INTERVJU Pavle Grbović: Naprednjačka vlast mora da padne, a za to su neophodni neki izbori, neke stranke i neki političari

On, ipak, smatra da se bez reafirmacije politike i bez destigmatizacije stranačkog aktivizma ne može doći do pobede srotine hiljada disciplinovanih stranačkih vojnika na čijem čelu predator koji se ovim poslom bavi više od 30 godina, 24 sata dnevno.

*Protesti protiv rudnika litijuma u Srbiji praktično traju već dva meseca, a opozicija se još nije aktivno uključila. Čini se da se opozicija ne snalazi u trenutnoj situaciji?

. Stranke pozivaju na proteste , stranački aktivisti dolaze na proteste, brane ljude koji se nađu pod udaru vlašću. Kako opet dolazimo do toga da opozicija ispoštuje ono što je od nje traženo, a da se opet prebacuje odgovornost i traži krivica za ne znam tačno šta u opoziciji?

Da su stranke bile proaktivnije bile bi optužene da preuzimaju i ruše protest. Mi smo se odlučili da poštujemo volju organizatora i da pomognemo koliko možemo, a tamo gde ne možemo ili gde se na naše učešće ne gleda blagonaklono, mi makar ne smetamo, ne dajemo nepotrebne i opterećujuće savete niti koga krivimo za bilo šta.

**Stigmatizacija stranačkih aktivista traje punu deceniju

Istoričar Milan St. Protić, smatra da bi opozicija trebalo da preuzme proaktivnu ulogu u protestima, kojima, kako navodi, treba politička artikulacija?

Teorijski gledano ima smisla ta teza, ali sigurno nećemo ništa raditi protiv volje ljudi koji su svakodnevno na prvom frontu borbe. Pritom bi bilo pogrešno usred protesta promeniti liderstvo. Druga je stvar što se već godinama pravi atmosfera kako protesti “nisu politički”.

Nego šta su, astrološki? Pa nije problem sa kopanjem litijuma u tome što je nepovoljan položaj zvezda, već što imamo nesposobnu, korumpiranu i bahatu vlast koja je preuzela i očigledno se naplatila za projekat koji apsolutno ne mogu da kontrolišu. Niti zato što znaju, niti to smeju niti hoće. I time dovode u opasnost sve nas. Kojim sredstvima se taj problem rešava osim političkim, ja ne znam.

Da ne govorim o toj stigmatizaciji stranaka i stranačkih aktivista koja traje već punu deceniju. Stvorena je atmosfera u kojoj je najveća sramota reći da si stranački aktivista, a ono što je neoprostivo jeste biti “profesionalni političar”. I onda u takvoj atmosferi, bez jasnog vođstva, ustrojstva i jasne politike treba da pobedimo mašineriju od više stotina hiljada disciplinovanih stranačkih vojnika na čelu sa političkim predatorom koji se ovim poslom bavi više od 30 godina, 24 sata dnevno. Bez reafirmacije politike i bez destigmatizacije stranačkog aktivizma to neće ići.

Koji i je domet ovih antilitijumskih protesta, da li će i oni doživeti sudbinu prethodnih ?

To je pitanje za analitičare. Oni su pozvani da analiziraju, komentarišu i predviđaju. Posao nas političara je da radimo sve što je potebno kako bi što pre došlo do promene sistema u Srbiji. Protesti su jedan od instrumenata i dobro je što se dešavaju.

Mislite li da će vlast reagovati na poruke sa ulice i preinačiti odluku o iskopavanju litijuma?

Mislim da mi svi zajedno moramo da “preinačimo” ovu vlast. Ako ovakva vlast opstane, šta dobijamo preinačenjem neke pojedinačne odluke? Neće nas trovati kopanjem litijuma, već kopanjem zlata, olova ili nečeg trećeg.

Ili će Mića Grčić da upravlja nuklearnom elektranom? Za to vreme će nas svakako trovati Pink, Hepi, Informer i ostali. Ne vidim neku veliku pobedu ukoliko nas umesto jednog truje drugi investitor, odakle god dolazio, tim pre što će nam društvo biti trajno, a možda i nepovratno razvaljeno ako se sa istim žarom ne budemo borili i protiv trovača mozga i duše. Naprednjačka vlast mora da padne.

A za to su neophodni neki izbori i neke stranke i neki političari. I to ne pada sa neba niti se pravi za par meseci.

*I Stranka slobode i pravde smatra da se problem litijuma može rešiti samo novim vanrednim parlamentarnim izborima i odlaskom Vučića?

