INTERVJU Nebojša Zelenović: Dogovor Beograda i Prištine ne može obezbediti trajnu stabilnost u regionu

On se u intervju za Danas zahvalio svima na primedbama i komentarima u prethodna dva-tri dana, a naročito, kako je rekao, onim duhovitim. O mogućem raskolu u stranci zbog njegovih predloga nije želeo da govori, ostavljajući to, kako je naveo, za stranačke organe.

Šta je cilj formiranja ratne mornarice, s obzirom da Srbija nema more i čemu bi ona služila?

Zahvaljujem se svima na primedbama i komentarima u prethodna dva-tri dana. Naročito onim duhovitim. Bilo je važno da u javnom mnjenju otvorimo debatu šta to Srbija zaista mora da ima u vidu kada stvarno ima cilj da postane punopravan član EU. Kao neko ko se jasno opredelio za evropski put, smatram da je neophodno da naša zemlja postane bitna kako kuvarici iz Lisabona, električaru iz Hanovera tako i učiteljici iz Varšave. Svako od njih, na jedan ili drugi način, treba da glasa da budemo primljeni u EU. Sada je dve trećine stanovnika Evropske unije protiv proširenja. Zato moramo da pronađemo način da se uključimo u rešavanje problema koji su jako važni i njima i nama. Pitanje nekontrolisanih migracija je bitno ogromnom broju ljudi u Evropi. Ovo je bio predlog kako da Srbija saopšti građanima EU da je spremna da preuzme svoj deo tereta u jednoj stvari koja je vrlo bitna ljudima. Ukoliko bi došlo do zajedničkog dogovora sa susedima, zemljama Kvinte i članicama EU, mornarica bi mogla da unapredi stabilnost Sredozemlja, snažno uključi Srbiju i ceo region u misije očuvanja mira i tako doprinese bezbednosti i stabilnosti čitave EU.

Stručnjaci tvrde da osim što nemamo more, to je i veoma skupa stvar i da samo savremena fregata košta oko milijardu dolara. Odakle nama taj novac?

Sve oko čega se dogovorimo sa susedima, Kvintom i EU je moguće. Prva Jugoslavija je napravljena tako što je kralj Aleksandar u to ubedio predsednika Amerike Vudroa Vilsona. Titov dogovor sa Cerčilom i američkim predsednicima sprečio je Staljina da zavlada drugom Jugoslavijom, a najveći deo onoga što imamo kao sećanje na zlatno doba posleratnog života finansirano je novcem američkih poreskih obveznika. Sporazumi sa državama na Balkanu, sa zemljama Kvinte kao i sa državama EU omogućili bi Srbiji i celom regionu da pomognu i sebi i EU u rešavanju pitanja nekontrolisanih migracija.

U velikom broju zemalja, odakle migranti kreću i preko Mediterana pokušavaju da dođu do EU, Srbija se doživljava kao naslednica Jugoslavije. SFRJ je imala ogroman uticaj u tom delu sveta. Imamo veoma sposobne diplomate, veliku diplomatsku tradiciju, kao što imamo i veliki broj vrhunskih oficira. Taj potencijal može da bude uključen u rešavanje pitanja migracija. Pored toga ulazak Srbije u ova pitanja, otvorio bi vrata za novu veliku ulogu Hrvatske, Slovenije, BiH, Severne Makedonije i Crne Gore, a onda i Albanije. Pitanje vojno pomorske baze može da se reši međunarodno javnopravnim ugovorom o najmu, a najpogodnija lokacija bi bila određena sporazumom svih ovih država, ukoliko do takvog dogovora dođe.

Na društenim mrežama zamereno vam je da se ne razlikujete od naprednjaka, jer i oni  govore o naoružavanju srpske vojske?

Neizbežna posledica politike aktuelne vlasti je trka u naoružanju u regionu. Naša politika je upravo suprotno. Mi nudimo mirovni koncept. Održavanje međunarodne konferencije koja ima za cilj sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici celog regiona Zapadnog Balkana. Ovaj sporazum treba da ima nekoliko elemenata. Srbija treba da sklopi bilateralne vojno-odbrambene sporazume sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Dalje, Kosovo treba da bude demilitarizovano. Ali, isto tako i BiH treba na Međunarodnoj konferenciji demilitarizovati.

Uostalom šta će nam mornarica, ako smatrate da nam je ulazak u NATO, krajnja i jedina moguća opcija, obzirom da su zemlje NATO svuda oko nas?

Pitanje ulaska Srbije u NATO uopšte nije na stolu. Nisam govorio o tome da je to jedina moguća opcija, naprotiv, predložio sam drugačije mirovno rešenje. O tome da li će i kada Srbija u NATO odluku treba da donesu građani naše zemlje na referendumu.

Za sada od nas, čini se, niko nije tražio napuštanje vojne neutralnost, zbog čega onda predlažete napuštanje te opcije?

U trenutku kada se vodi rat u Evropi, politika vojne neutralnosti Srbije postala je neodrživa. Posledica ovakve politike je dalja trka u naoružanju u regionu. Kako se mi nalazimo okruženi zemljama NATO članicama, to znači da u stvari vodimo trku u naoružanju sa NATO. Potpuno je očigledno da je to izgubljena bitka. Zbog toga mi insistiramo na posebnim dogovorima sa zemljama na Zapadnom Balkanu. Druga neizbežna posledica vojne neutralnosti Srbije je da će Kosovo postati član NATO, a da će posle toga NATO paktu pristupiti Bosna i Hercegovina. Onda će naša zemlja zaista ostati crna rupa na Balkanu.

