Foto FoNet Milica Vučković„Moje kolege i ja u Narodnu stranku ulagali smo punih šest godina svo svoje vreme, živote, novac. Sada smo u situaciji da smo sve ostavili. Ostavili smo i stranku i naziv, račun u banci, sav novac, pečat, žiro račun, prostorije. Izašli smo da pravimo nešto ispočetka i onda vam je jasno o kakvom pritisku je bilo reči“, objašnjava u razgovoru za Danas Miroslav Aleksić razloge zbog kojih je bio prinuđen da sa svojim pristalicama napusti Narodnu stranku.
On kaže da svojoj bivšoj stranci želi sve najbolje i da Vuk Jeremić nije njegov neprijatelj. Veruje, ipak, da će društvu, Srbiji i opoziciji biti korisniji sa Narodnim pokretom Srbije, nego da je ostao u Narodnoj stranci.
Spekulisalo se da ste prodali stranku Vuku Jeremiću?
To je notorna laž, koju su plasirali predstavnici režima. Nisam prodao ništa. I pre šest godina sam želeo da se opozicija ujedinjuje. Narodni pokret Srbije je bio moja stranka koju sam u dogovoru sa Vukom Jeremićem prereregistrovao u Narodnu stranku. Jedini dogovor sa Vukom sam imao da on bude predsednik, a ja potpredsednik. Ali kako sam napravio jednu stranku, napraviću i drugu i biću možda jedini političar koji je napravio dve stranke.
Kažete da problemi unutar Narodne stranke traju duže vreme, zašto ste onda tek sada reagovali?
Zato što je to stranka koju sam ja gradio i zajedno sa članovima širom Srbije ulagao u nju strašnu energiju i trudio se da kroz stranačku debatu utičem na neke stvari. Kada smo shvatili da nema sluha za to što govorimo ja i veliki broj članova i odbora, zatraženo je da dođe do personalnih promena u rukovodstvu stranke. Predsednik nije prihvatio. I eto došli smo u ovakvu situaciju.
Govori li to da je Narodna stranka autokratska i liderska, poput SNS i SPS?
Žao mi je što moram da kažem da Narodna stranka nije stasala u jednu veliku o ozbiljnu demokratsku organizaciju u kojoj bi rukovodstvo bilo smenjivo i to je jedan od razloga mog nezadovoljstva. Samo promene mogu doneti rezultat. Samim tim što nije postojala mogućnost promene rukovodstva, govori da moja bivša organizacija više ličila na autokratsku organizaciju u kojoj se ne poštuju demokratski principi i uvažava mišljenje članova po dubini koji su zapravo motor organizacije. Došli smo u situaciju da oni odbori koji imaju drugačije mišljenje budu smenjivani.
Narodna stranka je i do sada bila oko cenzusa, kakav će sada rejting biti kada je stranka podeljena na dva dela?
Ne želim više da razmišljam šta će da se dešava u Narodnoj stranci, već želim da gledam unared i želim da sa svih sto odbora gradimo jednu novu organizaciju i da budemo na usluzi građana, od Bujanovca do Subotice. Građani će odlučivati o podršci i u krajnjem slučaju o rejtingu.
Da li vas je malo popularnost, kao budućeg lidera opozicije, ponela kada ste odlučili da formirate svoju stranku?
To mnogi žele da kažu, ali ja imam dovoljno političkog iskustva da znam i šta to znači i kada šta treba uraditi. Ovu odluku sam doneo isključivo iz poštovanja prema članivima odbora koji su me podržali, jer ne želim da se niko nad njima iživljava. Znam kolika je to odgovornost i spreman sam da je nosim. I svestan sam nje. A što se tiče popularnosti ona nije bila razlog za donošenje ove odluke, već suštinska neslaganja oko koncepta i vizije stranke i prioriteta.
Koliko je zapravo Narodnu stranku napustilo članova i odbora i krenulo sa vama?
Oko 90 odsto Narodne stranke je prešlo u Narodni pokret Srbije. Odnosno od 126 teritorijalnih organizacija, 106 je pošlo sa mnom i svi oni će se uskoro iščlaniti iz Narodne stranke. Tamo je ostalo svega nekoliko formiranih odbora. Mi uskoro krećeno u prikupljanje potpisa za registrovanje nove stranke koja će biti proevropska građanska desnica.
Kažete da je svađalačka politika sa opozcijom kulminirala protestom „Srbija protiv nasilja“. Znači li to da su u Narodnoj bili protiv protesta?
Ne mogu da generalizujem. Narodna stranka je generalno učestvovala u organizaciji protesta, ali pojedine kolege iz Narodne stranke jesu govorile protiv protesta, da se oni ne organizuju dobro, da ni jedan Srbin tamo nije govorio. I to mi je smetalo, jer su više napadali opoziciju, a ne vlast. Napadali su tužiteljke, policajce, druge stranke, merili krvna crnca, a nisu bili jasni i glasni kada je u pitanju kritika diktatorskog režima koji razara sve pore društva.
Ali ni jednog trenutka se niste ogradili ni od izjava Vladimira Gajića i nekih drugih iz Narodne stranke?
Nisam želeo javno da polemišem, da otvaram javno te teme, ali sam razgovarao i sa Gajićem i Jeremićem. Ukazivao sam na to što je Gajić samoinicijativno podržao i glasao za ugledne pravnike koje su predlagali SNS, a da nismo imali dogovor oko toga. Ali nisam želeo da pravim oko toga medijske teme, već sam hteo da to rešavamo u našoj kući. Trpeo sam koliko sam mogao.
