja izbora, ili bi je radije vlast, poput Dragoslava Bokana zamolila da izdrži do kraja u štrajku glađu?

Nisam siguran da taj čin može da dovede do novih izbora i nadam se da će se iz toga što pre izaći sa najmanjim mogućim posledicama po zdravlje ljudi koji štrajkuju.

Predsednik se izvinio građanima Republike Srpske zbog stava opozicije vezanog za mesto prebivališta i glasanje na beogradskim izborima. Da li su oni naposletku imali prava da glasaju na beogradskim izborima?

Oni koji ne žive u Beogradu, bilo da su iz Republike Srpske, ili su iz drugih gradova u Srbiji, nisu imali pravo da glasaju na lokalnim izborima, jer tu zapravo ne prebivaju. Ponavljam, reč je o zloupotrebi prava na prebivalište.

I predstavnici međunarodne zajednice koji su pratili izbore rekli su da su oni bili neregularni. Da li će biti posledica po vlast u Srbiji ukoliko OEBS utvrdi da je bilo velike izborne krađe?

Mislim da neće a i znate moj stav prema strancima i njihovom mešanju. Naša kuća, naši problemi – na nama je da ih rešimo. Tačka.

Vaša stranka osvojila je više od pet odsto glasova na republičkim izborima, dok ste u Beogradu dobili više od šest odsto. Da li ste zadovoljni izbornim rezultatima?

S obzirom na konstantne desetomesečne napade i sumanute prljave kampanje koje su vodile protiv mene lično kao i potpuno odsustvo na komercijalnim televizijama sa nacionalnom frekvenciom, odbraniti izborni rezultat sa prošlih izbora predstavlja ozbiljan uspeh. Sa druge strane nismo zadovoljni jer smo se borili za promene. U tom smislu nije postignuto dovoljno.

Jedina ste stranka ne desnici koja je zadržala parlamentaran status? Vidite li koaliciju NADA kao stožer na desnici u narednom periodu?

Nikada nisam razmišljao u tim kategorijama nametanja, vođstva, ili čega već. Imamo jasnu viziju Srbije, konkretne ideje i za ta ubeđenja se borimo i tražimo poverenje građana. A upravo je na građanima sve ostalo.

Da li su stranke desnice platile ceh neujedinjenja ?

Mi nismo platili nikakav ceh. Za druge morate njih da pitate. O tome ne razmišljam.

Da Novi DSS nije prešao cenzus zauvek bih izašao iz politike

Sanda Rašković Ivić kaže da ste Vi mogli da postanete lider desnice, a izabrali ste da budete lider male grupe koja treba da ima ulogu pomoćnika u formiranju beogradske vlasti.

Nisam ništa birao. Samo radim kako mislim da je ispravno. Imam velikih ambicija za zemlju, ali nemam ličnih ambicija u politici. Da me ne shvatite pogrešno, spreman sam da preuzmem i najviše funkcije u državi i nimalo se ne plašim odgovornosti, iako sam svestan koliko je teška. Za to se uostalom i borim i za to tražim poverenje svih građana! Ali isto tako, da kojim slučajem nismo prešli cenzus, izašao bih iz politike i više nikada ne biste čuli za mene. Imam svoj život, imam posao od kojeg živim i koji volim a za zemlju čovek može da se bori i da joj doprinese i na druge načine.

Da li Vas je iznendio stav Milice Đurđević Stamenkovski, koja se ovih dana priključila strankama vlasti u osudi opozicije koja traži ponavljanje izbora?

Nisam pratio istupe gospođe Đurđević-Stamenkovski.

Kako uopšte možemo izaći iz ove krize i kako zastaviti ovu strašnu podelu građana, a da ne dođe do nekih ozbiljnijih sukoba? Ko bi tu morao da popusti?

Samo normalnošću i trezvenošću se može izaći iz ovog ludila koje nameće vlast. Ali neću vas lagati, to može i da potraje.