Potesti mogu da pomognu da se neki problemi privremeno odlože i da se štetni projekti prolongiraju , ali suštinska rešenja zahtevaju promenu vlasti. Pokret slobodnih građana se uvek zalagao za institucionalnu promenu, što podrazumeva izbore i verujem da je spremnost opozicije za izbore aksiom bavljenja politikom. Dobro je ukoliko u pogledu toga postoji saglasnost, jer su nas nesuglasice po tom pitanju i previše koštale u daljoj i bližoj prošlosti.

Verujem da smo sada svi na istim pozicijama i da to omogućava da se okonča razmetanje hipotetičkim scenarijima zajedničkog učešća, ili zajedničkog bojkota. To je prošlost, jedino što postoji jeste sadašnji trenutak i situacija i treba da vidimo kako da iz toga izvučemo maksimum.

** Vučić državu shvata kao lični feud,a nama je namenjena uloga raje

* Dragan Đilas kaže da se Vučić i kolonizacija Srbije približavaju kraju. Verujete li i vi u to ?

Radije bih koristio termin feudalizacija Srbije, jer se Vučić upravo tako ponaša. Državu shvata kao lični feud, a nama je namenjena uloga raje koja kuluči. On prodaje, izdaje, raspolaže zemljom, uvodi i izvodi investitore, menja projekte, crta pa briše pruge i puteve. Kolonizacija je nešto drugo, ona podrazumeva stranu okupaciju i težište odgovornosti prebacuje na strani faktor i protiv toga se bori revolucijama i ratovima.

Bez namere da ih aboliram za to što neretko koriste naš užasan položaj radi ostvarivanja svojih interesa ne vodeći računa o temeljnim vrednostima na kojima su te države izgrađene, ipak smatram da razloge tog položaja treba tražiti u našoj zemlji, u jednom centru, odnosno u jednoj glavi. Kad tome politički dođe kraj i odnosi sa drugima van zemlje će biti drugačiji.

Ako vi nekome predstavite Irenu Vujović kao oslonac zaštite životne sredine, nemojte se čuditi što vas niko neće ozbiljno shvatiti, niti poštovati. To je jedan primer, a u svakoj oblasti ih ima na desetine. Čija je to odgovornost, vlasti, ili nekoga sa strane?

* Za razliku od prethodnog perioda čini se da je vlast dosta agresivnija i da to pokazuje hapšenjem ekoloških aktivista sa obrazloženjem da krše ustavni poredak. Ima li tu elemenata kršenja Ustava?

To je klasično zastrašivanje koje je posledica viška samopuzdanja koje je mnogim autokratama zamagljivalo vidike i samo ubrzavalo njihov pad. Takođe i kontinuirani napadi na civilno društvo imaju dvostruki cilj: sa jedne strane da homogenizuju njihovo biračko telo jer su svesni da teme trovanja ljudi, korupcije i kriminala i urušavanja sigurnosti pogađaju i njihove birače i da nije mnogo potrebno da neki od njih otkazu poslušnost.

Sa druge strane vrši se i suptilni pritisak na međunarodne donatore kako bi oni “uticali” na one organizacije koje se protive projektu koji ima zvaničnu podršku EU. Verujem da je to neuspešan pokušaj.

*Neke vaše kolege tvrde da ovaj režim „sve više liči na režim Slobodana Miloševića, koji je sve najgore odluke tokom svoje vladavine doneo baš pred kraj svog mandata? Da li je vlast spremna da promeni i nasilje?

Vlast sprovodi nasilje već duže od deset godina. Šta je izbacivanje dece iz vrtića ili ljudi sa posla zbog političkog stava nego nasilje? Medijsko trovanje je nasilje. Zanemarivanje građana, uzašna centralizacija zemlje i pustošenje Vojvodine i istočne Srbije u prvom redu, ali i mnogim drugih mesta je takođe nasilje.  I to takvo nasilje da bi mnogi ljudi lakše podneli rane od pendreka, nego rane koje ostaju kada moraju deci da objasne da nemaju, da neće moći da idu sa drugarima u vrtić, ili da neće moći da leče roditelje, ili da se dostojanstveno porode ako nemaju dovoljno para.

**Važno je samo da ne padnu Sinišini brojevi i statistike

*Šta su po vama razlozi zbog kojih Vučić toliko insistira na otvaranju rudnika litijuma, pa čak i po cenu kršenja Ustava?