U vašoj bivšoj stranci kažu da ste imali svu slobdu odlučivanja, a da ste ostalim kolegama uskraćivali čak i mogućnost da govore u parlamentu?
Žao mi je što to govore, jer niko nije bio uskraćen da govori. Ružno je da oni koji su me do pre mesec dana kovali u zvezde sada nalaze neke ružne epitete. Sada nam se putevi razilaze i bože moj imaće prilike da pokažu koliko vrede.
Zamera vam se i da osim vas i Bore Novakovića niko drugi nije učestvovao u organzaciji protesta?
To naravno nije tačno. Ja sam koordinisao proteste, ali su na sastancima bili i Siniša Kovačevć, Marina Lipovac, Stefan Joanović, ali su na žalost neke kolege kritikovale proteste. Neki i dalje žele da se bave nekim drugim temama iz prološlosti kako bi prali svoju biografiju, umesto da se bavimo ovim kriminalnim režimom u kome imamo nasilje na svakm koraku. Verujem da ćemo svi zajedno, ipak, uspeti da
protesti uspeju i da se izborimo za bolju budućnost.
Iz Narodne stranke najavljuju da će i dalje učestvovati u organizaciji protesta. Da li je neko tražio da oni ne budu među organizatorima?
Održan je sastanak opozicije i niko nije tražio da se isključi Narodna stranka iz organizacije protesta. Samo su hteli da čuju moj stav.
Kažete da se promenila klima u društvu, ali ni jedan zahtev građana nije ispunjen?
. Tačno je da ključni zahtevi nisu ispunjeni, ali to samo za nas predstavlja obavezu više da mi ispunimo te zahteve u momentu kada budu bili izbori. Ti protesti su doveli do toga da je SNS u velikom padu, da je njihova vojska sa moralom koji opada. Shvatili su da se Srbija probudila i oni su u jednoj velikoj defanzivi. Nisu uspeli da formiraju pokret koji su najavljivali za Vidovdan, a rejting im je sve manji.
Ali iz SNS izlazi mali broj ljudi?
To samo deluje tako, ako se gledaju funkcioneri, ali po dubini napuštanje SNS je masovna pojava. I to je početak kraja epohe Aleksandra Vučića. Dogodio se proces koji je nazaustavljiv, i protesti su pokazali odlučnost i istrajnost i snažnu energiju. Od jeseni će oni dobiti novi zamajac, novi oblik i dovešće do promene režima. Što mora i da bude zadatak svih nas.
Kako ćete naterati Vućića da primeti građane koji imaju neke zahteve?
Itekako će on to da shvati. Građani će kazniti to ignorisanje njihove borbe i energije. Oni ne shvataju da se mi na ulici borimo i za bezbednost njihove dece, koja idu u iste škole, kreću se istim ulicama i njihova deca mogu da nalete na kabl i da stradaju , kao u Bačkoj Palanci. To što ne shvataju i ignorišu zateve, građani će kazniti .
Kada očekujete izbore, Vučić kaže kada vi to hoćete?
Izbori se najavljuju za proleće, ali ne bih bio iznenađem da se dogode i ranije, da budu tokom zimskog perioda. To će mnogo zavisiti i od nas samih i našeg aktivizma u narednim mesecima. Moramo da formulišemo i određene političke zahteve, pre svega oko razdvajanja izbora. Opozicija mora da se dogovori i postavi jasne zahteve.
Sa kime ćete se vi dogovorati ?
Pre svega sa strankama koje organiziju proteste „Srbija protv nasilja“, ali kada su u pitanju širi zahveti može da postoji dogovor i sa vanparlamentarnim strankama, ali i onim parlamentanim koje ne učestvuju u protetstima direktno. Iza izbornih zahteva svi treba da stanemo.
Vama se zamera i da ste postali isuviše bliski sa SSP?
Ne znam ko to tako tumači. Ja sam neko ko želi da sarađuje sa svim strankama i levice i desnice i centra. Moja želja je da promovišem svoj program i načela, ali da poštujem sve druge stranke. Da pokušamo da napravimo saradnju koja je nužno potreba. Znači sarađivaću sa svima koji su istinski borci protiv režima Aleksandra Vučića.
Znači li to da ćete sarađivati i sa Narodnom strankom?
Rekao sam već Narodna stranka nije naš neprijatelj i sarađivaćemo i dalje.
Ima li istine da ste se vi i Vuk Jeremić zapravo razišli onog trenutka kada je Narodna stranka podržala Zdravka Ponoša za predsedničkog kandidata, a ne vas?
Žao mi je što je Vuk sve vreme tražio greške u drugima, ali njegovih šest godina vladavine obeleželi su odlasci i napuštanja Narodne stranke. Malo realne samokritike bi mu dobro došlo. Predlog da Ponoš bude predsednički kandidat jeste bio udarac, jer je Narodna stranka predlagala mene, a Ponoša neka druga stranka, odnosno SSP. Ali Ponoš i ja smo zajedno učestvovali u kampanji, zajedno govorili na tribinama, jer u politici morate praviti kompromise.
Postoji li sada mogućnost dalje saradnje sa Ponošem?
Ne isljučujem saradnju ni sa jednom organizacijom koja je istinski protiv režima Aleksandra Vučića. Moramo napravit širi dogovor u opozciji. Teško je licitorati kako je najbolje izaći na izbore da li u jednoj, dve ili tri kolone, ali očekujem koordinaciju i tehničku organizaciju opozicije i poštovanje dogovora o nenapadanju. Najvažnije je da opozicija razgovara i da postoje tačke spajanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
