INTERVJU Nenad Čanak: Apsolutno razumem potrebu za smenom Đukanovića nakon 33 godine na vlasti, ali…

Čanak se u gotovo svim prethodnim izbornim ciklusima kao i u poslednjem, isticao po snažnoj podršci odlazećem predsedniku CG, Milu Đukanoviću, argumentujući svoja zalaganja kritikom protivkandidata i onih koji su stali „na crtu“ Đukanoviću – da su prosrpski, proruski, sa težnjama negiranja crnogorske državnosti i identiteta.

*Dan nakon pobede, Jakov Milatović je rekao da CG neće „otpriznavati“ Kosovo, kao i da će uvesti ovu državu za pet godina u EU. Izostale su antievropske, anti-nato izjave, o kojima se sa stanovišta kritike najčešće govori.

– Kada pogledate ko je podržao njegovu predsedničku kandidaturu, videćete da su tu uglavnom ljudi koji ne prihvataju činjenicu o nezavisnosti CG kao države, postojanje Crnogoraca kao naroda i ljuti su protivnici i evropskih integracija i članstva u NATO. Dakle, sa te strane, imao sam opravdanu sumnju da je u pitanju nešto što je u interesu Kremlja i nacionalističkih krugova u Srbiji i severoistočnoj BiH. S obzirom na svu logistiku, koja je tu data, a sa druge strane i delovanje same vlade CG čiji je bio Jakov Milatović kandidat, u kojem je bilo niz nesporazuma, od isključivanja kamera na graničnim prelazima, da se ne vidi ko je sve ušao u CG sa kojim tablicama… Dakle, dosta sam skeptičan prema svemu tome.

Činjenica je da pošto je Milo Đukanović priznao pobedu svog protivkandidata, zaboravlja se da je Đukanović nastupao kao opozicioni kandidat…

*Zašto je to bitno?

– Važno je da zbog toga što je kompletna logistika kojom je raspolagao kandidat vlasti je u velikoj meri dovela do toga da se događaju razne stvari koje ne mogu da komentarišem jer nemam konkretne dokaze.

*Sumnjate u regularnost izbornog procesa?

– Ako je istina da je u jednom danu potpisano preko šest hiljada ugovora za posao od strane vlade, onda to jako dovodi u pitanje legitimitet tog izbora. Čak ne mogu da kažem da je to bio izbor između Đukanovića i Milatovića nego je to bilo glasanje protiv Đukanovića, pod potpuno drugim okolnostima ali sa vrlo sličnim efektom kao što je 2000. godine bilo glasanje protiv Slobodana Miloševića. To nije nikakva ideološka stvar, već druga emocija.

*Imate li razumevanja za one kojima je dosta vlasti jednog čoveka unazad više od trideset godina? Čak i da se ne sumnja u korupciju i nelegalne radnje…

– Apsolutno – da. Naravno da postoji potreba. Menjati političare na vlasti je vrlo važna stvar. Mislim da je najveća pobeda Mila Đukanovića u tome što je 2020. godine bez ijedne reči predata vlast, bez ijedne trzavice i bilo čega sličnog. Kao što je i sada priznao pobedu Milatovića. Mislim da je to put kojim bih voleo da vidim da se kreću i ovi što su sada osvojili vlast, da tako predaju vlast. To bi značilo da je CG demokratska zemlja.

*U čemu je onda problem?

– Naravno da je predug period na vlasti više od 30 godina. S druge strane postoji nešto drugo, promena radi promene nije dobra kao koncept. Promena na bolje je nešto drugo, ali promena radi promene u uslovima dosta labave i neizgrađene tradicije demokratskih smena vlasti može do dovede do veoma velikih problema. To možemo da vidimo baš na primeru nove vlade u CG, od 2020. godine do danas. Nova vlast nije opravdala poverenje.

*Ali, CG nije skrenula sa evropskog puta, nije dovodila u pitanje članstvo u NATO, menjala stav o Kosovu, izražavala veću privrženost Rusiji i Srbiji, uprkos svim navodima da će upravo to biti slučaj.

– CG ima potpisan ugovor po kojem ne može da istupi iz NATO narednih 20 godina. Tako da sve i da hoće ne mogu to da promene. Jako je zanimljivo to što ste sada rekli, ako se uporedi sa činjenicom o tome kako se slavilo u Podgorici u izbornoj noći. Bio sam tamo uživo. Ispred stranke Evropa sad je bilo nešto crnogorskih zastava. Ali, nigde drugo u Podgorici nije bilo crnogorskih zastava, nego su isključivo bile ili zastave Srbije ili zastave Crne Gore sa grbom na srpskoj trobojci. I, što je najzanimljivije, Evropa sad nije slavila pobedu ni sa jednom zastavom EU.

Reči su jeftine, može svako da priča šta hoće, ali videćemo šta će biti u budućnosti. Ja se duboko nadam da su u pravu oni koji su milisli da je tu reč o novom, mladom i stručnom predsedniku koji će nastaviti evropske integracije.

Nažalost, s obzirom na to ko ga je sve podržao, imam opravdanu sumnju da će se to desiti.

*Izjavili ste da su padom Mila Đukanovića sa vlasti, i Srbija i CG ostale bez ijedne građanske opcije. Ipak, i u Srbiji imamo opozicione stranke koje se kategorički zalažu za uvođenje sankcija Rusiji.

– Vidim samo veliki pokušaj da se nekako mimikrijom lični interesi prikažu kao proevropska opcija. Ali, to opovrgavaju činjenice. Te opozicione stranke koje se danas zalažu za uvođenje sankcija Rusiji, mesecima nisu primetile da je Rusija počinila agresiju nad Ukrajinom. Sad odjednom izgoreše za Ukrajinom.

*Šta se dogodilo pa se to promenilo?

Dogodilo se sticajem okolnosti da su zapadni saveznici ubedili rukovodstvo Srbije da je za Srbiju mnogo bolje da pomogne pobedu Ukrajine nego da nastavi da se inati. Režim nije isporučio municiju kalibra 122 milimetara Rusiji, ali je ta municija, koja je trenutno najtraženija u Ukrajini, stigla u Ukrajinu – iz fabrika municije u Srbiji. Kojim putem i kako, ja to ne znam. Ali, činjenica je da se to dogodilo. Kao što se dogodilo i to da je Vučić rekao da više ne nema potrebe da se kupuje rusko oružje. To jasno govori da se naoružanje usklađuje sa NATO standardima a ne sa ruskim.

Što se opozicije tiče, Srbija nema trenutno artikulisanu opoziciju. Opozicija u Srbiji je konkurencija Vučiću, oni bi da budu isto što i on i da rade isto što i on. I to je cela priča. A, to krilo opozicije koje se kune u Kosovo i halucinira, poput Dveri i Zavetnika…, to su projekti ruske službe za potrebe uticaja na vlast u Srbiji.