Predlažete održavanje međunarodne konferencije i uspostavljanje zajedničke odbrambene i bezbednosne politike za svih šest entiteta na Zapadnom Balkanu. Mislite da je tako nešto moguće nakon načina na koji se Jugoslavija raspala? Da li uopšte imate neku reakciju iz bivših republika na vaš predlog, ili možda reakciju zemalja Kvinte?

Sam po sebi, dogovor Beograda i Prištine ne može obezbediti trajnu stabilnost u regionu. Potrebno je celovito rešenje. BiH je veći problem od Kosova. Tamo polovina građana ne želi da živi u toj državi, a granice se neće promeniti bez rata. Severna Makedonija ima svoje izazove. Svi zajedno smo spojeni sudovi i po mom uverenju u EU možemo stići samo ako tamo idemo svi zajedno. Zato je naš predlog održavanje Međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu, na kojoj bi učestvovalo svih šest entiteta iz regiona, zatim zemlje Kvinte (Sjedinjene Američke države, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija), kao i Hrvatska.

Održavanje međunarodne konferencije ima za cilj sporazum o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona, koja bi bila potpuno harmonizovana sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Put za postizanje ovog cilja je zaključenje bilateralnih vojno odbrambenih ugovora Srbije sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Ovakvi vojno-odbrambeni sporazumi bili bi temelj za formiranje Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana, kao jedinstvenog ekonomskog prostora, na teritoriji svih šest entiteta. Više od dvadeset miliona ljudi imali bi mogućnost da se kreću, nastanjuju, leče, školuju i posluju bez ikakvih granica. Ekonomska zajednica bi dobila jasan, realan i vremenski tačno oročen plan za punopravno članstvo u EU.

Izgleda da su ti vaši predlozi izazvali potrese i u vašoj stranci, pa vam poručuju „srećan put“. Znači li to da sledi razlaz u vašoj stranci, s obzirom na izjave Aleksandra Jovanovića Ćute ?

Sve potencijalne probleme u stranci rešavaćemo unutar stranke, a ne preko medija.

Da li je tačno da se sa njim niste konsultovali pre izlaska u javnost oko NATO-a i ratne mornarice?

O svemu ovome sam govorio u Skupštini Srbije. Za to sam prethodno tražio saglasnost poslaničkog kluba Moramo-Zajedno i tu saglasnost sam dobio. Takođe, saglasnost sam tražio i dobio od organa stranke Zajedno.

Šta na vaše predloge kaže Biljana Stojković?

Trenutno se vode konstruktivni razgovori i sa članovima Skupštine slobodne Srbije.

Vi ste opredeljeni za evropski put Srbije, pa s obzirom na to da li smatrate da treba prihvatiti francusko-nemački plan za Kosovo i Metohiju?

Treba da počnemo da razumemo stvarnost u kojoj živimo. Kada je reč o Kosovu i Metohiji, najpre je nužno formirati Zajednicu Srpskih opština, na osnovu sporazuma iz 2013. i 2015. godine, kao i preuzeti rešenja koja postoje u razvijenim autonomijama u Evropi. Srbija treba da zahteva demilitarizaciju Kosova i garancije za to. Dalje, sporazum Beograda i Prištine mora sadržati odredbu o zabrani ujedinjenja Kosova sa Albanijom, bez saglasnosti Srbije i ZSO. Taj sporazum treba da reši otvorena imovinska pitanja, javnopravnog i privatnopravnig karaktera između dve strane, kao i da sadrži rešenje za međunarodno javnopravni status crkvenih i istorijskih spomenika koji su bitni za identitet Srba. Kada bi ovakav dogovor bio sastavni deo sporazuma o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona i stvaranja Ekonomske zajednice Zapadnog Balkana, onda bi bili stvoreni uslovi za promenu pozicije Beograda o pristupanju Kosova međunarodnim organizacijama.

Da li stranka Zajedno ima jedinstven stav po pitanju francusko – nemačkog predloga. Čini se da se vaši stavovi razlikuju od stavova Aleksandra Jovanovića Ćute oko KiM?

Podsećam, koalicija Moramo se okupila na osnovu Zelenog dogovora za Srbiju, koji podrazumeva Srbiju na Zapadu, rešavanje pitanja KiM u najkraćem roku i nove ljude u politici.

Verujete li da će Vučić potpisati taj predlog i da li će taj sporazum omogućiti stabilnost u regionu?

Nije bitno ko bi takav sporazum potpisao, već kakvu perspektivu takav aranžman otvara. Vreme je da Srbija izađe sa jasnom odlukom o tome da hoće da bude deo slobodnog sveta, koji se temelji na poštovanju ljudskih prava, slobodnim izborima, slobodi medija i poštovanju pravne države i da iznese svoje legitmne zahteve. Srbija treba da izađe sa novom politikom i da traži održavanje Međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu. Pored Kosova treba rešiti vitalna pitanja za funkcionisanje BiH, ali i druga otvorena pitanja regiona

S obzirom na teška pitanja koja su pred Srbijom, očekujete li izbore do kraja godine? Sa kime biste mogli u predizborne koalicije i da li verujete da ćete preći cenzus ukoliko on bude podignut na pet odsto?

Stranka Zajedno traži i insistira na beogradskim izborima za koje se i spremamo sprovodeći prve beogradske predizbore. Stranačke predizbore sprovodimo da bismo uključili građane u izbor nosioca liste za Beograd. Imamo sedam kandidata. Hoćemo da razbijemo ovu bolest partokratije i da političke kalkulacije partijskih šefova zamenimo pravim odlučivanjem građana. Svako ko hoće ovako da pravi savez sa građanima biće u našoj koaliciji. Svako neraspisivanje beogradskih izbora smatraću kukavičlukom.