INTERVJU Ponoš: Vučić ne može da zaustavi društveni talas da je danas popularno biti protiv ove i ovakve vlasti

*Čini se da su građani očekivali malo više odgovornosti vlasti nakon strašne tragedije u Novom Sadu, ali se izgleda do odgovornih teško stiže?

Imajući u vidu o kakvoj se vlasti radi, njihovo ponašanje nije neočekivano. S obzirom da je sistem vlasti izuzetno centralizovan, svakim potezanjem i zatezanjem pitanja odgovornosti vrlo brzo se stigne do samog vrha piramide. Zato se taj vrh trudi da požar odgovornosti drže što duže i što dalje od sebe.

EXPO je predsedniku Srbije u prvom planu, a ne žaljenje za žrtvama i empatija

*Da li su svi potezi vlasti, pa i ono vanredno obraćanje predsednika Srbije kupovina vremena, kako se vlast abolirala od odgovornost?

Takvo ponašanje ove vlasti posledica je i vrednosnog sistema koji personalizuje Aleksandar Vučić, a koji se najbolje ogleda u onom što je saopštio u obraćanju naciji u utorak. Jadikovao je nad činjenicom što mu je tragedija u Novom Sadu usporila realizaciju projekta EXPO. Njemu je to u prvom planu.

Nije žaljenje za žrtvama, nije empatija, nije utvrđivanje odgovornosti i krivice. Žalio se i kako će sada svi u građevinarstvu biti jako obazrivi pre nego na neki papir stave svoj potpis. Time mu se omaklo priznanje da se to ovih godina nije tako radilo i da je vlast bila svesna da se radi onako kako ne sme.

*Može li vlast i ovoga puta da se izvuče iz ovog faula, bez posledica?

Pomenuto obraćanje javnosti je jedno u nizu prethodnih godina, već viđeno, za kojim se poseže kad se kontroliše šteta nakon još jednog faula režima. Identičan recept za Vučićevu manipulativnu tortu. Red straha od rata, red hvalisanja ratnim rezervama konzervi i soli, red kupovine naoružanja, red povećanja penzija, red spremnosti da se prinese vlastita žrtva, sve to protkano dramskim zapletima, naručenim novinarskim pitanjima i na vrh torte pljuvanje opozicije.

Vlast sugeriše  da će u atomskim skloništima biti mesta samo za poslušne

*Izgleda da su nam sada najveća briga nedostajuća skloništa u slučaju trečeg svetskog rata. Mogu li građani ponovo da poveruju u priču da nam preti nova opasnost, a da jedini koji može da ih zaštiti je Vučić ?

Žal zbog kašnjenja pljačkaške platforme zvane EXPO zamaglila je Vučiću vid do mere da je istovremeno najavio treći svetski rat i hitno građenje atomskih skloništa i skašnjenje u građenju tadiona. Pominjući kapacitet skloništa sugerisao je u stvari da će u njima biti mesta samo za poslušne. Neće biti ni takvog rata, ni tih njegovih skloništa osim ako ne zaključi da i na tome može mnogo da se ukrade, bar koliko na EXPO.

Vučevićeva leđa nisu dovoljno široka da zaštite samog Vučića

Iznenada je održana i sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, nakon koje je Vučić ponovio da će dati sve od sebe da u „ovim složenim i ne lakim geopolitičkim previranjima sačuva sigurnost i bezbednost građana i Srbije?

Režim je brzo detektovao da narod neće zavarati ta Vučićeva manipulacija od utorka i već u sredu je Vučić ponovo jahao na obmanama. Ovaj put sa drugim omiljenim alatom – sazivanjem sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, pa makar dozvolio prokazanom Gašiću da mu sedi u neposrednoj blizini.

Mali su izgledi da mu i to urodi plodom. Svi već znaju da bi primerenije bilo tu ekipu nazvati savetom za nacionalnu nebezbednost.

Ne veruje mu narod više.

Kažete da mu narod ne veruje, ali on tvrdi suprotno i uporno odbija da ispuni zahteve građana i opozicije, od kojih je jedan i smena premijera Miloša Vučevića?

Lako bi on da ima problem samo sa poverenjem Vučevićevoj vladi od samo 14 odsto. Sad je on u pitanju. Vučevćeva leđa su mogla da štite poslove u Novom Sadu, ali nisu dovoljno široka da štite samog Vučića.

Kako bi uostalom Vučević i Brnabićka mogli da smire univrezitet, omladinu, stručna udrženja, ljude iz sveta kulture, umetnosti. Nema Vučić nikoga oko sebe čija reč tom svetu nešto znači, kome veruju, ili su spremni da mu se prodaju. Šta je kupio, kupio je.

*Mogu li ostavke Tome Momirovića i Jelene Tanasković da umire ljute građane?

Okasnele i nevažne ostavke Tome Momirovića i vd direktorke infrastrukture železnice pokuzuju koliko je vlast odvojena od realnosti Koga je više briga za ostavku Tome Momirovića. Prekasno je.

Onog momenta kada je Vučić Orliću dao BIA, bilo je jasno da ulazimo u represivniju fazu

*Nakon hapšenja građana posle protesta u Novom Sadu, izgleda da su privođenja i kordoni policije postali učestala pojava. Očekujete li još nasilnije metode vlasti?

Režim će verovatno sve više pribegavati nasilnim metodama. To nije neočekivano, čak i da nije bilo aktuelnih dešavanja. Onog momenta kada je Vučić Orliću dao BIA bilo je jasno da ulazimo u represivniju fazu.

Dačiću je dao MUP samo da bi ga kinjio i testirao mu lojalnost. Poluge upravljanja policijom zadržao je kod sebe. To ni na koji način Dačića ne amnestira. Nadam se da mu je to jasno, dok nije kasno.

U MUP, kao i u BIA i Vojsci uspostavio je komandnu struktiru baziranu na ličnoj odanosti, a ne na pofesionalnosti. To može da mu bude korisno do izvesne mere, ali mu je i rizično. Sve što je mogao da kupi i dalje ima cenu, ali nema vrednost.

*Sve je više pojedinačnih protesta i blokada. Može li se očekivati i da zaposleni u državnim službama dignu glas, ili je strah kod njih i dalje preovlađujući?

Sve više je zaposlenih u državnoj upravi, u javnim preduzećima, u policiji, Vojsci koji pokazuju znake nezadovoljstva, pa i neposlušnosti. Sve više je popova kojima je dosta zlupotrebe crkve. Predaleko je sve ovo otišlo. Ovaj režim gubi realne oslonce u društvu. Preostaju mu kriminalne strukture koje su sklone da se cenjkaju kad primete slabost kod kuma. Oslonac u nenacionalnom servisu RTS i u režimskim medijima je ključan ovoj vlasti. Stranu podršku i dalje kupuje.Ono što ne može da zaustavi je društveni talas da je popularno biti protiv ove i ovakve vlasti. Za to nema leka.