Vučić i SNS se politikom bave na površinskom nivou, a glavni alat toga je ekonomija, tj brojevi. Jedino važno je da plate i penzije budu nominalno veće, da postoji rezervoar za jednokratno “pomaganje” odnosno podmićivanje i da se ljudi drže u strahu da će i to malo izgubiti.

To što je obrazovni sistem devastiran, što doslovno neće imati ko da nam uči decu, što nećemo imati lekare, što je nivo kulture na istorijski niskom nivou, što su institucije zbrisane, što su sudovi izvori nepravde a ne brana nepravdi, što je generalno gledano kvalitet života drastično opao, to ih ne pogađa.

Važno je samo da ne padnu Sinišini brojevi i statistike. Da se to ne bi desilo prekopavaće šta god treba, po bilo koji cenu. Pogotovo ako pritom imaju i ličnu korist iz toga.

*Ivica Dačić, lider spcijalista svih ovih godina uspešno je balasnirao, ne ističući se previše, ne sukobjavajući se otvoreno sa opozcijom i novinarima. Da li je ovo njegov veliki povratak u devedesete?

Stvaraju se uslovi za povratak SPS u devedesete, ali radikali tu, ipak, imaju jače karte u ovom trenutku. Istorijska je činjenica da je SPS bio najjači kad je Srbija bila najslabija. Da je njima bilo najbolje, kad je građanima bilo najgore. Da su sve imali, kad ljudi nisu imali ništa i kad su u redovima čekali hleb i mleko.

Kao i to da je Srbiji svanulo kad je njihova politika konačno doživela kraj. Žao mi je što ponovo kreću u tom pravcu, jer je u jednom trenuku izgledalo da postoji šansa da neke nove i mlađe snage krenu nekim drugim i boljim putem. Ovako će morati da dele sudbinu SNS-a.

Niko u opoziciji nije ni toliko naivan, niti malouman da misli da može da pobedi sam

*Do danas je ostalo nejasno zbog čega ste napustili zajednički poslanički klub sa SSP i šta je bio kamen spoticanja ? Da li ćete se u budućnosti prikloniti nekom poslaničkom klubu?

Odluka o razdvajanju poslaničkog kluba je došla od strane SSP. Mi smo je prihvatili i bez gorčine nastavili dalje. Nepotrebno je da ja obrazlažem tuđe odluke. O budućim koracima ćemo se oglašavati kada bude bilo novih informacija.

*Da li je opozicija nakon junskih izbora nepovratno podeljena i postoji li mogućnost nekog ponovnog okupljanja?

Za ovih sedam godina koliko sam u politici ovo je četvrti put da se opozicija “nepovratno deli” i svaki put su se ti problemi prevazišli, pre ili kasnije. Nismo mi u braku pa da se spajamo do kraja života ili rastajemo zauvek. Odrasli smo i odgovorni ljudi, ova generacija političara sada ima i neko iskustvo, neće ovakvi odnosi trajati zauvek. I sve je to u redu i sve je popravljvo dok smo svi na istoj strani i idemo u istom pravcu, nepopravljivo je samo kada neko pređe na stranu SNS. Ja to za sada ne vidim.

*Politikolog i psiholog Lazar Marićević smatra da opozicija mora da nađe zajednički jezik, „ako misle da ostanu u nekoj snazi i da postignu neki značajan rezultat. Poručuje da ,morate da nađete savetnike, naročito na spoljno-političkom, pošto vlast dobro radi na spoljno-političkom nivou?

Niko u opoziciji nije ni toliko naivan niti malouman da misli da može da pobedi sam. Naravno da imamo različite poglede kako to treba uraditi i ko treba da bude nosilac  i kako treba da izgleda Srbija nakon SNS. Ali to je cena demokratije, nećemo valjda i to dovoditi u pitanje. Što se tiče spoljno politickih savetnika , saglasan sam, samo da prvo vidimo ko smo to mi kada kažemo “opozicija”.

Opozicija je i Pokret slobodnih građana, ali i Novi DSS. Po gotovo svim temama važnim za međunarodnu zajednicu imamo drugačije stavove – Kosovo, EU, odnos prema Kini i Rusiji, prema pitanju sankcija Rusiji. Ne treba nešto spajati na silu. Sa druge strane mislim da je koalicija Srbija protiv nasilja na tom polju napravila ozbiljne iskorake i mnogi dobronamerni ljudi koji su nam pomagali su odradili sjajan posao i verujem da ima prostora da se to radi i ubuduće. Verovatno u drugačijem formatu, sigurno u drugačijim okolnostima, ali sa istim ciljem.