foto Miroslav Dragojević DanasKrajem prošle nedelje u Beogadu je predstavljeno srpsko izdanje knjige portugalskog general-majora Raula Kunje „Kosovo, nečuveno otimaje nezavisnosti“, koju je u prevodu Anamarije Marinović objavila izdavačka kuća Čigoja štampa.
Sa iskustvom nekadašnjeg visokog zvaničnika Kfora i Unmika, general-major Kunja u razgovoru za Danas kaže da „Rezolucija 1244 SB UN i Kumanovski sporazum nikad nisu bili ispunjeni u celosti, naročito u onim aspektima koji se tiču garantovanja suvereniteta Srbije“, ali da smatra da na kosovski problem nije stavljena tačka.
– U knjizi sam jasno stavio do znanja da situacija na Kosovu još nije završila svoj razvoj, a jedan od načina njenog razvoja može zaista da dovede do toga što italijanski ministar odbrane prognozira, to bi potencijalno mogao da bude eksplozivan front koliko i Bliski Istok – upozorava general Kunja.
Šta ratovi u Ukrajini i na Bliskom Istoku znače za proces rešavanja kosovskog pitanja, da li ga dodatno komplikuju ili ubrzavaju odluke?
– Zbog blage sličnosti između ove dve situacije i budući da publika generalno gledano ne razume glavne razlike, moglo bi da bude predstavljeno da rusko pripajanje pobunjeničkih pokrajina nije legitimno. Na taj način mogli bi da se iskomplikuju svi procesi borbe za nezavisnost koji su još uvek u toku.
Posle 25 godina od NATO bombardovanja SRJ, kako ocenjujete domete protektorata UN i da li osim KiM postoji još neki primer samoproglašenja nezavisnosti teritorije pod protektoratom UN?
– Činjenica da Rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum nikad nisu bili ispunjeni u celosti, naročito u onim aspektima koji se tiču garantovanja suvereniteta Srbije, predstavljala je značajan udar na ugled UN i promovisala je nepoverenje u sposobnosti ove organizacije. Koliko ja znam, u ovom trenutku nema teritorija pod civilnom upravom UN, postoje samo prisustva civila kao posmatrača i vojnih snaga za posmatranje i razdvajanje zaraćenih.
U pojednim diplomatskim krugovima masakr u Starom Grackom nad srpskim žeteocima dovodi se u vezu sa britanskim Kforom. Ima li mesta bilo kakvim sumnjama o umešanosti međunarodne vojne misije u masovna ubistva Srba koja nisu razjašnjena ni procesuirana?
– Koliko je meni poznato, ne mislim da je do te umešanosti ikada došlo. Premda je svima bilo opštepoznato to nesrećno mlako ponašanje nekih vojnih snaga, na primer francuskih, nemačkih i italijanskih, tokom albanskih pobuna 2004. godine.
Kao vojni savetnik bivšeg šefa Unmika Joakima Rikera da li možete da pojasnite kakvu je istragu protiv njega i njegovog prvog zamenika Amerikanca Stivena Šuka vodila Kancelarija unutrašnje službe za nadzor UN?
– Nisam znao da je obavljena bilo kakva istraga povodom ove dvojice čelnika Unmika. Ipak, mogu da otkrijem da sam u svom izveštaju na kraju misije iskazao čuđenje zbog toga što ništa nije bilo učinjeno kada su gospodin Stiven Šuk i drugi visoki predstavnik Unmika prešli u službu Vlade Kosova nakon proglašenja nezavisnosti u očiglednom kršenju nepristrasnosti.
Da li je Riker imao mandat i mogućnost da kao šef Unimika reaguje na jednostrano proglašenje kosovske nezavisnosti?
– Imao je mandat makar da pokaže svoje zvanično protivljenje, što nikada nije učinio ni on, a ni čelnici UN u NJujorku.
Da li je Kfor prekoračio mandat prošle godine tokom protesta Srba na severu KiM zbog nasilnog ulaska albanskih gradonačelnika u sedišta opština u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku?
– Po mom mišljenju, Kfor, čije se delovanje i dalje rukovodi Rezolucijom 244 SB UN, prekoračio je svoju misiju i sankcionisao Kurtijevu odluku, garantujući bezbednost snagama specijalne policije Kosova, čime je stao na jednu stranu. Time je izazvan nasilan sukob Srba i vojnika Kfora. Nasuprot onome što je učinjeno, NATO će imati samo dve opcije: ili da bude pratnja snagama policije iz Prištine prilikom povrataka južno od reke Ibar, ili da otvori granicu kako bi omogućio da srpska policija i vojne snage uđu u četiri većinski srpske opštine na severu Kosova kako bi garantovale bezbednost lokalnog stanovništva.
Posle svega što ste napisali u knjizi, zbog čega se zalažete za formiranje zajednice srpskih opština, koju kritičari vide kao „poslednji kamen u temelju nezavisnog Kosova“?
– Na izvestan način formiranje te zajednice moglo bi da predstavlja popuštanje Evropskoj uniji po pitanju suvereniteta, ali pred međunarodnim pritiskom, i kako bi se garantovala bezbednost srpskog stanovništva koje je još preostalo na Kosovu, ovo za sada deluje kao jedini diplomatski način da se zadovolji ovaj cilj.
Prevod sa portugalskog jezika: Anamarija Marinović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
